F. VeselinovićKreće karneval u Riju! Najveći gubitnik 2025. opet na kolenima, veće staraca izbacilo Inter
Vreme čitanja: 6min | pon. 30.06.25. | 23:03
Fluminense ide u četvrtfinale zahvaljujući golu ljubimca navijača Hermana Kana - 0:2
Slavi Brazil, raduje se Rio! Biće karnevala ove godine u izmenjenom terminu, pamtiće se poslednji dan juna '25 i dan kada je Fluminense srušio vicešampiona Evrope! Zemlja najtrofejnije fudbalske reprezentacije dobila je i drugog četvrtfinalistu Svetskog klupskog prvenstva. Palmeirasu se među najboljih osam timova planete poptuno zasluženo pridružio ratnički tim Fluzaa, a rani pogodak Hermana Kana iz trećeg minuta, te overa Herkulesa u sudijskoj nadoknadi, podebljali su Interov epitet najvećeg fudbalskog gubitnika 2025. godine - 0:2.
Sezona 2024/25 zvanično je gotova za Nerazure i ako je nešto dobro u tome jeste da je košmar završen. Jer kao anti-heroj Vasa Ladački iz Balaševićevih stihova Inter "Sve je im'o, ništa im'o nije". Proletos je sanjao tripletu, ali probudio se bunovan i u lokvi znoja, bez titule Serije A koju je prokockao, bez trofeja u Kupu Italije gde mu je u polufinalu na put stao Milan i bez najvrednijeg klupskog fudbalskog odličja, ponižen u finalu Lige šampiona od Pari Sen Žermena. Simone Inzagi je otišao, nova era sa Kristijanom Kivuom je počela, ali Inter je ponovo bačen na kolena.
Izabrane vesti
Devet puta vredniji, daleko igrački moćniji tim, nije znao kako protiv veća staraca Renata Portalupija, protiv jedanaestorke prosečne starosti 30,8 godina, a naročito protiv najbolje odbrane turnira kojom komanduje 40-godišnji Tijago Silva, te legende brazilskog fudbala, 44-godišnjeg golmana Fabija. Veterani u petoj deceniji života davali su stabilnost brazilskom velikanu kada god bi Inter pritiskao i nadirao.
U antičnoj grčkoj postojala je Geruzija, veće ili senat staraca koji su imali preimućstvo u bavljenju svim političkim pitanjima. Bilo ih je 30, a svi su morali da prođu kroz čuveno spartansko vaspitanje i vojni trening. Tako se na polupraznom stadionu u Šarlotu pojavila vojska Spartanaca iz Rio de Žaneira, kretala se i nastupala disciplinovano više od 90 minuta i odbranila čast ne samo Brazila, već čitave Južne Amerike, neretko fudbalski osporavane od strane nedovoljno upućene evropske javnosti. Ipak, u Brazilu, postoji nekolicina timova spremna i sposobna da se nadigrava sa ozbiljnim evropskim takmacima. Tako je Flamengo pobedio Čelsi u grupnoj fazi, Fluzao odoleo Dortmundu, pa eliminisao vicešampiona Evrope.
Kanov gol, taj snalažljivi trzaj glavom u bermudskom trouglu između nesnađenih Jana Zomera, Denzela Damfriza i Matea Darmijana, dao je Fluzau tačno ono što mu je bilo neophodono - kapital koji je borbene redove dodatno napunio sigurnošću, mirnoćom, odsustvom bilo kakve potrebe za ishitrenim potezima i odlukama. Sve ostalo dolazilo je nekako prirodno od tima takvog iskustva.
U prvom poluvremenu Brazilci su gotovo anestezirali Inter, u završnih petnaest minuta utakmice nije bilo panike. Iako je, ruku na srce, italijanski tim imao dve zrele šanse da preko Lautara Martineza dođe do produžetaka, možda i do jedanaesteraca. Sve se odigralo u šezdesetak sekundi između 82. i 83. minuta, prvo je čudesni veteran Fabio odbranio zicer najopasnijem igraču rivala, da bi Argentinac potom levicom zatresao stativu. Tresla se u dubokoj nadoknadi i prečka Flumimensea, sam rogalj pogodio je Federiko Dimarko, ali i da je lopta ušla u mrežu, bilo bi prekasno jer je rezervista Herkules već overio pobedu autsajdera.
Mogao je Fluminense i ubedljivije da vodi na poluvremenu, gol Injasija mu je poništen u 40. minutu zbog malog ofsajda, a iako ne bi bilo fudbalski da je autor poništenog gola propustio loptu, utisak je da bi ona možda i na taj način završila u golu i da bi pogodak bio regularan. No, nije Fluzao očajavao, već se držao ustaljene taktike. Zbijeni redovi i mnogo trčanja i znoja kada je lopta kod rivala, a u suprotnom mete su bili Kano i Arijas. Argentinac je svoj posao odradio već na početku, Arijas je potom bio najveća napast za Zomera koji mu je po jednom u prvom i drugogm poluvremenu branio vrlo opasne udarce sa distance.
Po povratku sa odmora, počeli su treneri da menjanju, Kivu u potrazi za izjednačenjem, Portalupi kako bi osvežio redove i dobio novu energiju. Nisu Sučić, Karboni, Enrike, Espozito i Augusto napravili razliku, Lautaro i Dimarko ostali su, kao i u prvom delu najopasnije figure u napadačkoj igri Intera, a Augusto je u prvom minutu nadoknade iz solidne pozicije poslao loptu na tribine. Još veći promašaj mučiće Stefana De Fraja, koji je neshvatljivo u 69. minutu, na spuštenu loptu Lautara u peterac, promašio čitav gol.
Neodstajalo je Interu samopouzdanja (kako i ne bi posle košmarnog aprila i maja), realizacije, u nekim trenucima i prstohvat sreće, ali Fluminense je stavom na terenu zaslužio da ga fortuna pomiluje i na trećoj od prethodne četiri utakmice mreža mu je ostala netaknuta.
Herojski plašt bio je suđen jednom Argentincu, a ogrnuo ga je stariji, manje atraktivni Kano. Tehnički ne može u istu rečenicu sa Lauterom, golgeterski, istorija ga trenutno pamti kao najboljeg argentinskog strelca posle Lionela Mesija (872) i Ernana Barkosa (332). Kano je na 315 pogodaka, a posle Maura Ikardija (234), Anhela Di Marije (227) i Rohelija Funes Morija (220), Lautaro je na sedmom mestu (212).
Dok se fešta u Riju zahuktava, mnogi se spremaju da prate sudar Fluminenseovih potencijalnih rivala. Priželjkuju Al Hilal, ali realnost je Mančester Siti. A sa kakvom energijom igraju, ostaviće život na terenu za to, potencijalno polufinale.
tagovi
Obaveštavaj me
Inter
