Krenula licitacija: Traži se novi trener Barse - ko su realne opcije, a šta su pusti snovi?
Vreme čitanja: 4min | pon. 29.01.24. | 09:35
Posle Ćavijeve odluke da napusti klub na kraju sezone
Najteže su to okolnosti za rad jednog trenera: mamutski pritisak, previsoka očekivanja i skromne mogućnost u realnom svetu. Barselona jeste jedan od najvećih klubova planete, ali se poslednjih godina toliko survala da su mnogi već zaboravili da je do pre desetak godina ona maltene bila zakucana bar u polufinalu Lige šampiona. Ćavi je trpeo koliko je mogao, doneo je Barsi i jednu titulu, ali je onda shvatio da ga taj stres lomi i da, ako ostane, neće patiti samo na profesionalnom, već i na privatnom planu.
Rešio je zato da ode i objavio da će ekipu voditi samo do juna. I kad su španski mediji u 24 sata izvrteli sve razloge zbog kojih je otišao, sve grehove koji su mu presudili, okrenuli su se najvažnijem pitanju: ko umesto Ćavija? Jer setimo se samo, pre njega bili su Serhi Barhuan, Ronald Kuman i Kike Setjen i za skoro dve sezone zajedno su uzeli jedan Kup kralja. Pre njih solidni Ernesto Valverde, pa već dosta dobri Luis Enrike sa “ušatim” peharom Lige šampiona”… Ali nije to ta Barselona. Ova sada grca u dugovima zbog loše poslovne politike Đozepa Marije Bartomeua.
Izabrane vesti
Sada bira Đoan Laporta. U saradnji sa Dekom. I nekoliko imena se odmah izdvaja. Pa da krenemo redom. Uz napomenu da katalonski Mundo deportivo tvrdi da navijački snovi o Pepu Gvardioli ili Luisu Enrikeu jednostavno nisu realni, jer oni imaju čvrste ugovore sa Mančester Sitijem i Pari Sen Žermenom, sve do 2025.
Ko dakle?
Seržo Konseisao (Porto): Ima ugovor do 2024. godine. Nema “Barsin DNK” kojim se često diče na stadionu Kamp Nou, ali u Portu još od 2017. pokazuje da ima štofa za trenera. Sa Dekom je na šest meseci delio i Portovu svlačionicu još tokom igračke karijere i trenutno je važi za možda i najozbiljnijeg kandidata.
Tijago Mota (Bolonja): Prijatelj i još jedan bivši Dekov saigrač, samo iz Barselone. Ima talenta, ali ne i iskustvo na vrhunskom nivou, jer je do sada vodio Đenovu, Speciju i Bolonju. Tek u ovom poslednjem kolu nagovestio je velike mogućnosti, Bolonja se u Seriji A bori za Evropu, niko to nije očekivao.
Mikel Arteta (Arsenal): Barsina velika želja, jer je ponikao u La Masiji, pride se dokazao u Arsenalu, mada zasad od bitnijih trofeja ima samo FA kup. Međutim, ovde stoji veliki znak pitanja, jer bi Artetino ime trebalo da ide uz Gvardiolino i Enrikeovo, s obzirom da mu ugovor sa Arsenalom ističe 2025. Ali vodu je zamutio katalonski Sport tekstom o Artetinoj izrazitoj želji da dođe na Kamp Nou. Ostrvski mediji već su ga demantovali i tvrde da on ostaje na Emirejtsu do 2025. Videćemo ko je u pravu.
Hansi Flik (bez angažmana): Bivši trener Bajerna i selektor Nemačke je po ukusu gazde Đoana Laporte. Pominjao ga je on još tokom predsedničke kampanje 2021. godine dok je Ronald Kuman bio trener. Nema posao, sa Bajernom je triplu krunu osvojio u saradnji sa Robertom Levandovskim, a već je govorio da ga zanima i posao u inostranstvu uz napomenu: “Španija ima izuzetnu ligu”.
Jirgen Klop (Liverpul): Čisto jer se i on pominje. Pa da se notira. No, Jirgen Klop neće doći. Već je najavio da će, kada na kraju sezone ode sa klupe Liverpula, odmarati barem godinu dana. Jeste on rešenje iz snova i sigurno će mnogi da ispituju njegovu odlučnost da pauzira od posla, ali teško je zamisliti da bi posle svega on baš u Barselonu. I ovako je govorio da se umorio od pritiska, a nema ga većeg od onog u Barsi.
Imanol Alguasil (Real Sosijedad): Ne bi se desilo prvi put da se Barselona, kada već nema idealnog rešenja u inostranstvu, okrene nekom manje zvučnom imenu iz Španije. Imanol Alguasil tu bi možda imao najveće šanse, odličan posao već godinama radi u Real Sosijedadu s kojim ima ugovor do 2025, ali to bi Barsa mogla da isplati. Laporta ga je već hvalio, posebno cene Katalonci to što Alguasil ume sa mladima, a Barsa još ima talenata za prodaju i dugova za vraćanje.
To su dakle prve opcije u katalonskim medijima. Zanimljivo, niko ne govori o Đovaniju van Bronkhorstu, i trećem nekadašnjem Dekovom saigraču, koji je bio prvak Holandije sa Fajenordom, a sa Rendžersom igrao finale Lige Evrope. Već godinu dana je bez posla, pa opet ne figurira kao jedan od glavnih pretendenata na Ćavijevu funkciju. Ko zna, možda ga Barsa krije da mu ne diže cenu?
Kako bilo, sam trener teško da će moći sam da sve promeni. I sami igrači su počeli da prihvataju da je Ćavi do sada bio kišobran koji ih je štitio od svih kritika. A nije baš sve bilo do njega. Na kraju, Ćavi odlazi gospodski. Nedavno je produžio ugovor sa klubom do juna 2025. uz opciju da se saradnja nastavi do 2026. ako uzme titulu u nekoj od ove dve sezone. Mogao je da trpi i da uzme barem 8.000.000 evra, plus još 4.000.000 da obezbedi svom stručnom štabu. Na kraju, sve je oprostio, celih 12.000.000.
Pa ipak, kompletan utisak zavisiće od finiša sezone. Barsa u sredu mora da savlada Osasunu i odmakne Atletiku iz Bilbaa na velikih pet bodova prednosti. Uskoro se nastavllja i Liga šampiona. Barsi će biti samo sve teže ako Ćavi ne utegne ekipu.