Lala’s on fire: Vizionar sam, brzih misli! Šetam se sam po kući i 15 sati razmišljam o fudbalu

(od dopisnika Mozart Sporta iz Subotice)

Možete da ga ne podnosite zbog prenaglašenog temperamenta ili prekratkog fitilja. I to je legitimno. Možete da ga idealizujete, jer je kao mlad trener odlučio da se iz švajcarske apoteke u Crvenoj zvezdi (mada je taj klub sada na daleko višen nivou), preseli u borski rudnik, odnosno u redove čačanskog Borca. Možete samo površno da konstatujete da vas Nenad Lalatović čini ravnodušnim, što je jako teško... Samo jedno ne možete da pobijete. Svih ovih godina bivši kapiten Crvene zvezde jedan je od najjačih simbola Mozzart Bet Superlige.

Probijao se kroz vihore i oluje na klupama Čukaričkog, Vojvodine, niškog Radničkog, kruševačkog Napretka, Crvene zvezde... Nekada je i sam kreirao te elementarne nepogode, ali je ostavljao utisak čoveka koji je gladan posla i uspeha... I zato je veliki broj ovdašnjih fudbalskih zaljubljenika pao u svojevrstan dernek kada se posle epizode u Ukrajini Nenad Lalatović odlučio da ponovo krstari terenima od Subotice do Surdulice. Ovog puta kao šef stručnog štaba Spartaka.

Početak na klupi Golobova je obećavajući, plej-of zona je blizu, ali bi bio greh monologe Nenada Lalatovića ograničiti na suve brojke, statistiku, sistemske greške i progresije. Ima i onih koji su pričali da od fudbala u Srbiji pravi rijaliti program, ali ni oni ne mogu da mu ospore da je unikatna ličnost, čovek rođen bez dlake na jeziku, koga nekada emocija dižu do trofeja, a nekad spuštaju do nivo uličarskih niskih strasti.

Iako je dugo u fudbalu, sa njim nije nikada dosadno o čemu svedoče naredni redovi nastali u razgovoru temperamentnog stručnjaka za Mozzart Sport. Uostalom pročitajte.

“Ja nisam zahtevan čovek. Jedem gde i igrači, spavam kao i svugde gde sam radio van kuće, u hotelu. Nemam francuski ležaj nego običan krevet i nikakav problem nemam sa tim. Ja sam skroman i nisam bahat niti ću ikada biti. Meni je bitno da sam poštovan i da ostvarujem dobre rezultate. Imamo veliku konkurenciju najpre u Radničkom 1923 i Mladosti koji su oko nas na tabeli. Rekao sam igračima da hoću da igramo plej-of a ne plej-aut. Hoću da igramo dobar fudbal i da napredujemo zajedno. Oni kao igrači i ja kao trener”, kaže na početku razgovora za Mozzart Sport Nenad Lalatović.

Pitanje je da li u već poznatom okruženju, u kojem je osvojio trofej sa Vojvodinom, može da napreduje. Ako pitate Nenada – odgovor je potvrdan. Kaže da je kao niko posvećen fudbalu i da često u mislima simulira meč iz kojeg mora da izađe kao pobednik.

“Meni je fudbal sve, ja nemam drugi biznis pored fudbala. Ja razmišljam 24 sata o fudbalu. Svaku utakmicu u glavi odigram minimum 20 puta. Ja to radim dok ležim, spavam i jedam. Razmišljam kako da reagujem pri vođstvu mog tima od 1:0, kako ako je 2:0, kako, ako ne daj bože, gubim. Meni ideje same dolaze. To je prosto tako kada ste vizionar”.

“U KRAGUJEVCU SAM UVEO NAJSPORIJEG IGRAČA U LIGI, ZNAO DAM DA ĆE DATI GOL”

Naveo je neke konkretne događaje i anegdote.

“Ja u Subotici živim sam. Kada uđem u kuću, šetam se oko nje i samo razmišljam o fudbalu. I tako pet dana u sedmici po 15 sati. Ja nemam vremena da se bavim proračunima kada je sezona u toku. Mozak mi brzo radi, uvek sam spreman i iz toga proističu moje odluke. Mnogo puta sam u karijeri pogađao ko može da mi u datom trenutku doprinese na terenu. Najbolji primer je dok sam vodio Radnički iz Kragujevca. Igrali smo protiv Proletera i gubili minimalnim rezultatom. Okrenuo sam se ka klupi i odlučio da uvedem igrača koji je bio najsporiji u ligi. Bio je već u zrelim godinama. Nije poneo ni kopačke, ali sam ja video nešto u njemu. Ekonom mu je doneo kopačke i bio sam u pravu. Nad njim je načinjen penal i posle toga pri nerešenom rezultatu je postigao pogodak za opstanak u ligi”.

Lalatović o večitima: I moj tata bi sa Zvezdom osvojio titulu! Tamo stranci vole samo pare

Javnost ga je videla u različitim izdanjima, ali postoji još jedan imenitelj Nenada Lalatovića i svih klubova u kojima je radio. Velika većina igrača ga je volela ili ga i danas voli u Subotici.

“Što se tiče atmosfere u ekipi i u klubu, situacija je odlična. Ispoštovano je sve, plate su na vreme i uslovi na dobrom nivou. Momci su me prihvatili i jako zavoleli. Posle pobede u Novom Pazaru su pustili pesmu, pevali smo za dobar rezultat, naravno i za moj rođendan. Pridružio nam se predsednik kluba, ljudi iz uprave, zaista je bilo divno”.

“JA NE IGRAM NA KONTRE NEGO VIČEM IGRAČIMA DA IZAĐU”

Kao trener subotičkog Spartaka Nenad Lalatović ima jedan mali cilj. Nije usko vezan za rezultat, ali eliminacijom tog problema Spartak bi mogao da bude nagazna mina tokom prolećnog dela prvenstva u Mozzart Bet Superligi:

“Treba da poradimo na defanzivnoj liniji, primili smo mnogo golova. Takođe, falile su agresivnost i kreativnost u igri. Od kada sam preuzeo ekipu radim na tome da igramo pravi fudbal, da kada napadamo idemo sa četvroricom, petoricom igrača, da imamo posed lopte na protivničkoj polovini jer to logično i vodi do gola. Imamo dobar tim, ali potrebna su nam pojačanja kao i svakoj ekipi. Na primer, trojica igrača, ne više od toga. Ono što sam smatrao da je loše u timu se popravilo jer kod mene nema totalne defanzive. Ja nisam tip koji samo ide na kontre. Uvek vičem "izađi i zađi", da idemo na srednji i visoki blok. Nikad na povlačenje. Radimo još na mnogo segmenata ali mislim da će sve to doći na svoje. Pogotovo sad kada imam vremena za rad”.

Zanimljivo je pričao i o igračima kojima treba dozirati minutažu.

“Na primer Vojo Ubiparip je igrač koga izuzetno cenim i poštujem. On ima 36 godina i spada u starije igrače. Mišljenja sam da može da pruži više u tih pola sata ili 45 minuta kada ga uvedem u igru. Bolje nego da bude na terenu 90 minuta, što se videlo na nekim utakmicama. Imate igrače koje treba pažljivo čuvati. Imao sam već takve momke, na primer Stojanovića u niškom Radničkom. On je želeo da igra stalno, puštao sam ga. Rekao sam mu da on to zaslužuje, ali počeo je da se povređuje. Njegovo telo nije moglo da prati ritam. Shvatio je i on da je mnogo bolje kada uđe jer bi uvek namestio ili postigao pogodak. Tako da, jasno vam je zašto je Vojina minutaža limitirana ali konkretna. On je gol igrač, čovek koji može da uputi savršen završni pas, egzekutor akcije. Pored njega imamo Mudrinskog i Roševića na toj poziciji pa možemo da rotiramo. Pored njih imamo i Bijelovića, sjajnog mladog momka koji u mnogome doprinosi ekipi”.

Letos je Spartak oborio klupski rekord prodajom Srđana Hrstića u švedski Heken a 1.600.000 evra. Sada se priča o transferu Alekse Đurasovića (20). Mladi vezista je skrenuo pažnju na sebe, pa se sve češće priča o odlasku u Dansku ili Rusiju. Dovoljno da Nenad Lalatović prokomentariše Đurasovića, ali i ostale mlade igrače u Mozzart Bet Superligi.

"Aleksa Đurasović je naša zlatna koka, opet ću ponoviti da je među najboljim zadnjim veznima u ligi, mladi reprezentativac ima iskustvo. Nije igrao protiv Novog Pazara zbog udarca koji je dobio protiv Zvezde, ništa strašno ali s obzirom da su stigle ponude za njega nisam želeo da rizikujem. Ako ponude budu adekvatne, on se prodaje. Ako ne budu - ostaje u klubu. Svakako bih voleo da imam takvog igrača i u nastavku sezone. Moramo biti jasni, zbog njega bi bilo bolje da se proda jer svaki igrač koji igra u Superligi želi da se okuša u inostranstvu i zaradi novac. Ima još mnogo mladih igrača u ligi. Tu su Nedeljković, Mijatović, Luković i mnogi drugi. Ima ih u Čukaričkom, Vojvodini i kod nas u Spartaku. Svi oni su vrhunski momci i znate da kod mene svako ko zasluži dobije šansu. Luka Jović je počeo oba derbija kod mene sa 16 godina, Rajković je branio sa 18, isto tako i Ristić. Dok sam bio u Vojvodini igrali su tek punoletni Topić i Zukić”.

Nenad Lalatović ne bi bio to što jeste da se nije osvrnuo na rad bivših klubova. Očigledno je da ga peku loši rezultati niškog Radničkog.

“Pored moje fudbalske majke Crvene zvezde i trenerske majke Vojvodine, niški Radnički je na mene imao najveći uticaj. Super su me prihvatili, svaki Meraklija, Tončev i ceo grad. Žao mi je što se, kada sam poslednji put odlazio iz Niša, stvorila negativna atmosfera. Nisam mogao da im pomognem i tražio sam da odem. Imaju dobar kolektiv ali moraju bolje da funkcionišu zajedno. Radnički nema dobre uslove za rad, mora da se popravi stadion, pomoćni tereni. Plate su na vreme sve u dinar i sve u dan, ali na uslovima mora da se poradi. Neko moje idejno rešenje je da je klubu potreban restart. I da se kompletna ekipe rekonstruiše. Surdulica je takođe jako cenjena sredina za mene. Gazda voli klub, momcima je omogućeno da žive kao bubreg u loju... Šta se dešava, zbog čega su rezultati ovakvi, zaista ne znam”.

“KADA DOĐEM U NEKI KLUB, PITAM JEL NEKO MORA DA IGRA”

Pričalo se prethodnih dana da je Nenad Lalatović ozbiljan kandidat za klupu Vojvodine:

“Ja ću se jednog dana vratiti u Vojvodinu. Tamo sam ušao u istoriju, imam najviše pobeda od osnivanja kluba. Osvojili su četiri trofeja, jedan je moj. Meni su pevali “Lalate majstore, donesi nam titule”. Navijači su pisali parole da ostanem u klubu.. Vojvodina je klub koji je u mom srcu. Vratiću se, ne kažem da ću sad, ali hoću sigurno. Za šest meseci, godinu dana ili dve. Nedostaje mi devet utakmica da oborim sve rekorde. Da budem trener koji je najviše bio na klupi. Sve što želim Vojvodini, želim i sebi. Mene niko nije kontaktirao iako su novine pisale o tome. Naravno da ima ljudi u upravnom odboru koji žele da me vrate, a ima i onih koji to ne žele”.

Ponovo je Lalatović bio konkretan.

“Postoje dva ili tri čoveka u upravi koja nisu bila za moj povratak u Vojvodinu. Kao i u životu, oni koji me vole, hoće da se vratim. Meni je u Spartaku prelepo, ovde sam se pronašao. Svako bi iz uprave voleo da postavi svog trenera, kao i uvek. Ja kada budem došao u Vojvodinu, ima da zavedem red. Biće drugi ili treći”.

Nije tajna da je Nenad Lalatović, pre nego što se obavezao na vernost subotičkom Spartaku, bio velika želja lučanske Mladosti.

“Ja gde god da dođem, uvek pitam da li postoje neki uslovi. To sam i sad pitao Nikolu Simovića. Da ne bude kao u Arabiji. Tako kada sam došao, nisam znao da mora da igra prinčev sin. Tek su me pitali posle četiri kola, kada smo igrali sa Al Hilalom nerešeno. Da sam to znao – ne bih prihvatio ponudu. Onda sam se zainatio i rekao da sad neće da igra. Ali zbog te svoje greške, uvek pitam kakve su moje obaveze, da li neko mora da igra. Neću da mi se menjaju uslovi posle pet ili deset dana. Samo mi recite na vreme da znam. Ako vam ja kažem da će taj neko igrati – on će igrati. Ali ne želim da budem tu, ako treba da igraju njih dvojica ili trojica. Meni takva pozicija i plata nisu potrebne. Postoje i takvi ljudi koji samo dođu da bi klimali glavom. Ja nisam takav. Preponosan sam na igrače i stručni štab. Poverenje je ključni faktor. Kada analiziramo meč – vidim sve. Posle mi igrači kažu da sam bio u pravu", završava Nenad Lalatović.

Piše: Oliver Nagel