Lazetićeva navika pobeđivanja u Bačkoj Topoli – bez milosti prema očajnom TSC-u

Šta je serija Dva i po muškarca bez Čarlija Šina, šta je grupa Legende bez vokala Ivana Milinkovića, to je TSC bez Žarka Lazetića.

Ništa lično protiv Deana Klafurića – uvek je krajnje nezahvalno sesti na klupu posle trenera koji je u toj meri utisnuo sopstveni pečat i ostavio svoj rukopis, štaviše doneo rezultate koji se kvalifikuju kao istorijski - ali ove večeri, baš u duelu sa bivšim strategom, TSC je još jednom pokazao da nije ni svoja bleda senka iz prethodne dve sezone.

Najmanje je tu sporna eliminacija od Makabija u plej-ofu Lige Evrope – niti je Topolčanima tamo mesto, namerili su se na favorita, em su imali u džepu obezbeđenu grupnu fazu najmlađeg UEFA takmičenja – ali primiti tri gola za uvodnih 12 minuta... Pa, da su zaigrali basket protiv Lorenca Brauna, Vejda Boldvina i ostalih vedeta iz (prošlosezonske) košarkaške sekcije Ponosa Izraela, deluje da bi bili manje inferiorni nego u tim trenucima na “ćelavom” terenu svoje fudbalske arene. Na kraju, bilo je 5:1 u revanšu, a ukupno u dvomeču ponižavajućih 8:1 za Makabi.

Možda više nije ni fer stavljati TSC i Lazetića u istu rečenicu, jer svako je krenuo svojim putem, ali kada ih je već sudbina spojila u ovoj kvalifikacionoj rundi, onda valja konstatovati da se mladi stručnjak može pohvaliti da je oba tima koja su se večeras sastala na neki način baš on uveo u grupnu fazu UEFA takmičenja – Makabi kroz kvalifikacije, a TSC kroz prošlosezonski plasman u nacionalnom prvenstvu.

TSC-u, istina, ostaje na ponos nezanemariv podatak da će, među 72 ekipe koje će se sutra naći na dva žreba u Monaku, biti jedini predstavnik srpskog fudbala. Ali, večeras mu nisu doprineli za nacionalni koeficijent makar Pirovom pobedom. Samo su postigli počasni pogodak preko Prestiža u nadoknadi vremena. Mogli su i ranije, ali je Pantović prebacio praznu mrežu, pa pogodio prečku.

Nisu se gledaoci čestito ni smestili na svoja sedišta, a Makabi je već reprizirao rezultat ostvaren u Sombatelju kada je čitavo poluvreme imao dva igrača više. I nema tu nikakvih izgovora u vidu odsustva nekolicine prvotimaca (Saša Jovanović, Đorđević, Banjac, Vulić, Kuveljić...), a serija malera nastavila se i tokom utakmice, kada se Luka Capan uhvatio za preponu jureći za Henrijem Adom kod drugog gola Makabija.

Ado je bio strelac i prvog, već nakon 80 sekundi igre, kada je Makabi serijom brzih dodavanja, sve na prvu, napravio višak na levom krilu odakle je fudbaler iz Gane desnom nogom udarcem po zemlji u kontra ugao savladao Veljka Ilića. Svega četiri minuta kasnije, Pejić je izgubio loptu na sredini terena, Turgeman iz prve odigrao za Ada, prebacio prespore štopere domaćina i kazna je, ovog puta levom nogom u isti ugao, bila surova.

Mogao je Makabi između ova dva pogotka da postigne još jedan, upravo je Ado odneo Vlalukina u duelu i iskreirao priliku svom napadaču, ali je Ilić bio na mestu, a na isteku 12. minuta lopta je posle kornera sa desne strane nedopustivo odskakutala kroz čitav kazneni prostor, kroz šumu nogu domaćih fudnalera, sve do Tajrisa Asantea na drugoj stativi, koji je kroz Vlalukinove noge šalje u mrežu.

Svu frustraciju Plavih lavova nakon košmarnog starta utakmice ilustrovao je potez Milana Radina iz 15. minuta. Njegova sreća što je sudija Pineiro imao mnogo više živaca pa je iz džepa izvadio samo žuti karton kada mu se ovaj uneo u facu i zaustavio se na ivici fizičkog kontakta.

Ono što se zatim dešavalo do odlaska na veliki odmor neko će tumačiti kao potez milosti Žarka Lazetića i blago povlačenje ručne kočnice, neko kao kasno buđenje ekipe trenera Klafurića. Istina je verovatno negde na sredini, tek, utakmica je dobila kakvu-takvu ravnotežu, iako su gosti mogli da podebljaju prednost, najpre preko Turgemana iz slobodnog udarca, kada je lopta češala stativu, a onda i kada je Ilić paradom zaustavio žabicu Davide u 35. minutu. Golman Makabija Roi Mišpati uhvatio je, i slovima, jednu loptu u prvom poluvremenu, i to nakon nečega što je bilo između centaršuta i šuta koji je uputio Ćirković sa krila.

Ostavio je Klafurić na poluvremenu u svlačionici nervoznog Radina i nevidljivog Marka Lazetića, TSC nagovestio da bi mogao konačno do pogotka – Ćirković je imao još jedan opasan nalet po levom boku, pa onda proigrao Đakovca, na čiji cenaršut je Pantović glavom promašio maltene prazan gol, a onda je Makabi ponovo pokazao da je u fudbalu najveći kvalitet u jednostavnosti. Opet serija kratkih dodavanja, sjajan potez Kanihovskog, kojim je Turgemanu stvorio prednost u odnosu na defanzivce Topolčana, a sjajni napadač hirurški precizno je šutirao po zemlji sa 18 metara – Veljko Ilić bio je daleko od te lopte.

Nije ovo bilo veče Miloša Pantovića, u 65. minutu pogodio je okvir gola. Nije se dalo Topolčanima da dođu do utešnog pogotka. Obojica trenera prilično rano ispunila su kvotu za izmene, verovatno već pomalo razmišljajući o predstojećim prvenstvenim obavezama za vikend. U ovom dvomeču, sve je već odavno bilo rešeno. Ma, zapravo, nijednog momenta nije bilo nikakve neizvesnosti po pitanju konačnog pobednika – bila je ovo igra mačke i miša, zaokružena petardom u 89. Minutu, kada je Šahar bio na pravom mestu da pokupi otpadak posle šuta Reviva i odbrane Ilića.  

TSC – MAKABI 1:5 (0:3)

/Ado 2, 6, Asante 12, Turgeman 56, Šahar 89/

Bačka Topola. Stadion: TSC Arena.

Gledalaca: 3.500.

Sudija: Žoao Pineiro (Portugalija).

Žuti kartoni: Radin, Stevanović, Đakovac, Prestiž (TSC), Jekezkel (Makabi).

TSC (4-1-4-1): Ilić – Vlalukin, Capan (od 9. Krstić), Stevanović, Petrović – Radin (od 46. Milosavljević) – Pantović, Pejić, Đakovac (od 60. Prestiž), Ćirković (od 71. Šoš) – Lazetić (od 46. Stanić).

MAKABI (4-3-3): Mispati – Jekezkel (od 46. Nahmias), Asante, Šlomo (od 63. Biton), Revivo – Perec (od 63. Šahar), Van Overem, Kaničovski – Davida (od 46. Lajus), Ado, Turgeman (od 63. Madmon).