Lijepo je doć’ u svoju čaršiju: Ovo je Novi Pazar Fejsala Mulića

(od izveštača Mozzart Sporta sa Zlatibora)

Prvi deo naslova se sam napisao i pre nego smo se sastali sa Fejsalom Mulićem. Mogli smo i da nastavimo refren popularne pesme Al Dina, jer junak ove priče vratio se kao pobednik. Odnosno, u godinama i formi kad još uvek može da pobeđuje. A, to je tamošnjoj raji sasvim dovoljno za euforiju.

Za drugi deo bilo je nama dovoljno da provedemo svega par dana u blizini ekipe Plavih na Zlatiboru i odgledamo dve kontrolne utakmice. Jer, preko dva metra visoki napadač vrlo brzo je postao “tata”. I na terenu, gde, recimo protiv Mačve, bukvalno sve oko njega vrtelo, kao oko igle zabodenog šestara, dok je protiv Ahmata imao beg po krilu za prepričavanje, koji se morao, završiti golom, a nije.

Ali, i van terena. “Nemoj da se neko uhvatio za džep, ovo ja plaćam”, poručuje gomili mlađih saigrača čije društvo napušta da bi se pridružio nama za drugim stolom i za čitaoce Mozzart Sporta podelio prve impresije po povratku u rodni grad, u matični klub. Za koji je, kakvog li paradoksa, odigrao i slovima jednu takmičarsku utakmicu.

“Jedno poluvreme, tačnije! Protiv Jagodine u gostima. A, bilo poslednje kolo, Bekvalac me ubacio u igru, on me je i priključio prvom timu pre toga.”

Znači, debi pred Pazarcima tek treba da usledi?

“Uh, brate, jedva čekam. Vidi, ako je neko, ja sam izmenjao silne klubove u karijeri, hiljadu puta sam potpisivao neke ugovore, ali onog dana kad sam seo pored Fireta (Međedović, prim. aut), tresao sam se kao prut. Mnogo je prošlo, 15 godina kako sam kući dolazio samo na odmor.”

Nisi mogao da dozvoliš da se Adem vraćao, a ti ne?

“Ja se nadam da će se on opet vratiti. Mislim, sad mu je dobro tamo u Sarajevu, ali doći će opet taj dan...”

I, kako ti se čini ova ekipa?

“Pa dobro, nije to još ta ekipa. Baš sam pričao sa šefom, čekamo još nekoliko igrača, tek onda možemo da sklapamo celinu. Ali, dobro se radi, momci su pravi, nema tu problema.”

Kaže trener da ti prednjačiš u radu, da ideš preko granica izdržljivosti. A, šta ti kažeš o njemu? Biće ovo samostalni trenerski debi Strahinje Pandurovića, javnost tek treba da ga upozna...

“Meni se dopada ovo što radimo i to što traži od nas. To da igramo visoko, da napadamo.”

(@FK Novi Pazar)

Ako ti protivnički štoperi u Mozzart Bet Superligi makar približmno teško budu izvlačili loptu iz nogu koliko ti je teško izvući duži odgovor, teško im se piše. A toliko bi toga mogao da kažeš o svojoj dosadašnjoj karijeri. Bukvalno put oko sveta. Pa, da krenemo. Šta je bilo posle te jedine utakmice za Novi Pazar?

“Već sledeće pripreme kad su počele, hteo sam da idem, da probam nešto novo. Imao sam samo 17 godina. Miki Stević me je odveo u Minhen 1860, u tamošnje mlađe kategorije, na probu. I trajala je ta proba jedno tri, četiti meseca, prođem, potpišem i igrao sam fino za njihov U-21 tim. Kad je došlo vreme za prelazak u prvi tim, potpišem profesionalni ugovor, ali posle šest meseci promeni se trener, novi kaže da idem na pozajmicu. E, vala, neću na pozajmicu. I odem u Belgiju.”

A, u Muskronu prava naša ‘kolonija’:

“Bili su tu Marko Šćepović, Luka Stojanović, Filip Marković, Nikola Aksentijević, došao je posle golman Matej Delač. S te strane dobro, ali znaš kako, treniram kao lud, cepam se, dođu utakmice, a ja ne dobijam neku šansu. I onda nervoza, nisam to mogao da trpim, potučem se se, budem suspendovan, izgubih bezveze nekoliko meseci od karijere.”

I ostade ti na jednom golu u Muskronu, i to baš na debiju protiv Lokerena. Sledeća stanica - Izrael.

“E, tamo sam igrao, i to u tri kluba. I davao golove. Posebno u Hapoelu iz Tel Aviva. Fino je tamo bilo, ukupno dve godine.”

Usledio je povratak na ove prostore?

“U Muri je dobro krenulo, ali onda opet čas igram, čas ne igram, tako da sam prešao u Velež i tu proveo šest meseci koji spadaju u najlepši period moje karijere. Feđa Dudić me je zvao, kaže dođi, napravićemo dobru ekipu. I on me je baš vratio u život, terao da treniram jako. Igrao sam svaku utakmicu, dao sam po gol Zrinjskom u oba derbija, to je tek bila pozitivna ludnica. Za šest meseci sam se prodao u Južnu Koreju!”

Tamo si se najduže zadržao?

“Četiri godine ukupno, u dva kluba, Seongnamu i Suvonu. Mogao sam i još, stvarno sam dobro igrao i davao golove, nego kao predaleko sam od kuće, pa hajde da se približim. A, lepo je bilo u Koreji, samo što je to fizički najzahtevnija liga u kojoj sam igrao. Stalno neka tranzicija, svi trče napred, nazad, ne staju!”

To ‘bliže’ nije bilo baš blizu?

“Kazahstan, svega četiri meseca. Kako da ti kažem, dobar klub, dobra organizacija, ali ja ne volim ta kašnjenja oko plaćanja. Počeli su da kasne, a mene odmah neka nervoza hvata, i uzmem raskinem ugovor i pravo Buriram kod ovih naših.”

(@FK Novi Pazar)

Koliko vas je bilo tamo?

“Pa, računaj. Čaušić, Taki Nikolić, Žule Stojković, posle je došao i Despotović. I ja. Petorica. Uživali smo, nego čudna je to sredina. Upliće se politika, menjaju se treneri stalno. Tako da se ni tamo nisam zadržao duže od polusezone, a ni posle toga u Uzbekistanu. Praktično, tri kluba za godinu i po pre ovog povratka kući.”

Dobro, nedostaje nam samo još jedna kockica da upotpunimo mozaik...

“Reprezentacija?”

Naravno! I to, mnogo je važan kontekst, bila je to generacija svetskih šampiona sa Novog Zelanda, samo koji mesec posle istorijskog uspeha.

“Tako je, kod selektora Tomislava Sivića odigrao sam tri utakmice u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, dao jedan gol. U ekipi sa Sergejem, Maksimovićem, Gaćinovićem, Sašom Lukićem, Zdjelarom, Grujićem, Veljkovićem, Jovanovićem, Babićem, Gajićem, Antonovim... Niko srećniji od mene tada. Dugo sam čekao taj poziv. I potpuno razumem što ga kasnije nisam dobijao. Nisam redovno igrao.”

Svećom da tražimo, nema slične ovakvoj karijeri, ubeđeni smo. I niko ne zna na šta će to na kraju da izađe u rodnom Pazaru. Još jedan razlog da jedva čekamo početak nove sezone u Mozzart Bet Superligi.