Lomljivo, rukujte pažljivo!

U zavisnosti od protivnika i okolnosti, šeta Mareska 25-godišnjaka ove sezone od beka do veznog fudbalera, ali kada treba da se igra protiv najboljih veznih redova planete, eto kapitena uz Mojzesa Kajseda i Enca Fernandeza u manevru. A tamo dobija duele, crta dugim loptama i boji dane navijačima Čelsija.

Sinoć je proglašen za najboljeg igrača derbija sa Arsenalom. Kroz brojke gledano dobio je 11/12 duela (bez da je napravio faul), iz remplovanja izlazio deleći savršene dijagonale, iznudio četiri faula, stvorio dve velike gol šanse i namesto Čalobi gol za vođstvo Čelsija.
"Džejmsova raznovrsnost je briljantna. On je jedinstven primerak. Sjajna je opcija za Tomasa Tuhela u određenim utakmicama Engleske. Isporučiće iz prekida što je važan segment za mnoge klubove i reprezentacije. Ali ono što me najviše oduševljava jeste njegov rast i razvoj liderskih veština. U prošlosti se prilično preispitivalo da li je lider i kapiten, a tokom duela sa Arsenalom to je de fakto bio“, rekao je nekadašnji napadač Arsenala Teo Volkot za Sky Sport, a sličnog je stava i Danijel Staridž: "On je u klubu blizu 20 godina, borio se sa povredama poslednjih nekoliko sezona, ali nema sumnje da je čudesan igrač. Raznovrsnošću donosi mnogo timu, kroz prekide takođe… Poseduje alate da igra i na poziciji desnog beka i u veznom redu gde je bio apsolutna zver donevši ekipi toliko trkačke snage i moći. Iskusna partija."

Dok je njegov tim bio desetkovan isključenjem Kajseda, Džejms je leteo po terenu, otimao lopte Rajsu, Subimendiju, Kalafjoriju i na njegove lopte unapred Čelsi je najčešće uspevao da zapreti Arsenalu u drugom poluvremenu.
"Razоčaravajuće je što smo osvojili samo bod. Rano smo ostali sa desetoricom na terenu i to nam je otežalo stvari. Imali smo značajno više loptu u nogama kada se igralo 11 na 11. Svi mogu da vide gde smo i za šta se borimo. Ova utakmica je bila velika potvrda naših sposobnosti i bez obzira na to što nismo pobedili, nosimo mnogo toga pozitivnog", kapitenski je pričao Džejms nakon remija na Stamford Bridžu.

Mareska je svog kapitena držao na terenu svih 90 minuta što nije ustaljena praksa ove sezone. Ali sa igračem manje, vrag je odneo šalu i Italijan praktično nije imao izbora. Prethodno ga je recimo vadio iz igre na poluvremenu protiv Barnlija (pri vođstvu 1:0), izveo desetak minuta pre završetka duela sa Barselonom, uveo ga na 14 minuta protiv Vulverhemptona, uradio sličnu stvar protiv Benfike u Ligi šampiona, dok ga u meču sa Ajaksom uopšte nije koristio.
„Ris Džejms je imao fantastičnu predstavu. Novih 90 minuta protiv Lidsa? Ne. Odgovor je ne i realnost je ne. Jeste bio sjajan, ali moramo oprezno da upravljamo njegovom minutažom."

Odgovor na novinarsko pitanje o minutaži protiv Lidsa dovoljno govori sa kakvom pažnjom Italijan i njegov stručni štab raspoređuju minutažu momku koji je godinama unazad postao sinonim za povrede. Svesni da na Stamford bridžu imaju Ming vazu neprocenjive vrednosti i da moraju da učine sve kako se ne bi pojavila ni ogrebotina, ne daj Bože pukotina, odvajaju važno od manje važnog, procenjuju duele koji se mogu dobiti i bez Džejmsa u startnoj postavi.

Ako Čelsi u februaru, martu bude bio gde i sada (kaska šest bodova za liderom Arsenalom), može se smatrati kandidatom za titulu. Doslovce tako je Mareska objasnio status svog tima. Da li će se to dogoditi u velikoj meri zavisi od zdravlja kapitena.