Lopta će da pati zbog njega, Erik Lamela više neće da je miluje i šapuće joj da je najlepša

Od kad je imao sedam godina, videlo se da u tim svilenim nogama čuči posebna veština. Erik Lamela je u svakom smislu bio poseban, toliko da mu je Barsa ponudila 160.000 dolara godišnje, kao i kuću i posao za njegove roditelje, samo da se momak sa levom nogom kakva se retko viđa preseli u La Masiju. Znate li ko je takvu ponudu još dobio? Lionel Mesi. Zamislite koliko ste čudo od deteta kad sa 12 godina dajete prvi intervju i to sve posle sezone u kojoj ste dali 120 golova za omladinski tim River Plejta. Sve je Lamela imao, njegovi dodiri sa loptom su bili mekani poput svile, lopta ga je volela kao da je njen sin, a on je nju voleo kao da mu je majka. Ipak, lopta će danas patiti zbog momka iz Buenos Ajresa. Lamela više neće da je miluje i šapuće joj da je najlepša. Povrede i kratak fitilj su bile jače, Erik Lamela je zbog toga rešio da završi karijeru i to sa svega 33 godine.

Nekadašnji igrač Rome i Totenhema je poslednji angažman imao u AEK-u iz Atine, gde je imao status jednog najplaćenijih igrača ekipe (6.000.000 evra za tri godine), ali su u redovima grčkog kluba procenili da je njegov učinak od pet golova na 24 utakmice nedovoljan da bi bio zadržan u ekipi koju je ovog leta preuzeo Marko Nikolić. Svakako da ništa nije slutilo na kraj, proletos se spominjalo da bi mogao da se vrati u River Plejt, ali je popularni "Koko" odbio tu mogućnost i rekao da planira da igra fudbal na visokom nivou.

Verovatno je i sam shvatio da posle silnih povreda koje je imao teško može da igra fudbal na visokom nivou i to je greh prema fudbalskoj igri, kako ne voleti nekoga ko postigne ovakav gol, ta Rabona je bila najlepši izraz fudbalskog umetnika, pomalo kratkog fitilja, lenjog i na momente nezainteresovanog, ali ipak - umetnika, uostalom, nije mu džaba aplaudirao Frančesko Toti kad je postigao debitantski gol protiv Palerma u dresu Rome. Upravo je u Vučici pružao najkonstantije partije tokom karijere, a razlog za to je bio - Zdenjek Zeman.

Vremešni Čeh je sa Lamelom uradio isto ono što i sa Đuzepeom Sinjorijem koga je na prvom treningu u Fođi oslovio sa "gde si bomberu?!". Bomber je termin koji se u Italiji koristi za napadače koji su sposobni da postignu mnogo golova - Sinjori je do tog momenta imao više golova iz penala nego iz igre. Italijan je dobio ogromnu slobodu i na kraju postao jedan od najuobijitih špiceva Serije A devedesetih godina.

Zeman je sličnu "terapiju" primenio i na Lameli. Bio je svestan da u rukama drži dragi kamen koji samo što nije zasijao. Dao mu je u ruke ključeve tima, a odgovor je došao u 15 golova i pet asistencija na 33 utakmice. Zemanov ultraofanzivni fudbal je bio perfektan za Erika, stajao mu je kao saliven.

Svi su bili svesni da će sledeći korak biti najveći izazov, ali upravo se taj korak pokazao kao - pogrešan. Totenhem je leta 2013. godine iskeširao 30.000.000 evra i odmah su krenuli problemi. Već u prvoj sezoni je doživeo tešku povredu leđa zbog koje je propustio 26 utakmica u sezoni. Od tada, ništa nije bilo isto. Usledile su povrede zadnje lože, kuka i brojne sitne ozlede koje fudbalere sputavaju da se vrate u prepoznatljivu formo. Lamela je počeo da se gasi i tone u zaborav, povremeno bi se ukazivao sa majstorijama, čisto da nas podseti zbog čega smo ga zavoleli dok je bio u Romi.

Kad je u Totenhemu postao višak, rešio je da ode u Sevilju, ali ni tamo nije uspevao da dođe do izvora i napije se vode. Uvek bi se isprečila neka povreda, kao što je bila ona kad je na treningu doživeo povredu ramena i ostao van terena četiri meseca. Već tad je bilo jasno da se neće još dugo zadržati u Andaluziji.

U AEK-u je dočekan kao velika zvezda, slagalica koja nedostaje kako bi se crno-žuti borili za titulu sa Olimpijakosom i opet - Lamela nije uspeo. Možda je sve to sudbina iz sezone 2010/11. Erik je tada imao 17 godina i bio član River Plejta. Bila je to ekipa Milionera koja je uspela napravila epski neuspeh - ispala je iz lige, prvi put u tadašnjih 110 godina istorije kluba sa Monumentala. Talentovani ofanzivac je tad bio jedna od retkih svetlih tačaka posrnulog tima.

Ipak, posle svega, nije fer o Lameli pričati kao igraču koji je u karijeri nije napravio ništa osim što je osvojio Ligu Evrope sa Seviljom pre dve godine. Pre bi trebalo o njemu pričati kao o nekome koga su povrede i lenjost sprečile da pokaže sve ono zbog čega se Barsa u njega zaljubila kad je imao samo sedam godina. Ako ništa, ostaje u fudbalu, biće pomoćnik Matijasa Almejde u Sevilji. Nekim momcima iz ove ekipe "Rohiblankosa" može da prenese deo svoje magije. Ta magija je ogromna, nepresušna. I voleli smo je, baš kao što je Lamela voleo loptu, a ona mu je bila i ostala verna. Uprkos svim povredama. Do poslednjeg dana.