Luda kuća u Ludogorecu: Ode i jedanaesti trener u 12 trofejnih godina

Ima nešto ludo u Ludogorecu. Iako je klub iz Razgrada „večiti“ šampion Bugarske, u njemu se treneri smenjuju kao na traci. Gazda kluba nikada nije zadovoljan i pitanje je šta je potrebno da „luda šuma“ uradi, pa da Kiril Domusčijev bude radostan.

Ludogorec je osvojio 12 uzastopnih titula u Bugarskoj. Prvi put je seo na tron 2012. godine i od tada sa njega više nije ustajao. Malo je nedostajalo da ga Saša Ilić i CSKA iz Sofije razvlaste prošle sezone, ali nisu uspeli da sačuvaju prvo mesto na tabeli koje su držali u većem delu šampionata.

Ali i pored svih tih silnih trofeja, treneri prolaze kroz Ludogorec kao kroz železničku stanicu. Ivajlo Petev je danas smenjen posle očajnog starta sezone. Isti trener koji je postavljen u martu i koji je dogurao „ludu šumu“ do nove krune.

Petev je ujedno jedanaesti trener koji je smenjen u ovih 12 trofejnih godina u klubu iz Razgrada. Odnosno, jedanaesta smena trenera, pošto su se neki vraćali po drugi mandat. Prosto da se čovek pita kako bi tek izgledalo da nema titula i pehara u „ludoj šumi“.

Na klupi su se smenjivali Ivajlo Petev u prvom mandatu, pa Stojčo Stoev (dva mandata), Georgi Dermendžijev (dva mandata), Dimitar Dimitrov, Paulo Autuori, Pavel Vrba, Valdas Dambrauskas, Ante Šimundža i ponovo Ivajlo Petev.

I svi su oni doneli zajedno 21 trofej Ludogorecu, dva nastupa u grupnoj fazi Lige šampiona i nekoliko u manja dva evro kupa. I opet im to nije bilo dovoljno da zadrže posao na duže staze...