Magnetna bura i prolećna ravnodnevica daruju Auroru Borealis, a Lil dečaka iz ciklusa polarne zore

Krenete redom, od Rejkjavika i ponoćnog sunca, preko veličanstvenih gejzira i vodopada, do aktivnih vulkana, glečera, fjordova i plaža sa crnim peskom. Kažu brojni svetski naučnici da je Island možda i najpogodnije podneblje za proučavanje istorijskog razvoja života na zemlji kao "najzelenija" zemlja sveta, najnetaknutija od svih. A, njen najupečatljiviji deo je ta pojava polarne svetlosti, jedne od najfascinantnijih koja se sreće na tom najkasnije naseljenom parčetu evropskog kontinenta. Kažu istraživanja da moraju da se pogode različite magnete bure, da je to povezano sa takozvanim ciklusima aktivnosti sunčanih pega i još štošta što na prvi pogled zvuči komplikovano.

Tako je i islandski fudbal u 21. krenuo kao jedna od poslednjih neistraženih teritorija da baca polarnu svetlost i u prethodnih 25 godina podario evropskim klubovima Ejdura Gudjonsena, Hermana Hrejdarsona, Hejdara Helgusona, Gretara Steinsona, a onda Gilfija Sigurdsona, Kolbejna Sigtorsona, Alfreda Finbogasona i kompletnu generaciju igrača koja je plasmanom među osam najboljih u Evropi 2016. zadivila čitav svet. Za populaciju koja ima između 300.000 i 400.000 stanovnika, Island je pedantnim sistemskim radom izvukao maksimum, a prvo veče predviđeno za mečeve osmine finala Lige šampiona pokazalo nam je da u narednim godinama možemo da očekujemo novog sjajnog dečaka iz ciklusa polarne zore.

Hakon Arnar Haraldson je sinoć zatresao mrežu Borusije iz Dortmunda pred krcatim Vestfalenom, doneo Lilu željeni egal pred revanš utakmicu osmine finala Lige šampiona na domaćem terenu i tako se nadovezao na sjajan nastup i dva gola protiv direktnog konkurenta u domaćem prvenstvu Monaka pre desetak dana. A, kakve je, što bi se reklo gore list, 21-godišnji Islandski ofanzivni vezista, to gotovo da nije bio niko u svetu vrhunskog fudbala. Niti je Haraldson dete iz predgrađa urbanih gradova, niti iz siromašnog seoceta Afrike, nepreglednih megalopolisa Azije ili latinoameričkih favela, već dolazi iz naselja Akranesa od 8.000 stanovnika, jednog od najautentičnijih i najpogodnijih za proučavanje hiljada prirodnih fenomena kakvi se ne sreću nigde drugde na svetu. Skoro svi prethodni veliki islandski igrači dolazili su pretežno iz Rejkjavika, ali je Haraldson iz jednog od poslednjih mesta za koje biste očekivali da iznedri igrače visoke klase, iz lučkog naselja, pravog "vikinškog" ako bismo se vratili vekovima unazad.

Statistika kaže da je preko 90 odsto žitelja Haraldsonovog rodnog mesta zaposleno u lokalnoj cementari, fabrici za topljenje aluminijuma ili se bavi ribolovom, ali je lokalni fudbalski klub svetinja. Čak 18 titula šampiona države osvojio je Akranes, po čemu je četvrti najtrofejniji na Islandu, ali nijednu od 2001, što je nekoliko godina nakon boravka Ivana Golca na mestu trenera, koji je bez dileme najpoznatiji Srbin koji je radio u Haraldsonovom rodnom gradu. A, ko bi drugi imao oštro oko za nordijske vunderkindove od Kopenhagena, tog na severu Evrope često najnepopularnijeg kluba, neke verzije tamošnjeg Bajerna.Pokupili su danski Lavovi Haraldsona kao 17-godišnjaka i uvrstili ga ubrzo u prvi tim, dali mu šansu u Ligi šampiona i podigli mu cenu od nivoa nebrušenog dijamanta bez zvanične tržišne vrednosti do momka za kog je Lil kao 19-godišnjaka platio 15.000.000 evra leta 2023.

Ofanzivni vezista je prošle sezone dobio šansu na 26 utakmica u Ligi 1, počeo da nagoveštava potencijal, ali je u septembru prošle godine doživeo povredu koja ga je do decembra udaljila sa terena i usporila razvoj. Vratio se Haraldson na teren u 2025. godini i u prethodna dva meseca pružao najbolje partije u dosadašnjoj karijeri. Sinoć je protiv Dortmunda filigranskim prebacivanjem lopte sa noge na nogu prilikom prijema u 68. minutu i vrhunske realizacije pokazao zašto važi za supertalenta.

A, kakva je to samo saradnja sa Džonatanom Dejvidom. U pojedinim trenucima se činilo da ljubav prema hladnoći Islanđaninu i Kanađaninu nije jedina zajednička stvar, već i superiorna tehnička obučenost, baš ono što je Haraldson počeo da dobija u vikinškom Akranesu, pa onda u urbanom Kopenhagenu i uglancanom travnatom tepihu Parkena. Saradnja Haraldsona i Dejvida bi sledeće sedmice mogla da obeleži istoriju kluba. Još jednom su rešili napetu, složenu situaciju i ponudili Dogama gol koji će možda obeležiti sve što je Lil radio do sada i odvesti ga do prvog četvrtfinala Lige šampiona ikada. Kao da između Haraldsona i Dejvida postoji neka vrsta prirodne fuzije, povezana sa njihovom osetljivošću, njihovom idejom o fudbalu, prvo kolektivno, a onda posmatrano i na indiviudualnom nivou. Orijentisani su na druge, a ne egocentrični, a po pitanju Haraldsona jasno je da je umnogome tome kumovalo i tradicionalno islandsko vaspitanje, za one koji se u to razumeju, mnogo prijemčijevije ka neznancima od većeg dela nordijskog sveta.

Međutim, trebalo im je neko vreme čak i sinoć da se orijentišu u uzavrelom prostoru, jer je Haraldson bio previše udaljen od protivničkog gola da bi predstavljao bilo kakvu uobičajenu opasnost. To nije sprečilo dvojicu dečaka da rade kao ludi, da trče, jedan u sredini, drugi sa leve strane, da pomognu veteranu Ismailiju. Zatezanjem linija, zbližavanjem, u drugom poluvremenu, reformisali su Lil i kretanjima odučili Dortmundovu odbranu. A, samo dan pre meča, na pitanje o njihovoj saradnji, trener Bruno Ženesio bio je pun hvale.
„Oni imaju poseban tehnički odnos sa fudbalom. To su dva dečaka koji vole da kombinuju, imaju sličnu fudbalsku filozofiju, a u isti mah su spremni da mnogo trče i oslobađaju prostor, što je podjednako važno. Takođe su dva igrača sa natprosečnom fudbalskom inteligencijom. Tako da nije iznenađujuće što imaju ovakav odnos na terenu", zadovoljan je Ženesio.

U velikoj hladnoći nemačke noći, Haraldson je, nasmejan i srećan pohitao saigračima u zagrljaj, kao najave prolećne ravnodnevice i pojačane aktivnosti sunčanih pega, svih onih preduslova neophodnih da se pojavi Aurora Borealis, a fudbalski skauti širom Evrope posvete istraživačkim radu, istraživanju Haraldsonovih prednosti, baš kao što to svetski paleontolozi rade u Hakonovom rodnom Akranesu.