Make Belgium Great Again

Podsetila nas je koliko nepravda ume da zaboli, čak i kad nas se ne tiče. I koliko je lako nekog zavoleti, kao što smo noćas svi voleli Belgiju. Pa i koliko je lako preći put od simpatija do mržnje, a za to su “zaslužni“ Amerikanci i njihovo stalno pozivanje na silu. Toliko glasno, da smo pomislili da je svet prosto kakav je uvek bio, i kakav će uvek biti.

Nakon što je Tramp naredio Đaniju Infantinu da poništi crveni karton Folarina Baloguna – jer to se suštinski desilo, da se ne lažemo – nekako smo svi previše brzo otišli u teorije zavere. Mislili smo da će Belgijanci biti žrtvovani na oltaru najmoćnije nacije sveta. Da je osmina finala samo formalnost, da je Tramp to već rešio, da je veliko pitanje da li će i Španija moći da se odupre u četvrtfinalu, ma šta četvrfinalu, pomislili smo da Amerikanci prosto hoće Zlatni globus i da će jednostavno da ga – uzmu.

Belgija ide u finale - kvota 10,0

Belgiju smo već “sahranili“. Njihova “zlatna generacija“ svakako ide u istoriju, ovi naslednici niti imaju taj kvalitet, niti herca da se potuku za nešto veće, samo još da ih odalame Amerikanci, Tramp ima da im uvede 100 odsto carinu na piva i Valonci i Falonci ima konačno da se rascepe i priznaju da cela ta ideja nije imala imalo smisla...

Ali jeste imalo smisla. Jer univerzum je ipak pošteniji od onoga u šta žele da nas uvere. Pa nek i ne urade ništa više, Belgijanci će ostati zapisani kao  heroji Mundijala 2026. Nisu više reprezentacija koju smo samo poštovali zbog umeća, noćas smo je obožavali zbog ideala. Oni su se suprotstavili sili, oni su stali u odbranu fudbala, a to je istinski trijumf. Zaslužuje i ples. Pa nek je i Trampov.

Neka i parola bude njegova: “Make Belgium Great Again“.

(©Reuters)

Bez trojice verovatno najboljih fudbalera u startnih 11 – Lukaku, Žeremi Doku i Kevin de Brujne, svi su počeli na klupi – u Belgijancima se razgoreo borbeni duh. Raskin, Dodi Lukebaio, Andre Onana navukli su uniforme i uživeli u ulogu vojnika Rudija Garsije. On sam je obukao oficirski šinjel i poput generala poveo ratnike na bojište. Nije morao posebno da ih bodri. Donald Tramp je to uradio umesto njega.
“Mislim da nas u poslednjih nekoliko dana nisu baš poštovali koliko bi trebalo. Pričalo se da će SAD da nas lako pobedi, da mi više nismo isti tim... Mislim da smo im danas pokazali. OK, bilo je teško protiv Irana i Egipta, ali to ne možeš da porediš, to su drugačije utakmice... Čitao sam sve ono pred meč i smejao se. Razumem da su hteli da im je bio potreban hajp, ali danas sam bio sigurni da ćemo da pobedimo, mnogo više nego pred meč protiv Senegala. Koji je pride bolja ekipa od Amerike“, uzvratio je Tibo Kurtoa.

Nikola Raskin kratko je obrazložio: “Slučaj Balogun nas je samo dodatno motivisao“. Toma Menije je na Instagramu napisao: “Pobeda integriteta“.

Folarin Balogun – verovatno najveća Trampova žrtva, jer će doveka morati da živi s etiketom predsednikovog miljenika zbog kojeg se krše pravila – pošteno je prišao da čestita. Garsija mu je govorio da on ništa nije kriv. Saigrači da cela ta priča nije razlog što se u Sijetlu sve rasplelo ovako kako jeste.

Samo što to nije tačno. I niko to nije bolje opisao nego sami Amerikanci kad su mudro rekli: “Karma is a Bitch“. Svakog na kraju stignu njegovi grehovi. Kao što svako na kraju bude nagrađen za svoje poštenje.

Belgija je ponovo velika.