Male ribe u velikom jezeru Bretanje ili kako su Jadnici zadivili Evropu

U "Jadnicima" robijaš Žan Valžan, kojeg igra Hju Džekmen, biva prognan iz svakog grada zato što niko nije želeo da ima posla sa čovekom koji je bio u zatvoru. Jedini mu pruža pomoć biskup od Dinja, ali mu Valžan tokom noći krade srebrni pribor za jelo i pokušava da pobegne iz kuće. Moto ekranizovanog dela Viktora Igoa je “borba, san, nada, ljubav”, a isti kao da su uzeli funkcioneri Bresta i primenili ga u fudbalskoj praksi. Možda će pregrubo zvučati, ali Brest je zaista klub kome može da se prišije epitet jadnika. Dolazi iz Bretanje, a tamo ljudi prvo pomisle na Ren, pa na Nant, a onda se negde u dubljim delovima mozga nađu mesto i za Brest.

U elitni rang takmičenja je prvi put ušao tek 1979. godine i odmah ispao i to kao poslednjeplasirani. Ogromni problemi krenuli su početkom devedesetih, dug kluba je tada iznosio oko 150.000.000 franaka. Tadašnja uprava kluba podnela je zahtev za bankrot, svi igrači su bili slobodni u izboru nove sredine, a Brest skliznuo u amaterizam i u nižim ligama je igrao sve do 2004.

Čak i kad se vratio u elitni rang nije mogao da se okane balasta prošlosti. Lokalni novinar je njegov stadion opisao kao srednjevekovni, dok je za Brest kao mesto okarakterisao da je “smak sveta u fudbalskoj sredini”, pa dodao:

"Ne zaslužuje da bude u Ligi 1”.

Fudbalere i navijače nije bilo briga, kovali su planove, baš kao u Jadnicima koristeći moto “borba, san, nada, ljubav”. Ključni čovek za preporod je Gregori Lorenci. Za sportskog direktora imenovan je 2017. i napravio je harmonično okruženje sa samo 50 zaposlenih.

(Reuters)

U poslovnom smislu, Brest uvek igra na sigurno. To nije uobičajeno u Francuskoj, zato što njihovi klubovi uglavnom razvijaju sopstvene talente. Stabilnost je za najvažnija, nema reputaciju kao Ren i Nant, predstalja malu ribu u velikom jezeru Bretanje, a pliva sa krupnijim od sebe. Vremenom postaje pirana, permanentna opasnost za svakoga.

Čudesna sudbina Ameli Pulen - remastirano izdanje fudbalskim idejama

Kao rezultat takvog stila, prethodne sezone zauzeo je treće mesto u prvenstvu, iza sebe ostavio velikane kao što su Marselj, Lion, ali i lokalne rivale Ren i Nant. Liga šampiona je posebna, svi su ga videli među timovimaa koji će biti plasirani od 30. do 36. mesta. Umesto toga, čudo! Pobedom protiv Sparte došao je do trećeg trijumfa i nalazi se na četvrtom mestu, sa istom brojem bodova kao Sporting, Monako i Inter. Sve to posle uloženih 12.000.000 evra na kupovinu igrača i kadrom čija je ukupna vrednost prema Transfermarktu 120.000.000, a vredi pomenuti da u timu imaju najmanje stranaca od svih klubova iz Lige 1 (deset).

Kupuj domaće, posluj pametno, pokrij se onoliko koliko je jorgan dugačak i, naravno, “borba, san, nada, ljubav". Borili su u Brestu se sa gašenjem i odlaskom na smetlište fudbalske istorije, sanjali bolje dane, a ljubav - taj pokretač u životu i sportu - im je omogućila da ispišu najlepše stranice klupske istorije.

U timu nema zvezde ili igrača za kim će velikani čeznuti, utakmice Lige šampiona Brest ne igra na “Fransis Le Ble” zato što taj stadion ne ispunjava uslove UEFA, već u 70 kilometara udaljenom Genganu. Trener Erik Roj je pre dolaska u Brest 12 godina bio bez posla i radio je jedino u Nici.

Podseća i on pomalo na glavnog junaka Jadnika, jer su svi okretali glavu od njega, a sad bi mnogi da budu na njegovom mestu. Makar privremeno.