Mali igrač na velikim utakmicama

Dobar fudbaler. Da li (i) vrhunski? Prošla je još jedna sezona, ostade Nejmar samo na jednom peharu Lige šampiona. Premalo za status najplaćenijeg igrača u istoriji fubdala. Nedovoljno da bi izašao iz senke Lionela Mesija što je poželeo kad je Barselonu zamenio Parizom. Sitno da bi sebe stavio u ravan sa Argentincem i Kristijanom Ronaldom.

Najbolji igrači današnjice „šiju“ Brazilca po svim parametrima. Dovoljno je podsetiti da u biografiji imaju na desetine utakmica na najvišem nivou (završnica Lige šampiona, Mundijal, kontinentalna prvenstva ili derbije) rešene njihovim golovima. Nejmaru baš takvi mečevi nedostaju da bi se pozicionirao kao naslednik dva „svemirca“. Poslednju šansu da im se primakne propustio je u finalu sa Bajernom, pošto Pari Sen Žermenu nije doneo pehar posmatran kao opsesiju, zato je kritičarima dao povoda da konstatuju kako mu u 29. godini curi vreme da uradi nešto veliko.

Zasad je veliki igrač na malim utakmicama. Najmerodavanije će o tome posvedočiti učinak u Ligi 1, inače najmanje kvalitetnom prvenstvu od pet najjačih na evropskoj teritoriji: 47 pogodaka i 27 asistencije na 52 susreta. Deluje impresivno na prvi pogled. Kad bi se stvarnost posmatrala kroz golove u Francuskoj ispalo bi da su katarski vlasnici napravili izvanredan potez kad su Neja platili Kataloncima 222.000.000 evra. Jedino što su i pre njega imali napadača monstruoznih brojeva. Odaziva se na ime Zlatan Ibrahimović (113, 43 na 122 susreta). Ili Matadora Edinsona Kavanija (138+30). Već viđeno. Brazilac ne može da zadivi publiku na Parku prinčeva ničim osim da donese pehar Lige šampiona. A taj najvredniji trofej mu redovno izmiče.

U prvoj sezoni sa Svecima je ispao već u osmini finala od Reala. U Madridu nije dao gol, u revanšu nije ni igrao zbog povrede pete metatarzlane kosti. Naredne je bio raspucan u grupi, ali je dvomeč sa Mančester junajtedom u prvoj eliminacionoj rundi propustio usled bola u nozi. Što otvara dilemu da li protivnici stvarno izudaraju Nejmara da ne može da hoda ili manje vodi računa o svom telu. Jer kad se poslednji put desilo da Mesi ili Ronaldo izostanu dve godine uzastopno iz bitnih mečeva zbog povreda? Ovog leta Nejmar je u Lisabon, činilo se posle mečeva sa Atalantom i Lajpcigom, došao rešen da sve razuveri, da se popne na tron. I kad je trebalo da napravi razliku na terenu uštopovao ga je Jozua Kimih. Potpuno razočaranje.

Kreator preokreta na susretu Barselona – PSŽ 2017. (© AFP)

Pogled u retrovizor: sa Barselonom je četiri puta učestovao u Ligi šampiona i jedini meč za koji se sa stoprocentnom sigurnošću može konstatovati da je bio čovek odluke je revanš osmine finala protiv sadašnjeg mu kluba. Tim Luisa Enrikea potučen je u Francuskoj sa 0:4, na Nou Kampu do 88. minuta vodio sa nedovoljnih, činilo se i beznadežnih, 3:1, a onda je krilni napadač dao gol iz slobodnog udarca, pa sa penala, naposletku namestio viner Serđu Robertu (prethodno upisao asistenciju i Mesiju) i zaličilo je da može. Ispalo je da je taj čudesni preokret izuzetak koji potvrđuje pravilo da je igrač za male, a ne velike utakmice. Na kraju krajeva, u pitanju je bio revanš prvog eliminacionog kola, a već u narednoj rundi Nejmar „nije došao“ na dvomeč sa Juventusom.

Sezonu ranije (2015/2016) ostao je bez konkretnog učinka u četvrtinalu sa Atletikom kad je Barsa predala krunu. Madriđanima je morao da čestita i po dolasku iz Santosa, eliminisali su ga takođe u četvrtfinalu 2014. Jedini put kad je osvojio pehar Lige šampiona bilo je pre pet godina u Berlinu, mada ni tad nije bio ključni igrač, pošto su Barsu ka zvanju najboljeg poveli Ivan Rakitić i Luis Suarez, a Nejmar tek u nadoknadi, kad je sve bilo rešeno, overio pobedu 3:1.

Poređenja radi: Leo Mesi je davao golove u rimskom i u londonskom finalu, Kristijano Ronaldo dvaput tresao mrežu Juventusa u Kardifu, pogađao – doduše, sa penala, ali pogađao – u Lisabonu i Milanu. Najbolji igrači rešavaju najteže utakmice. Kad se lomi, uzimaju stvar (čitaj: loptu) u svoje ruke i odlučuju. Nejmar nije taj. Iako se predstavlja da jeste.

Argument da nije stvoren za velike utakmice dobija potporu kad se obračuna učinak u reprezentaciji. Kao što na klupskom planu „puni“ Granadu, Viljareal ili Bilbao, Bordo, Monpelje ili Nicu, tako u državnom timu „sipa“ protiv Ekvadora, Perua ili Bolivije, a kad je potrebno razgaliti naciju obavezno zakaže. Na Mundijalu 2014. igrao je dobro samo u grupi, posle se povredio. Opet! Pre dve godine je ispao u četvrtfinalu od Belgije. Bez ispaljenog metka.

Razočaranje na Mundijalu u Rusiji (© AFP)

Na Kopa Amerika 2011. Selekao je, tad sa mladim Nejmarom, zastao u četrtfinalu od Paragvaja. Isti protivnik mu je na isti način (penalima) uzeo meru 2015, s tim da je prva zvezda selekcije igrala samo u grupi, a nokaut fazu propustila zbog kartona. Da paradoks bude veći Brazil je postao prvak Južne Amerike prošlog leta, ali najveća uzdanica selektora Titea nije ni učestvovala na takmičenju usled oštećenja ligamenata.

Da ne grešimo dušu, ima zlato sa Olimpijskih igara 2016, bio je igrač turnira u Rio de Žaneiru. Mada, koliko god značila ostalim sportistima, medalja za fudbalere ima daleko manju vrednost, jer na OI ne učestvuju najbolje reprezentacije i opravdano se postavlja pitanje njenog značaja. Nejmar je svakako ima.

Zlatnu boginju nema. Za razliku od Pelea ili Ronalda koji su pogocima u finalima svetskih prvenstava donosili radost Brazilu. Zato su među najboljima u istoriji fudbala. Nejmar će eventualno postati kandidat tek kad reši neku bitnu utakmicu, koja donosi trofej.

Ako reši...