Mali Materaci prvi put među Orlićima: Želja mi je da postanem Srbin sto posto

Ovo okupljanje kadetske fudbalske reprezentacije Srbije drugačije je nego sva prethodna. Pojavljivanje Tadije Samardžića i Đanfilipa Materacija probudilo je veliku pažnju javnosti za aktivnosti U-17 selekcije koju predvodi Igor Matić, bez obzira na to što je na ‘meniju’ samo prijateljska utakmica sa Slovenijom.

Dvojica momaka donela su sa sobom breme poznatih prezimena, koje nije lako nositi, ali i velika očekivanja srazmerna su njihovom uzbuđenju što su po prvi put obukli opremu sa znamenjem Srbije.

Đanfilipo, bratanac čuvenog Marka Materacija, ofanzivni fudbaler Lacija, vođen majčinim poreklom i porodičnim vezama sa Srbijom odlučio je da u budućnosti nastupa za reprezentaciju Srbije. Prvi intervju, za zvanični sajt FSS, dao je na italijanskom jeziku, ali je palo i jedno od prvih ‘obećanja’ – da će se i to u bliskoj budućnosti promeniti.

“Video sam hodnik u Sportskom centru i fotografije su ostavile snažan utisak na mene. Nadam se da ću jednog dana i ja da zaslužim da budem na tom mestu. Takođe se nadam da ću brzo naučiti jezik i da ćemo ove intervjue moći da radimo na srpskom.”

Objašnjava Materaci kako je došlo do kontakta sa odgovornim ljudima uz Fudbalskog saveza Srbije:

“Kada sam dobio poziv, sigurno da sam bio uzbuđen i mnogo srećan. Srbija spada u red velikih reprezentacija i sama pomisao da bih mogao da igram u srpskom dresu čini me izuzetno srećnim. Ljudi iz Saveza su zvali mog oca, ja nisam ništa znao o tome. Oni su razgovarali sa tatom i rekli mu da postoji interesovanje Srbije. Kada mi je tata preneo detalje razgovora, bio sam presrećan. Obavestio sam svoje drugove i proslavili smo lepu vest.”

Veliki uticaj na njegovu odluku imali su srpski koreni:

“Moja mama, baka, prabaka, svi su mi pričali najlepše o Srbiji, učile me jezik, pesme, tradiciju. Često smo dolazili u Beograd i sigurno da je to mnogo uticalo na moju odluku. U mojoj porodici se puno priča o Srbiji, o srpskoj tradiciji i istoriji. Mogućnost da predstavljam Srbiju izaziva posebnu emociju, mnogo lep zadatak. Želja mi je da postanem Srbin sto posto, tako da se neki ljudi koji su govorili da nisam Srbin, brzo predomisle.”

Odrastanje u fudbalskoj porodici pomoglo mu je u igračkom razvoju:

“Potičem iz prave fudbalske porodice i svakako da je to uticalo na moj razvoj. Od malih nogu sam odredio čime ću se baviti. Tata je odigrao važnu ulogu jer je uvek bio prisutan i pratio moje treninge. Takođe i mama koja me podržava u svemu. Uostalom, kao i cela familija.”

U Laciju najčešće igra po levom krilu:

“Kao ofanzivnom bočnom igraču odgovara mi da driblam. Tehnika mi je jača strana, volim situacije ‘jedan na jedan’. Naravno, prioritet mi je da budem u službi tima i zato volim da asistiram, a kada se ukaže prilika i da postignem gol.”

A za Srbiju i Lacio, logično, zajedinčki imenitelj je Sergej Milinković Savić:

“Pored toga što je moj fudbalski uzor, Sergej je i veliki fudbaler. Dok je igrao u Laciju, bili smo komšije i imao sam zadovoljstvo da ga često viđam uživo. Dopada mi se njegova elegancija kada je u posedu lopte i sigurnost sa kojom kontroliše igru.”

Značiće mu mnogo što će ga već na prvom okupljanju pratiti stručni štab seniorske reprezentacije ,na čelu sa Veljkom Paunovićem:

“Činjenica da i ljudi zaduženi za A tim prate razvoj igrača iz mlađih selekcija govori o tome da ovde postoji jedan ozbiljan projekat. Za mene je to odgovornost da na terenu pružim maksimum i opravdam ukazano poverenje. Znam da je selektor Paunović sa omladinskom reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 2015. godine i da sada ima velike ambicije i sa A timom. Veliki trener i sjajna osoba. Saznanje da će pratiti naše nastupe za mene je veliki izazov i zadovoljstvo. Nadam se da ću ostaviti dobar utisak”, zaključio je Đanfilipo Materaci u svom prvom intervjuu kao reprezentativac Srbije.

Neka ih bude na stotine!