Malo se priča o doprinosu Svete Markovića

Da li je ovaj Duljaj normalan? Kakav Sveta? Šta rade tamo u Partizanu? Nema nam spasa kad nam je on kapiten...

Pre samo devet meseci to je bio narativ koji je pratio promociju Svetozara Markovića u nominalnog vođu crno-belih. Na stadionu i oko njega, po kafićima, na internet nebu, u drugarskim raspravama, publika je videla Bibarsa Natha kao lidera tima i kukala zbog odluke šefa stručnog štaba da traku po odlasku Slobodana Uroševića na Kipar premesti na mišicu štopera, a ne Izraelca koji je i sam delovao nervozno što zbog te odluke.

Protokom vremena postalo je jasno da je Igor Duljaj uspeo da promeni ne samo igre i rezultate Parnog valjka u odnosu na lane, već i tok navijačkih misli, pa Grobari danas sa više poštovanja gledaju ka momku iz „klase 2000“ nego ranije. I komentarišu da je traka na njegovoj ruci zasluženo, a ne samo zato što je dete iz škole.

Najveći usud Svetozara Markovića jeste što kad izađe na teren ispred sebe vidi uglavnom strance. Baš kao i publika. Legionari u ofanzivni i te kako doprinose, daju golove, asistiraju, postali su miljenici navijača i u takvim okolnostima malo „ljubavi“ ostaje za domaće igrače. Plus, oni stasali iz akademije posmatraju se kroz mikroskop, traži im se mana kao da su kakvo strano telo i pod takvom vrstom opterećenja nije nimalo jednostavno funkcionisati. Momak iz Bijeljine uspeva, što se primetilo i tokom 172. večitog derbija, jer je bio najuverljiviji član defanzivnog kvarteta koji se postarao da se lider sa Marakane vrati sa ohrabrujućim bodom.

Paradoksalno deluje takav opis kad se ima u vidu broj Zvezdinih šansi, više od 20 udaraca ka Aleksandru Jovanoviću, prečke i stative šampiona, međutim, isto tako ostaje podatak da ekipa Vladana Milojevića za 100 minuta fudbala nije dala gol iz igre. To što jeste dva iz prekida može da se spočita svima u crno-belom, pošto nisu dobro bili postavljeni, ali isto tako valja imati na umu da je pri rezultatu 2:2, kad je domaćin nadirao sa igračem više gol vredan preokreta spasao – Svetozar Marković. Kao pravi vojnik kluba, odbranio je kasarnu. Ranjen, pošto je na derbi došao posle samo jednog ekipnog treninga u sedam dana.

Partizan mora da pazi ili da menja: Saldanji preti suspenzija, otvara se prostor za Baždara

Na stranu učinak u derbiju, ove sezone Marković je referenca u odbrani Partizana. Da, nije najbolja u državi. Da, primila je 28 golova. Da, čvršće su defanzive TSC, Crvene zvezde, Čukaričkog i Novog Pazara, ali u datim okolnostima, gde je akcenat na napadačkoj igri, poslednja linija crno-belih je ili često ostavljena na širokom prostoru ili je, kao kad ju je napala Zvezda, pod ogromnim pritiskom. Verovatno bi i popucala više puta da nije bilo Markovića. Zapanjujuće deluje podatak da specijalizovanih platformi da je u dosadašnja 24 kola samo jedna njegova greška dovela do pogotka rivala. Još nešto: jedini poraz u aktuelnom prvenstvu van Humske Partizan je pretrpeo baš kao Sveta nije igrao, u Nišu zbog povrede kolena.

Valjalo bi imati na umu da je Marković toliko napredovao otkako je postao kapiten da ima maltene mentorsku ulogu. Kao što je sam upijao od Bojana Ostojića nekad, tako je delio savete mlađima od sebe, Mihajlu Iliću pre odlaska u Bolonju i Bojanu Kovačeviću po dolasku sa Banovog brda. Utisak da je da dobio na brzini, snazi, da se bolje postavlja nego na početku seniorske karijere i sve to ga čini liderom odbrane. Pritom, važi za pravog sportsmena, te iako poseduje oštrinu u duelima nije grub i za celu sezonu dobio je jedan jedini žuti karton. Ako su ga navijači nekad krstili Sveta Šteta, sad taj podrugljivi nadimak ne važi.

Naprotiv, Partizan u liku Markovića ima i čoveka koji zna da povuče tim napred. Nije najglasniji u svlačionici, nije ratoboran, ali je stabilan i kad je gusto ume da se pojavi i kao – golgeter. U Subotici i u Surdulici. Oba puta je bilo 0:0 pre nego što je Svetozar pogađao. Umalo da to učini i na Marakani, ali kad već ima ofanzivce sposobne da pogađaju, klubu iz Humske je možda i bitnije da neguje štopera kome su navijači počeli da veruju.