Malteški soko Kilijan Bevis: Od mačke u džaku do igrača koji daje i asistira

Novinski stupci su prethodnih dana puni hvalopseva na račun kragujevačkog Radničkog. I to sa razlogom. Šumadinci od početka prolećnog dela Mozzart Bet Superlige igraju u transu, nižu pobedue i sve krupnim koracima hitaju ka prvom izlasku na međunarodnu scenu u novom milenijumu.

Uz trenera Feđu Dudića, koji je od dolaska u srce Šumadije preporodio tim i od kandidata za ispadanje tranformisao ga u ozbiljnog konkurenta za plasman u Evropu, najveće zasluge za perfektan učinak Crvenih u prva četiri prolećna kola snose igrači. Sportski direktor Kragujevčana Slavko Perović je poput veštog alhemičara uspeo da sa jednim od najskromnijih budžeta u ligi sklopi zanimljiv i dobro balansiran tim, satkan od mladih i talentovanih fudbalera željnih afirmacije na superligaškoj sceni, povratnika iz inostranstva, igrača sa eks-ju prostora i nekolicine ne previše poznatih, ali dovoljno kvalitetnih stranaca.

Među njima se u poslednje vreme učinkom izdvaja momak koji je letos na „Čika Daču“ stigao kao potpuni fudbalski anonimus iz Premijer lige Malte.

Kilijan Bevis je za svega par meseci prešao put od „mačke u džaku“ do igrača koji asistencijama i golovima rešava utakmice, što se najbolje videlo u prva tri prolećna kola. Posle dve asistencije u duelima sa Radničkim iz Niša i novosadskom Vojvodinom, gde je iznudio i jedanaesterac koji je Miloš Ristić pretvorio u pobedonosni pogodak, francuski internacionalac i aktuelni reprezentativac Gvadalupea je sa dva brzometna pogotka na gostovanju Javor Matisu u Ivanjici odigrao ključnu ulogu u prvom prolećnom trijmfu Crvenih izvan „Čika Dače“.

„Sjajan je osećaj upisati se dva puta u listu strelaca na jednoj utakmici i pomoći ekipi da dođe do vrednih bodova. Veliku zahvalnost dugujem saigračima, u velikoj meri zaslužni su za moj učinak na startu proleća. Nadam se da će ova forma potrajati i da ću golovima i asistencijama nastaviti da doprinosim dobrim rezultatima“, skromno je Bevis prokomentarisao učinak na startu prolećnog dela prvenstva.

Sjajan utisak koji je ostavio na u Ivanjici omaleni krilni napadač je pokvario bespotrebno zarađenim crvenim kartonom, zbog čega je bio prinuđen da propusti utakmicu sa IMT-om, u kojoj su Crveni i bez njegove pomoći upisali četvrti uzastopni prolećni trijumf, kojim su se dodatno učvrstili među pet vodećih timova na prvenstvenoj tabeli.

„Teško mi je palo to što nisam mogao da pomognem saigračima protiv IMT-a. Imam prilično izražen takmičarski duh i teško mi pada svaki put kada nisam na terenu. Najbitnije od svega je da smo odigrali dobru utakmicu i produžili trijumfalni niz“.

(© N. Kotlajić)

Posle neplaniranog predaha, Bevis će biti ponovo biti na raspolaganju treneru Dudiću za predstojeće gostovanje poslednjeplasiranom timu Mozzart Bet Superlige, Radniku iz Surdulice, koji je iznenađujuće ubedljivim trijumfom na gostovanju niškom Radničkom u derbiju juga Srbije prošlog vikenda (3:0) pokazao znake života.

„Srećan sam zbog povratka na teren. Što se tiče ekipe Radnika, svesni smo njihove pozicije na tabeli, ali liga je takva da u njoj nema lakih protivnika. Maksimalno poštujemo predstojećeg rivala, ali se nadamo pozitivnom rezultatu“.

Činjenica je da Šumadinci odavno nisu bili ovako blizu vratima koja vode Evropu. Plasman u neko od UEFA takmičenja predstavljao bi epski uspeh i krunu neverovatne sezone, koja će se, bez obzira na njen epilog, dugo prepričavati među pristalicama kragujevačkog superligaša.

„Učinićemo sve što je u našoj moći da izborimo plasman u neko od evropskih takmičenja. Pokazali smo da imamo dobar tim, trebalo bi da nastavimo da radimo kvalitetno na treninzima i budemo maksimalno fokusirani na svaku narednu utakmicu, pa ćemo videti dokle će nas to dovesti na kraju sezone“.

Iako po vokaciji bočni napadač, Bevis je posle povrede Luke Zorića u završnici jesenjeg dela prvenstva prinudno prekomandovan na mesto centralnog veznog, gde se jko dobro snašao, što u neku ruku i ne treba da čudi, s obzirom da je, prema sopstvenom priznanju, u početnoj fazi karijere imao priliku da igra na ovoj poziciji.

„Igrao sam centralnog veznog u mlađim kategorijama, tako da mi nije bilo previše teško da se „prešaltam“ na tu poziciju. Više mi odgovara prirodna pozicija krilnog napadača koja mi pruža mnogo više slobode u igri, ali ću se uvek truditi da maksimalno ispoštujem zamisli trenera i uspešno odgovorim zahtevima na bilo kom mestu u timu“.

(© N. Kotlajić)

Fudbalski put Kilijana Bevisa prilično je neuobičajen. Umesto u rodnoj Francuskoj, profesionalnu fudbalsku karijeru započeo je na Apeninima, igrajući za italijanske niželigeše Kastelvetro i Mesinu. Posle trogodišnjeg boravka na Čizmi, hitronogi ofanzivac odlučio je da se preseli na fudbalski ne previše atraktivnu Maltu. Ni tamo ga nije držalo mesto, pa je posle godinu dana provedenih u Birkikari i isto toliko u Valeti, letos odlučio da fudbalsko uhlebljenje potraži u Srbiji i to upravo u Radničkom, koji je nakon odlaska Brazilca Evandra da Silve bio u potrazi za pojačanjem na poziciji levog bočnog napadača. 

„Agent iz Srbije me je kontaktirao tokom letnje pauze i predočio mogućnost dolaska u Radnički. Posle toga sam imao priliku da se čujem sa sportskim direktorom Slavkom Perovićem koji me je upoznao sa dugoročnim planovima i ambicijama. Osetio sam veliko poštovanje sa njegove strane i ogromnu želju da me dovede, zbog čega sam na odlučio da na njegovu ponudu potvrdno odgovorim“.

Igranje u Mozzart Bet Superligi predstavlja suštu suprotnost u odnosu na Bevisovo prethodno iskustvo sa Malte.

„Uz poštovanje tamošnjoj Premijer ligi, velika je razlika u kvalitetu fudbala na Malti i u Srbiji. Ovde se, ipak, igra brži, tehnički doteraniji i taktički zahtevniji fudbal. Iz ove perspektive mislim da je odluka da dođem u Kragujevac jedna od boljih u karijeri, jer mi se pruža mogućnost da igranjem jednog ozbiljnog i veoma zahtevnog takmičenja kao što je Mozzart Bet Superliga nadogradim svoje dosadašnje fudbalsko iskustvo i da dodatno napredujem u igračkom smislu“.

Kao što se brzo prilagodio zahtevima Mozzart Bet Superlige, Bevis se isto tako brzo i lako adaptirao na stil života u Srbiji, iako on po njegovim rečima značajno odudara od načina života u njegovoj domovini Francuskoj.

„Drugačiji je u odnosu na Francusku, ali mi se dopada. Volim lokalnu kuhinju i uživam u razgledanju mnogobrojnih istorijskih znamenitosti, kojima je ovaj deo Srbije bogat“.

Uvek je lakše kad u tuđini imate nekog svog zemljaka sa kojim možete da komunicirate na materenjem jeziku. Kilijan ima tu sreću da je sa njim u istoj ekipi i njegov sunarodnik Sali Vižđi, sa kojim se dobro slaže na terenu, ali i van njega.

„Sa svim saigračima sam u odličnim odnosima, ali se privatno najviše družim sa svojim sunarodnikom Salijem Vižđijem. Donedavno je tu bio i Džofri (Činedu prim.au), ali je u međuvremenu otišao u Kinu, tako da smo sada ostali Sali i ja“.

Francuski internacionalac ističe da nema fudbalskog uzora, a od planetarnih zvezda najviše ceni Kristijana Ronalda.

„Poštujem njegovu posvećenost fudbalu i veliki profesionalizam, koji mu je i omogućio da toliko godina bude u samom vrhu evropskog i svetskog fudbala“, smatra Bevis.