Mamić otkrio tajne prelaznog roka: Dinamo nudio 3.000.000 evra za kapitalca, Milan im ga skinuo
Vreme čitanja: 4min | pet. 16.10.20. | 14:24
Sada želi nekadašnju mladu zvezdu Liverpula kojeg su Portugalci platili 5.000.000 evra
Dinamo Zagreb je već godinama najuspešniji klub na ovim prostorima kada je transfer politika u pitanju. Sjajna omladinska škola u kombinaciji sa dobrim skautingom i rezultatima prvog tima je omogućila Modrima da u prethodnih pet godina inkasiraju skoro 184.000.000 evra od prodaja igrača.
Ovog leta su prihodovali 14.000.000 evra, a još će 28.000.000 evra kada se narednog leta realiuzuju obavezni otkupi pozajmica Gvardiola, Marina i Gojaka. Iako su potpisani poslovi u vrednosti od 42.000.000 evra prihoda, Dinamo je malo toga uložio u osvežavanje i jačanje igračkog kadra.
Izabrane vesti
Hrvatski šampion je potrošio tek 3.400.000 evra na kupovine pojačanja minulog leta. Za 1.400.000 evra je doveden danski štoper Rasmus Lauritsen iz Norčepinga, pola miliona evra je koštala kupovina crnogorskog štopera Stefana Milića iz Budućnosti, a još 1.500.000 evra je uplaćeno filijali Lokomotivi za dolaske Jakića i Tolića, a sa pozajmice je vraćen Kastrati. Osim Danca, kapitalna pojačanja su izostala.
Rasprodaja na Maksimiru je razljutila navijače i javnost. Ipak, sportski direktor i trener Zoran Mamić uverava javnost da je Dinamo imao ozbiljne planove ali da su se izajlovili. Danas je otkrio neke koji su postojali, a za koje hrvatska javnost nije znala.
Najveće iznenađenje je priča o nedolaska talentovanog norveškog krila Jensa Petera Hauge iz Boda za kojeg većina Evrope nije čula a onda je odigrao blistavu utakmicu protiv Milana u kvalifikacijama za Ligu Evrope i naterao Rosonere da nekoliko dana kasnije iskeširaju 5.000.000 evra za njegovu kupovinu. Mete su bili i talentovani Brazilac Markinjos iz Atletiko Mineira čija je cena oko 5.000.000 evra i njegov saigrač Ekvadorac Alan Franko.
“Doveli smo Jakića i Kastratija, a nedavno i novog štopera. Bili smo aktivni i hteli smo da pojačamo ekipu. Povredio se i Dino Perić, a on je jedan od najvažnijih igrača. Niko ga ne spominje, a jednako je važan kao i Olmo. Mi živimo od Evrope i transfera. Napravili smo fantastične transfere, ali ne možemo uložiti 18 miliona od Olma u jednog igrača. Potreban je neki proces. Nažalost, zbog ove situacije je jako teško dogovarati transfere. Poslali smo višemilionske ponude za Alana Franka iz Atletiko Mineira i Jensa Petera Haugea koji je prešao u Milan. Za njega smo nudili 3.000.000 evra. Markinjos je nažalost otpao”, otkrio je Mamić.
Međutim, pelazni rok u Hrvatskoj još nije završen, traje još dva dana i Dinamo ima još jednu atraktivnu metu. Žele nekada najtalentovanijeg omladinca Liverpula (igrao u onim mečevima protiv Crvene zvezde), a sada krilo lisabonskog Sportinga – Rafaela Kamača.
“Želimo Kamača, radimo na tome, Sporting ga je platio 5.000.000 evra. I želimo još jedno pojačanje. Oko Žaira (najbolji igrač Hajduka op.a.) smo se raspitivali, ali nikada tu nije bilo ničeg konkretnog. Ne želimo njemu da pravimo problem jer znamo koliko je dole naelektrisana atmosfera. Razmišljali smo i Haliloviću, ali sam ipak odlučio da vratim Izeta Hajrovića u prvi tim. Šta god da Dinamo napravi, čini mi se da je javnost protiv toga. Ako imamo previše stranaca, pričaju gde su domaći momcia. Ako stavimo domaće igrače, onda je to najslabiji Dinamo. Piše se o rasprodaji, a niko od vitalnih igrača nije otišao. Priznajem da smo imali neplanirane probleme, kao u Klužu gdje je Teofil dobio crveni karton. Mogli smo bolje, uvek sam za kritiku, ali Dinamo očigledno nema simpatije. Pomenuo sam Olma i Perića. Pa i da skloniš najbolje igrače Liverpula i Barselone, oni će da imaju probleme. Tako da imamo proces, ali treba nam više objektivnosti”.
Kakve su finansijske kluba posle neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona?
“Temelj smo napravili još 2016. prodajama Pjace i Roga. Što se tiče Lige šampiona, izgubili smo iznos od plasmana u grupe, ali zbog stabilnosti svih ovih godina nismo u bilo kakvim finansijskim problemima. Biće dobar i prihod u Ligi Evrope”.
Na to pitanje je odgovorio i član uprave Krešimir Antolić.
“Finansijski smo apsolutno stabilni. Vratili smo igračima sve što je trebalo i pre roka. Radimo projekcije, ali to je nemoguće u ovakvoj situaciji. Procenjeni gubitak u fudbalu je četiri milijarde evra. Naš prihod je 90 odsto iz Evrope, a poslednje dve, tri godine radimo jako na tome da alternativni deo prihoda kao što je marketing podignemo na viši nivo. Gledaoci u Evropi se vraćaju na stadione jer je pritisak velikih klubova preveliki, uprkos zdravstvenoj opasnosti. Zabrinuti smo, videćemo šta će biti u budućnosti, ali mislimo da neće biti potrebe za rezovima kao u martu”.
On je govorio i o najaktuelnijoj temi u hrvatskom fudbalu ovih dana – Maksimiru. Dom Dinama i hrvtaske reprezentacije je predmet podsmeha u Evropi zbog ruiniranog stanja u kojem se nalazi.
“Dinamo zaslužuje normalan dom. Zemljotres je još više oštetio Maksimir, a mi smo krenuli u sanaciju. Ipak, ljudi moraju da znaju da Dinamo ne može sam da izgradi stadion. Ne zbog finansija - mi bi i mogli da zatvorimo deo finansijske konstrukcije - ali zemljište Maksimira nije u vlasništvu Dinama. Naš jedini partner koji postoji u tom poslu je grad Zagreb. U gradu postoji parlament u kojem su sve političke opcije predstavljene u njemu. Nijedan predstavnik nije postavio pitanje stadiona. Znači da pitanje Maksimira nije pitanje Dinama, već ljudi iz grada. Mi smo već imali skice za novi stadion, ali treba nam 44.000 kvadrata za novi stadion od 25.000 ljudi. U Zagrebu za to jedino ima mesta na Maksimiru. Pitanje je i gde bi Dinamo živeo i radio dok traje gradnja. Ne želimo da odemo i budemo čergari po Zagrebu”, rekao je Antolić na temu Maksimira.