Mamićeva ispovest: Modrić ispao hulja, klošari i otac stopirali Halilovićev transfer u Totenhem, devojka Cvitanovića u Sosijedad...
Vreme čitanja: 7min | pon. 05.04.21. | 08:29
Nekadašnja "alfa i omega" Dinama govorila je o velikim prodajama Modrih, zašto je kivan na najboljeg fudbalera Hrvatske, pikanterijama o pregovorima sa predsednikom Pevaca Levijem i još mnogo toga...
Kad Zdravko Mamić priča, nikada nije dosadno. Kontroverzan, bez dlake na jeziku, u petoipočasovnom podkastu za Inkubator govorio je begunac od pravde u Hrvatskoj o transferima Modrih u prethodnim decenijama, o uspesima Dinama pod njegovom komandom, kako je stvorio Luku Modrića, Eduarda da Silvu, a kako su mu oni, prema njegovom viđenju, okrenuli leđa.
Na početku drugog dela podkasta, Mamić je pričao o transferu Igora Cvitanovića početkom devedestih godina prošlog veka.
Izabrane vesti
"Rat besni na ovom prostorima. Cvitanović je klinac, igrač Dinama, ali na pozajmici u Varteksu u Varaždinu. Dajem mu 100.000 maraka da ga ekskluzivno zastupam, ali da imam potraživanja ako uspe. Ako ne uspe... Moj poslovni partner Jirgen Milevski, nekadašnje čuveno desno krilo Hamburgera, i ja prodajemo ga u Real Sosijedad. Tada je trener ovog kluba bio Nemac Bernd Kraus. Dolazimo u San Sebastijan, igraju sa Realom. Sosijedad dobija Kraljevski klub. Darko Kovačević je tada igrao, Srbin jedan, posle moj veliki prijatelj, jedna gromada od igrača, čoveka. Izlazimo na večeru. San Sebastijan, u tom trenutku za mene, najlepši grad na svetu, kombinacija Dubrovnika i Pariza, grad na moru, fenomanalno izgleda. Izlazimo uveče u grad. Seli smo u restoran, vino, muzika, dogovaram najveći transfer u istoriji Sosijedada. Tu su trener, Cvitanović, njegova tadašnja devojka Marija. Mi završimo, a ona mi kaže: ’Jaoj, ja bih i za manje novca volela da Igor ode u veći klub, zaslužio je’. Ja joj kažem onako sarkastično: ’Stvarno je loš klub, grad...’. Ona zaplače, istu noć me Cvitanović od*ebe. On je moj prijatelj, ja njega volim, posle sam ga zaposlio u klubu. On je odan plavoj boji. Malo je onih koji vole Dinamo tako kao on“.
Pričao je o Alenu Haliloviću, nekada velikoj nadi hrvatskog fudbala koji nije napravio karijeru kakva se od njega očekivala. Malo je nedostajalo da ga Mamić odvede u Totenhem.
"Moj sin koji je prodao Luku Modrića u Totehnem, Ćorluku iz Dinama u Mančester Siti, a kasnije u Totenhem. Bio je prijatelj sa Levijem, predsednikom Totenhema. Uverio je Levija da će Modrić da bude bolji ako dođe Ćorluka u klub. Bili su najbolji drugari. Nagovori Levija, kada je ovaj prodao Bejla u Real, da uloži u mlade igrače. U Dinamu imam Jedvaja i Halilovića. Bio sam na pregovorima s njima u Londonu. Levi nas prima. Baldini je bio sportski direktor tada, došao je iz Rome. Levi kaže mom sinu, ja kao ne znam dobro engelski, a znam, pravim se. Za Halilovića i Jedvaja mi nudi 10.000.000 evra, klinci imaju 16 godina. ’Sine, razumeo sam ga’. Zahvaljujem se, da ga pitam, da li moram ovaj čaj da popijem ili da odem. On neće da prevede, ja psujem sina, vide svi da sam nervozan. Moj sin neće da mu prevede. Mi završimo na 25.000.000 za dva klinca od 16 godina. Dok mi pregovaramo, Levi, Baldini i advokat, imaju tri blekberija, kucaju brzinom svetlosti. Nisam znao šta rade. Kaže mi sin, oni četuju, kucaju između sebe, dogovaraju se kako da me nadmudre, a ja njima uzmem 25.000.000“.
Ponedeljak, 19.00: (1,85) Everton (3,40) Kristal Palas (4,60)
Ipak, nije došlo do transfera. Mamić upire prstom u oca Alena Halilovića.
"Zovnem ja očeve Jedvaja i Hailovića, kažem im da sam postigao dogovor sa Totenhemom, da njihovi sinovi idu u veliki klub. Uglavnom, veliki novac je u pitanju. Za Halilovića, otac bi trebalo da dobije posao u trenerskoj školi Totenhema, da dvojica braće igraju u akademiji kluba u Londonu, da pohađaju najbolje koledže. Totenhem sve to plaća. Tada smo Pjacu i Rogu prodali za 40.000.000. Imali smo sjajne transfere, bilo je vremena za finalizaciju. Onda su mešetari nagovorili starijeg Halilovića. ’Što ne tražiš od Mamića da ti daju nešto’, nagovaraju ga klošari. Napravim grešku tada, poludim, mi smo se dogovorili sve. Baldini dođe u moju kuću, ja neću, Halilović za sebe traži novac. Od Levija možete da uzmete 50.000.000 ako se dogovorite, ali ni evro više, to je to. Tvrd pregovarač. Uglavnom, u tom momentu, moj sin daje pola miliona evra ocu Alena Halilovića da bi potpisao ugovor sa Dinamom. Halilović je dogovarao sa Atletiko Madridom. Ja to saznam, otac nas zavlačio, nije potpisao ugovor s Dinamom, zavlači nas. Tražio mi pola miliona evra i damo mu. Moj sin je trebalo da bude menadžer Alenu, da ga zastupa“.
Izbor urednika
Sledi epilog, Halilović završava u Barseloni.
"Dinamo ga kupuje novcem mog sina, potpisuje ugovor sa Dinamom, a tada dobija veliku platu da ostane u klub. Posle smo dobili 6.000.000 evra u Barseloni, bar nešto smo spasli. Hteo sam da ga vratim u Dinamo kada nije uspeo, ali je bilo problema, pa mi je brat Zoran rekao da odustanemo. Alen stiže iz Italije, i na putu do Zagreba odustanemo“.
Dotakao se Mamić i Antonija Marina, nekada velike nade Modrih.
"Antonio Marin je u Dinamu, nije otišao, iako je i on otkazao poslušnost, hteo je da ide u Italiju, ali rano je bilo za njega. Pozajmica je prava stvar za mlade igrače. Dinamo je uspeo jer je uvek imao satelite, od Sesvete, Lokomotive, klubova gde bi mladi igrači dobijali šansu... Samo praksa, ništa nema od diplome. Nije dobio šansu. Danas bi Marin da je slušao bio drugi Olmo. On ima 20 godina, treba da sluša ono što mu kažu u Dinamu, biće za dve-tri godine igrač oko koga će mnogi da se lome“.
21.00: (1,15) Barselona (8,50) Valjadolid (15,0)
Kada je Alen Halilović otišao u Barselonu, Dinamo je uzeo Danija Olma. Svi su se tada smejali Zagrepčanima.
"Olmo! Zamislite uzmete najboljeg igrača akademije i kapitena Barselone i mlade reprezentacije Španije do 16 godina. Tada su nam se svi podsmevali. Sada je među pet najboljih mladih igrača na svetu . Takvo dete nije rođeno. Pristojan, vaspitan, naučio je hrvatski iz poštovanja prema nama. Nije lako za stranca da nauči naš jezik. Raduje se svakom uspehu Dinama, stalno to priča, ponosi se što je bio deo kluba. Mnogima je Dinamo bio i mama i tata, ali su brzo zaboravili, izbrisali klub iz sećanja kada su došli do novca“.
Razočaran je Mamić nekadašnjim igračima o kojima je brinuo.
"Desetine igrača sam napravio milionerima. Osim Kovačića i Lovrena, ostali ni da pitaju za mene, da me pozdrave. Olmo pozdravlja čistačicu u klubu, onog traktoristu što radi na stadionu, brine o ljudima u zajednici, raspituje se o njima“.
On kaže da je ljubomoran na Hajduk.
"Mnogi Hajdukovi igrači su isterani iz kluba, ali oni večno vole, ljube Hajduk. Tu sam ljubomoran na Hajduk. Dinamo je mnoge napravio, ali nema odanosti. To me čini tužnim“.
Dotakao se odnosa sa Lukom Modrićem, najboljim hrvatskim igračem.
"Nismo se posvađali, ali nemamo nikakve odnose. Ja sam njegov navijač i dalje. Sa istom strašću gledam Realove utakmice kao i Dinamove. Lično za mene je on najbolji hrvatski igrač svih vremena. Sve je postigao radom, on živi za fudbal. Svi ostali, porodica, sve drugo je sporedno, samo fudbal, fudbal, fudbal. Zato je veliki. Njegovo ćutanje nije muški, baš je ispao hulja prema meni. Nije sazvao konferenciju u Madridu i Zagrebu, svejedno, da lupi o sto i kaže: ’Taj Mamić me je uzeo sa 14 godina, kao izbeglicu, stvorio me je, on nije lopov’. Ja sam polagao 20 odsto na sva njegova primanja do kraja karijere i to bruto. Ja sam se odrekao tog ugovora pre 13 godina, raskid ugovora sam mu dao. Odrekao sam se 20.000.000 evra. Umesto da mi zahvali... Modriću, kako možeš da spavaš mirno! Kafu mi nije nikad platio, ulaznicu mi nije dao, a ja ga volim i dalje. Uzeo sam ga kao izbeglicu iz Zadra, zaposlio njegovu sadašnju suprugu, vodio ga na oltar, sat mu kupio, automobil. Nikako ne mogu da objasnim nekom ovu priču. Mislim da sam ja neka mikro priča božjeg života. Koje žrtve ja trpim i porodica, to ne može da se prepriča, napiše“.
21.15: (2,90) Vulverhempton (2,95) Vest Hem (2,70)
Pričao je Mamić i o Brazilcu Eduardu da Silvi koji je kasnije igrao za reprezentaciju Hrvatske.
"Modrić je bio izbeglica iz Zadra, a Eduardo izbeglica iz Brazila. Došao je kao klinac, Hulio Suzano ga je doveo u Dinamo. U Zagrebu je spavao u omladinskoj školi. Kada sam otvorio agenciju, preporučili su mi ga. Odveo sam ga u Sloveniju. Imao je tešku povredu trbušnog zida. Ja sam platio operaciju. Dogovorio sam se sa Suzanom, dobio je 100.000 dolara da bismo ga zajedno zastupali. Eduardo nije postojao, stvorio sam ga. Kada je počeo da igra za Dinamo, nije plaćao Suzana. Tužio ga je. Ja, da bih sprečio da se povlači po sudu, dam mu 300.000 evra, isplatim ga. Plaćam Da Silvi svadbu, auto, jedan, drugi.. Eduardo ode u Arsenal, 15.000.000 evra je bio transfer. Tražio je od Dinama da mu da nešto od transfera. Odbijam to, a mojih je pola te sume, jer sam imao ugovor s njim. Da Silva otkaže punomoć mom sinu. Uvek je lova u pitanju, napraviš igrača, čoveka, a vidiš kako ti se vraća. On je želeo da istera svoje, želeo je sve“.
Tokom drugog dela podkasta, Mamić je psovao u svom stilu. U jednom trenutku mu je pukla i stolica u studiju.
"Od Da Silve trebalo je da dobijem 7.500.000, a nisam dobio ništa. Sve sam ostavio Dinamu, a sada je oštetio Dinamo... Od Ćorluke, Modrića i Da Silve je Dinamo prihodovao 60.000.000 evra, moje je pola po slovu ugovora. Sedim u Katančićevoj u Ministarstvu finansija Hrvatske. Svi su mi rekli da platim porez u inostranstvu. Svi igrači u inostranstvu su delili novac, a porez nisu platili ni lipu u Hrvatskoj. Ja sam budala imao pravo na 30.000.000 evra, nisam uzeo nijedan evro. Sve sam dao Dinamu i sada ispada ja lopov“, istakao je Mamić u opširnom intervjuu za podkast Inkubator.