Mamma mia, kako brani Mile! Rimski fatalizam i uzdržani vojskovođa skrivenog lica
Vreme čitanja: 4min | pet. 23.02.24. | 03:46
Danijele de Rosi i Roma – ima tu nešto posebno. Ovo je bilo tako romanistički, srčka da te strefi...
Stoji knedla u grlu kada se izgubi od gradskog rivala, ali Romi od poraza u Derbi dela kapitaleu – iz trenutne vizure – ništa bolje nije moglo da se desi. Ispala je od Lacija iz kupa i došlo je do korenitih promena. Žoze Murinjo postao je bivši, a na njegovo mesto došla je klupska ikona. Čovek u koga se navijači kunu, a zbog koga igrači skaču na glavu.
Rimski vojskovođa Danijele de Rosi jeste od velikih reči, međutim, nije puno obećava. A, za sada, jeste mnogo toga i doneo. Četiri pobede u Seriji A na pet utakmica i prolaz u Ligi Evrope. Fatalizam i nemogućnost da se nešto promeni, da je sve predodređeno, odbačeni su na Olimpiku. Roma je prošla Fajenord i posle dve decenije na svom stadionu pobedila u penal-seriji, a junak je bio Mile Svilar. Skinuo je dva jedanaesterca, mogao i treći, no i ta dva bila su dovoljna da rimski klub prođe, a najdraži sin – ako se izuzme neprikosnoveni Frančesko Toti – završi pod tribinom sa najvatrenijim pristalicama.
Izabrane vesti
Dobila je Roma triler, a Danijele de Rosi ostvario prvu veliku evropsku pobedu. Ako pitate Romaniste – prvu od mnogih.
„Divno je setiti se svega što se desilo večeras. Bilo je to moje prvo evropsko veče u Rimu, u novoj ulozi“, počeo je Danijele de Rosi i nastavio:
„Ovo je tako romanistički način za pobedu, izazvali smo kod ljudi srčani udar! Mislim da smo 'otresli' fatalizam i da sada možemo da okrenemo novi list. Mi nismo ružni pačići, mi smo dobar tim, igramo na odličnom stadionu i počinjemo da pobeđujemo“.
Danijele de Rosi i Roma – ima tu nešto posebno. I jeste ovo bilo tako romanistički, srčka da te strefi. I zasigurno je svima na stadionu, a naročito na tribini sa najtvrđim jezgrom, zaigralo srce kada je klupska ikona prihvatila da dođe pod tribinu. Prišao je rimski vojskovođa, koji se trudi da ne pokazuje pravo lice u novoj ulozi, i čvrsto zagrlio Romelua Lukakua, jedinog od igrača kluba iz Večnog grada koji je promašio jedanaesterac.
„Morao sam da se zahvalim navijačima. Malo me je sramota što to sada radim kao trener, bilo je lakše kada sam bio igrač. Ali, zvali su me. Čak i pre meča kada smo došli jedva sam dodirivao zemlju, bilo je toliko ljudi. Ogromni izlivi ljubavi, podrške i naklonosti. Trudim se da budem što hladniji i umereniji, ali ne želim da pomisle da sam se previše promenio. Uzdržavam se da ne skočim na ogradu na način na koji sam to uradio kada sam imao 25 godina“.
Sudbina je udesila tako da Roma tu prvu pobedu posle izvođenja jedanaesteraca na Olimpiku ostvari sa Danijeleom de Rosijem na klupu. Onu pre toga je takođe sa njim, ali na terenu, kada je kao omladinac dobio poziv da se priključi prvom timu i zaigra u Kupu Italije.
„To je bio jedan od mojih prvih mečeva, bio mi je kao finale Lige šampiona! Tek sam bio priključen iz omladinskog tima“.
Trener Vučice sipao je pohvale na račun Mileta Svilara, ali i Ruija Patrisija, umesto koga se ustalio među stativama.
„On je jak, ima podršku tima, stoji iza njega. Sada brani redovnije, a podržava ga i Rui Patrisio, koji je sjajan čovek, želim to da istaknem. Znam da ljudi kažu da su penali lutrija, ali to nije samo sreća. On vredno radi, proučava protivnike, brzo izlazi van linije, tako da zna šta radi i tako nam donosi sreću“, podvukao je Danijele de Rosi.
Proučavao je Mile Svilar Fajenordove izvođače penala, danima se pripremao i u tri navrata pogodio stranu.
„Neverovatan osećaj, nemam reči. Radio sam ceo život za ovaj trenutak, na ovom stadionu. Mamma mia! Svaki put kad uđem ovde, osećam se još posebnije. Ludo je“, rekao je Mile Svilar i dodao:
„U ovim trenucima ne osećam pritisak. Odbranio sam dva, mogao sam i treći. Pobedili smo i to je najvažnije. Gledao sam video-snimke sa trenerom golmana, tada sam odlučio gde ću se bacati. Pogodio sam tri od pet puta“.
Za srpskog golmana sve se promenilo dolaskom klupske ikone na trenersku poziciju.
„On je veoma, veoma važan. Čini me sigurnijim. Zahvaljujem se treneru što je meni i mojoj porodici pružio ovaj nezaboravan trenutak. Večeras niko ne može da obriše osmehe sa naših lica, a od sutra se vraćamo poslu“, završio je Mile Svilar.