Mario Žardel, kokain i brzi kraj velikog golgetera: Došao bi taksi i on bi samo nestao

Nešto stariji ljubitelji fudbala dobro ga se sećaju. Nije bilo ni teško upamtiti ga, jer Mario Žardel je bio jedan od najboljih špiceva u žestokoj konkurenciji s kraja 90-ih godina prošlog veka. Problem je samo što nije potrajao koliko se mislilo da će, mada je na 274 utakmica za Porto, Galatasaraj i Sporting na vrhuncu karijere postigao fantastičnih 206 golova. Dva puta je bio Zlatna kopačka Evrope, ali onda se oteo kontroli i, kako se to kaže, krenuo vijugavim putevima kokainskih noći.

Još 2008, kad se već smucao po nižim ligama Brazila, i sam je priznao dok je bio učesnik Velikog brata što samo po sebi govori o tome koliko je nisko pao.
“Te 2002. predozirao sam se od kokaina, budan sam ležao sedam dana. Svi vi što gledate – nisam ja baš uzor. Plaćao sam žene, živeo tako i ne misleći šta će da se desi sa mnom, da će sve da bude dobro”.

Kasnije je, 2019. godine, u Jutjub podkastu Pilhado dodao…
“Ušao sam u svet droge iz radoznalosti dok sam igrao po Evropi. Upoznao sam neke ljude i ponudili su mi. Počeo sam da ga uzimam redovno tokom odmora, jer tokom sezone smo morali na doping kontole. To je jedan od problema u fudbalu. Imaš mnogo para, ali imaš i mnogo klopki, prijateljstava, iskušenja”.

O svemu tome nedavno je govorio i Sportingov trener iz tih dana, Rumun Laslo Bolonji. Osvajač šampionske titule iz 2002. dobro je upamtio Žardela i njegovo probleme.
“To što sam izgubio Marija Žardela u mojoj drugi u sezoni u Sportingu je bio veliki lični poraz za mene. Postigao je više od 40 golova (tačno 55, prim.aut.) u prvoj sezoni. U drugoj samo šest (u prvenstvu, ukupno 12)”, priseća se Bolonji u podkastu “Vorbitorinči”.

Žardel i Bolonji (©AFP)

Te sezone, Žardel je navodno zbog pozitivnog testa na kokain propustio 15 od 34 ligaške utakmice.
“Najteži igrač za trenera, ili bar onaj s kojim sam ja imao najviše problema, bio je baš Žardel. Roditelji su mu bili alkoholičari, tu je bio problem. Ja bih na table napisao sastav tima, on bi bio u startnih 11, ali bi mi doktor prišao i rekao da to ne može, jer je Žardel… (gestikulira prelazeći nos prstom). Testirali bi ga da bi znali da li doktor sme da mu dozvoli da igra. I bio bi pozitivan”.

Zvanično, Žardel nikada nije pao na testu, jer bi klub sam prvo proverio kakva je situacija. Mala korist za Bolonjija.
“Bio sam mlad trener, trudio sam se. U miru sam, radio sam što sam mislio da je ispravno… Jednom sam mu rekao: ‘Slušaj, idemo u trening kamp nas dvojica. Zaključamo se tamo, ja u svojoj sobi, ti u svojoj. Pričamo, jedemo, treniramo, trčimo’. Saglasio se. Ključevi od kola su bili kod mene i spavali smo u trening centru. Te sezone sam radio prekovremeno. Zvao sam i u Brazil, razgovarao sa njegovom suprugom, Karen, sa njegovom ćerkom. Sve je dobro počelo, ali onda je postalo užasno”.

Konkretno…
“Posle šest dana mi je rekao: ‘Ne osećam se dobro, moram da izađem nakratko, ali vratiću se’. Rekao sam mu: ‘Mario, poznajem te, ne idešt ti nigde. Hajde da izađemo napolje, da trčimo, da vežbamo’. Rekao je: ‘Da, da, vratiću se’. Znao sam da neće. Zvao je nekoga, došao je taksi i on je nestao. Naravno da se vratio sledećeg dana, ali je doktor već počeo da me pozdravlja”.

Sporting je Žardela na kraju te sezone bez obeštećenja pustio u Bolton. Ali Mario više nikada nije bio isti igrač.