MARKO DMITROVIĆ: Majka htela da bude lekar, on levi bek, a sudbina - golman

Nema mnogo fudbalera, pa ni napadača, koji se mogu pohvaliti da su matirali Jana Oblaka. Slovenac iz Atletiko Madrida već godinama je među kremom evropskih golmana, ali januara 2021. jedan kolega po poziciji uspeo je da ga nadmudri prilikom penala. Bio je to Marko Dmitrović.

Srpski čuvar mreže postao je prvi golman u Primeri posle deset godina koji se u upisao u strelce, a tek sedmi u istoriji španske prve lige koji je dao gol udarcem sa bele tačke. Loptu je poslao u jednu, Oblaka u drugu stranu.

Bilo je to za vođstvo Eibara nad Madriđanima koji su kasnije preokrenuli i slavili 2:1 pogocima Luisa Suareza (ironije li, Urugvajac je za pobedu pogodio u finišu meča, iz penala, Panenkom), ali ostaće Dmitroviću zauvek podatak da se te večeri prvi put u karijeri upisao u strelce. Trenutak kada sa smeškom na licu i loptom u rukama ide ka "kreču" sjajno oslikava samopouzdanje Subotičanina poniklog u omladinskom pogonu Crvene zvezde.

Odmalena je verovao u sebe, toliko da je sa 15 godina - pričao je Dmitrović u raznim intervjuima - zapretio roditeljima da će pobeći od kuće ako ga ne puste da se na poziv Crvene zvezde preseli iz Subotice u Beograd.

Markova majka imala je drugačije planove za svog sina, otkrio je prošle zime gostujući u emisiji A Balon Parado na španskoj televiziji. Želela je da joj sin studira medicinu, ali nije uspela da ga ubedi. Interesovao ga je isključivo fudbal, mada je u jednom trenutku naišao na dilemu.

Kada mu je bilo desetak godina poželeo je da igra umesto da brani. I nekih godinu dana igrao je levog beka. Sve do lokalnog futsal turnira u Subotici, kada je posle slabih izdanja shvatio da mu je bolje među stativama.

"Tad sam bio debeljuškast. Visok, ali debeljuškast. I bilo mi je teško da se krećem, nisam znao kuda idem. Promašivao sam mnogo. Došao bih na dva metra od gola, samo da gurnem loptu u gol i sve promašio", prisećao se Dmitrović,  koji je jedno vreme paralelno sa fudbalom trenirao i odbojku.

Dolaskom u Crvenu zvezdu fudbal je postao glavna okupacija, a veliku pažnju Dmitrović je u to vreme posvećivao svom telu.

"Došao je kao formiran čovek, bio je fizički izuzetno jak. Brzo se dohvatio Bate Radulovića (bivši trener Crvene zvezde za oporavak igrača) i postao glavni u teretani. Obožavao je teretanu", ispričao je za Mozzart Sport Đorđe Despotović koji je bio Dmitrovićev saigrač u mlađim kategorijama crveno-belih i reprezentacije.

I dan-danas Dmitrović se odlikuje snagom, a u podkastu Sportsko popodne sa Kristinom osvrnuo se na anegdotu sa levim bekom Čelsija, Markom Kukureljom, koji je pričao da se svojevremeno po dolasku na pozajmicu iz Barselone u Eibar plašio srpskog golmana zbog njegove građe i vodio računa da ga ne naljuti.

"Možda zbog moje konstitucije ljudi misle da sam mrgud i opasan, ali u privatnom životu sam totalna suprotnost... Sa Kukureljom sam kasnije ostvario sjajnu komunikaciju. I danas smo prijatelji. Bio je tada najmlađi u ekipi", objasnio je Dmitrović.

Mišići veći od prosečnih za tinejdžerski uzrast nisu ga omeli da odlično brani i napreduje.

"Videlo se da je strašan talenat. Ima odličnu levu nogu, kao klinac je mogao s peterca da dobaci do drugog gola. Bog ga je darovao i tehničkim talentom. Zato i ima sjajnu karijeru. Mogao je lagano da bude igrač", smatra Despotović, kom se karijera godinama kasnije ponovo spojila sa Dmitrovićem u A reprezentaciji Srbije, ali nisu dobili priliku da zajedno istrče na teren.

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!

Subotičanin je uspeo da postane standardan na okupljanjima nacionalnog tima i dosad ima 19 nastupa za Orlove. Među izdanjima koja se ističu su remiji sa Portugalijom 2019. (1:1) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i 2:2 u kvalifikacijama za predstojeće Svetsko prvenstvo, dok sam posebno ističe da će iz vremena provedenog u mladoj reprezentaciji Srbije zauvek pamtiti pobedu nad tadašnjim prvacima Evrope, Špancima (2:1), u baražu za Evropsko prvenstvo, kao i 1:1 sa Nemačkom na Euru 2015.

Mundijal u Kataru biće 30-godišnjem Marku Dmitroviću drugi put da učestvuje na smotri najboljih svetskih selekcija. Pre četiri godine u Rusiji bio je rezerva Vladimiru Stojkoviću, a i ovaj put je veliko pitanje hoće li dobiti priliku da brani u konkurenciji Vanje Milinković Savića i Predraga Rajkovića koji su u sjajnoj formi po nastupima za Torino i Majorku.

Za razliku od njih, Dmitrović ima dosta manju minutažu u Sevilji, ali svestan je bio šta ga čeka kada je dolazio u klub. Nije mu to prvi put da se susreće sa statusom rezerve.

Iz Crvene zvezde je otišao upravo jer je bio frustriran što ne dobija priliku. Prvo u konkurenciji Saše Stamenkovića i Bobana Bajkovića, potom Bajkovića, Miloša Vesića i Aleksandra Kirovskog.

"Nikad se nije žalio kada nije igrao, uvek je radio kvalitetno i verovao u sebe, što mu se kasnije isplatilo", konstatuje Despotović.

Pored upornosti, bivši saigrač cenio je i druge Dmitrovićeve kvalitete.

"Uvek je bio za šalu. Dugo je forsirao kosu, trudio se oko frizure, borio kao lav da je zadrži, dok nije shvatio da ipak mora da obrije glavu".

Po odlasku iz Crvene zvezde, mladi Subotičanin sreću je potražio u mađarskom Ujpeštu, potom i londonskom Čarltonu, a pronašao ju je po dolasku u Španiju.

Odličnim odbranama za Alkoron na pozajmici naterao je čelnike drugoligaša da ga zadrže po isteku ugovora u Engleskoj. Još jedna dobra sezona donela mu je poziv prvoligaša Eibara, a leta 2021. ostvario je transfer karijere dolaskom u Sevilju.

Ponovo je češće na klupi nego na terenu - mada se može pohvaliti s dve uzastopne utakmice u Ligi šampiona bez primljenog gola, obe protiv Kopenhagena - ali ovaj put sa daleko većom perspektivom nego kada je počinjao karijeru, pošto mu ugovor sa Seviljom važi do jula 2025.

U prve dve sezone sakupio je 14 nastupa, ali kada god je bio na golu Orlova Dmitrović je branio na zadovoljavajućem nivou. Ukupan učinak za reprezentaciju mu je osam pobeda, sedam remija i četiri poraza, s tim da u poslednjih pet mečeva kada je čuvao gol, Srbija nije izgubila. Neka se tako i nastavi u Kataru!