Marko Nikolić za Mozzart Sport: Nema čuda preko noći, povratak navijača najveća pobeda

Talas velikih promena u Partizanu stigao je i do Moskve. Novo rukovodstvo, pa makar bilo i privremeno za sada, povuklo je prve korake ka ozdravljenju crno-belih, a kakva je bila reakcija navijača videlo se juče na utakmici protiv Čukaričkog kada je na tribinama bilo sigurno više od 20.000 gledalaca. Nezapamćeno u Humskoj za utakmicu domaćeg prvenstva, osim ako nije večiti derbi ili proslava titule.

Sa olakšanjem na duši, sa osmehom zadovoljstva na licu scene sa crno-bele strane Topčiderskog brda ispratio je iz Moskve Marko Nikolić. Dao je i svoj simbolični doprinos, jer je, kako kažu, zakupio celu jednu ložu do kraja sezone. A, potvrdio je Mozzart Sportu da će u martu sledeće godine dovesti CSKA u Beograd na prijateljsku utakmicu sa Partizanom.

Zadovoljstvo u glasu trofejnog trenera čuje se sa one strane „žice“ što se najzad nešto lepo dešava u klubu kojem je baš on, uz plejadu igrača na terenu, doneo poslednju titulu.

„Svima je bilo jasno, govorili smo javno da je vreme za promene odavno bilo. Ovde nije reč o simpatijama ili odsustvu istih, na kraju krajeva poslednju Partizanovu titilu osvojio sam sarađujući sa ljudima koji nisu više u klubu, ali... Kad uđeš u osmu godinu bez šampionskog naslova, petu ili šestu bez trofeja, dve godine vezano ne igraš grupnu fazu evropskih takmičenja, što je bila mogućnost da dođeš na zelenu granu, a pritom omladinska škola posrće, infrastruktura propada, onda se postavlja pitanje odgovornosti. Mora da postoji u svakom poslu, naročito u fudbalu“, počinje priču Nikolić za Mozzart Sport.

Za razliku od mnogih koji su ili ćutali ili samo pričali, Nikolić je probao i delom da nešto promeni u prethodnom periodu.

„Pre dve i po godine sam direktno uključen u priču oko Sportskog društva Partizan, kada sam, zajedno sa Željkom Obradovićem i drugim uticajnim ličnostima, podržao grupaciju u SD, koja je pokrenula ideju promena. Vidimo da je moralo da prođe oko dve godine da se dese, ali su bile neminovne. Drago mi je što su u klub došli ljudi koje poznajem i cenim“.

Biranim rečima Nikolić govori o novim čelnicima Partizana iz sportskog sektora. Njih najbolje poznaje.

„O Peđi Mijatoviću nema potrebe da pričam kao igraču, nego rukovodiocu na visokom nivou. Ne mogu reći da smo prijatelji, ali se poznajemo, poslednji put smo se sreli u Madridu, pred meč Lige šampiona Atletiko – Lokomotiva. Danku sam bio trener u dva kluba, Partizanu i Videotonu, znam koliko je uložio u obrazovanje posle karijere, završio je najpre krus za sticanje trenerske licence, a onda i MIP kurs pri UEFA, koji služi za stvaranje budućih rukovodilaca. Bio je u generaciji sa velikim fudbalskim imenima, znam kakvi su to moduli i semnirali bili. Znam da su obojica nezavisni finansijski, osigurani ljudi u svakom smslu, nemaju drugi interes osim ljubavi i pomoći Partizanu. Sreću želim i Rasimu Ljajću, upoznali smo se, uvideo sam da je iskusan čovek, koji karakterom i mirnoćom može dosta da pomogne“.

I dok je točak dubokih promena unutar klupskih zidina tek pokrenut, svi se nadaju – nepovratno, Nikolić ističe strahovit odjek u javnosti koji su promene izazvale. Pre svega među navijačima.

„Trenutno, najveća pobeda je poseta od subote, energija koja se polako budi među partizanovcima. Oduvek sam bio siguran da klubovima nalik Partizanu nije potrebno mnogo da bi se vratli, ali u ovoj situaciji ne bi trebalo očekivati čuda preko noći. Ni za pet dana ili mesec, ali ključni faktor u toj misiji, cilj jeste da na tom stadionu publika i ostane. To vidim kao glavni zadatak novih ljudi“.

Potvrđeno za Mozzart Sport: CSKA stiže u Beograd na „revanš“ Partizanu

A, što se tiče ostalih promena, koje su tek počele...

„Skoro svakodnevno se čujem sa nekim od njih, razgovaramo na razne teme, svi se poznajemo i komuniciramo. Ne znam detalje, ali od sportskog sektora i prvog tima, škole i Teleotika jasno ukazuje da ih čeka dosta posla, nažalost. Infrastruktura je u nedopustivo lošem stanju, skoro u stanju raspadanja. Vidim i velike obaveze prema UEFA i državi. Biće komplikovano“.

Punu podršku Marko Nikolić šalje treneru Partizana Savu Miloševiću, koji se takođe uhvatio i te kako vrućeg krompira.

„Podrška i Savu Miloševuću, jer je njegova pozicija nezahvalna, delikatna. Samo što je došao pokazao je veliku hrabrost i čestitam mu što je prihvatio. Ima grejs period baš iz razloga što je preuzeo tim koji nije selektirao. Slično mu se desilo kao meni leta 2016. Poseduje Milošević harizmu i energiju, da u nezahvalnom trenutku povede tim napred. Ne poznajem ekipu dovoljno dobro, iako smo igrali letos na Bratskom kupu. Tad smo razgovarali Aleksandar Stanojević i ja, a nesrećni rezultati u međuvremenu ništa nisu promenili u našem odnosu, jer znam da su okolnosti bile teške. Vidim da je uloženo dosta novca, vidim dosta stranaca, ali... Uvek sam govorio, pa da pojasnim: nema veze da li je u pitanju domaći ili inostrani igrač, mlad ili star, postoji samo jedan parmaetar, u sportu, a to je kvalitet, uz pitanje da li može da odgovori zahtevima igre u Partizanu“.

Tim koji vodi Milošević svi ocenjuju kao daleko ispod standarda nekog „normalnog“ Partizana.

„Nezahvalno je da pričam o timu, praktično ga ne poznajem. Osim Ace Jovanovića, Nikole Antića, Marija Jurčevića i Đoleta Jovanovića, sa kojima sam se u delovima karijera ukrstio. Nije im lako, ali će im povratak navijača na tribine pomoći. U subotu je emitovana sjajna slika iz Humske, ali ne bi o njoj trebalo da se priča godinama, već da i narednom meču bude slično. Cilj je da se pomenuti ambijent zadrži“.

Kao u košarci, da budu hiljade navijača na tribinama, bez obzira na to da li je u pitanju domaće ili evropsko takmičenje.

„To je jedini princip. Nije lako, niti sam ekspert za to, ali publika bi trebalo da dolazi da gleda svoj tim, a ne protivnički, bez obzira da li je u pitanju Čukarički juče, derbi sutra ili neki evropski meč prekosutra. Svuda na svetu oscilira poseta, ali malo, a ne od 1.000 do 25.000. Važno bi bilo da se uspostavi baza navijača, kao u košarci, iako sporotvi ne mogu da se porede ni u čemu, ali je KK godinama radio i uspeo da podigne organizaciju na evropski nivo. Zato Rasimu, Peđi i Danku valja dati vremena kao što su tražili, da te stvari postave na mesto“.

Energija koja je stvorena je fenomenalna i samo da potraje, poručuje Nikolić.

„Recpet postoji, a to je borba! To je zadatak ekipe, da publika ne prepozna letargiju ili malodušnost, već spremnost da se uvek daje sve od sebe, da se žrtvuje za tim i klub. Moje iskustvo govori da to Partizanova publika nepogrešivo prepoznaje. To je recept da oni koji su došli posle dugo vremena dođu opet. Sve liči na dobar, novi, početak, oseća se ogromna energija. Vidi se po predivnom danu za sve partizanovce. Svako bi terbalo da doživi kao veliku šansu, ovo je prilika da se klub polako i protokom vremena vrati na nivou koji mu prirodno propada, da bude konkuretan u borbi za trofeje. Spuštanje kriterijuma nije prirodno ni za publiku, ni za one koji žele da rade. Vidi se da svi uživaju. Nije logićno očekivati nemoguće stvari u kratkom vremenskom periodu, ali svaki mali korak na dnevnom i nedeljnom nivou biće ogroman. Put od uspeha je sastavljen od malih i javnosti nevidljivih koraka“.

A, u Humskoj: Ilić, Filipović, Pavlović, Tomašević, Ostoja...

Mijatović oduševljen: Pravi ambijent!

Dotakao se nekadašnji šef struke Partizana i omladinske škole koja je, po mišljenju javnosti, u lošijem stanju nego ikada.

„Sad svi pričaju o njoj, naravno da bi trebalo da se vrati na nivo kakav je nekad bila, ali odavno nisam stava da bi prodaja igrača trebalo da bude glavni izvor finansiranja. Klub mora da poseduje dobar menadžment koji će obezbediti stabilne finansije kroz prodaje TV prava i ulaznica, na primer, da tako omogući stabilnost klubu da ne prodaje talente na prvu loptu, da odbije početnu ponudu od 2.000.000 evra i sačeka da naraste na 10.000.000. I da taj igrač uradi nešto za klub. Saglasan sam da je škola važna, ali je organizacija bitnija“.

Naravno, kada je Marko Nikolić u pitanju, navijačima je uvek prvo pitanje u glavi: kada se vraća u Partizan?

„Nije tema u ovom trenutku. Upravo sam rekao da Partizan ima hrabrog trenra i da su ovi ljudi tek došli u klub. Svi zajedno imaju dosta posla. A ja sam tek došao u CSKA, imam ugovor, u dobroj sam seriji, devet pobeda na poslednjih 12 utakmica, 20 datih i samo tri primljena gola u tom periodu. Naučio sam da poštujem kuću u kojoj živim i radim. Tako se ponašam. Ljudi me cene, a i ja njih poštujem, jer sarađujemo fenomenalno, odnosi su izvanredni, svlačionica diše skladno. Baš uživam u velikom klubu, sa ogromnom navijačkom bazom. Verujem da je obostrano“.

Ali, jednog dana...

„Često se moje reči pogrešno tumače, pa da pojasnim... Znam da ću se jednom vratiti u Partizan, ne mislim da će to biti za tri meseca ili pola godine, možda bude za deset ili 15 godina, ako neko bude smatrao da će u daljoj budućnosti moji kvaliteti biti potrebni, onda valja uzeti u razmatranje. Tako sam govorio i za poziciju selektora, pa su zli jezici tumačili na svoj način. To su sve funcije koje moraš da uzeš u razmatranje kad i ako ti neko ponudi. To je stvar kućnog vaspitanja. Sve ostalo je u domenu teorije“.