Marko o Marku: Zovem ga trener - trofej, čudo šta je napravio sa 8.000.000 evra

Marko Nikolić je još jednom pokazao da, iako je najveća zemlja na svetu, Rusija za njega sredina u kojoj se oseća kao riba u vodi. Rezultati govore sami sa za sebe, pošto je u superfinalu kupa uspeo posle penala da savlada Rostov i drugi put trijumfuje u najmasovnijem takmičenju nekadašnje Sovjetske republike. Malo toga je nagoveštavalo da tako nešto može da se desi, međutim, jedan čovek je verovao od početka. Nije u pitanju ni predsednik, ni vlasnik kluba, već – Marko Jovanović, pomoćni trener u Partizanu i neko ko je do skora bio u Moskvi gde je baš na poziv Nikolića otišao na trenersko usvršavanje.
„Mnogo mi je drago zbog Marka, ne želim da pametujem, ali znao sam da će osvojiti Kup Rusije. Zovem ga „trener-trofej“ zato što gde god da ode – nešto osvoji.  Za mene je on trenutno najbolji srpski trener, videli ste kako je CSKA pobedio na penale, opet jementalno i taktički sjajno pripremio ekipu. Kad dođe do serije penala, uvek sam siguran da će njegova ekipa pobediti. Trenutno sam u Italiji na odmoru, ali čestitao sam mu, čuli smo se posle utakmice. Mnogo je teško osvojiti trofej u Rusiji, bez obzira na trenutnu situaciju. Još uvek se tu ulaže dosta novca, ima dobrih ekipa, a CSKA nije klub koji ima mnogo sredstava. Zato je uspeh još veći“, počinje Jovanović razgovor za Mozzart sport.

Deluje da je sve trofeje u Kupu osvojio na identičan način. Nije tu bilo neke lepote, nije bila igra u kojoj se uživa, ali njegovo veličanstvo – rezultat je bio tu.
„Prvo, moram da se zahvalim kompletnom stručnom štabu CSKA, dočekali su me kao sam im rod rođeni. Ima zanimljiva anegdota, nadam se da mi Marko neće zameriti. Izgubili su prvi meč od Zenita - 2:0 i pred revanš je igračima i saradnicima rekao „povešćemo 1:0, završiće se 2:0 i onda ih dobijamo na penale“. Svi su se smejali, ali je na kraju – tako i bilo. Jednostavno, Marko je maher za kup utakmice i one ključne mečeve u sezoni – on finala ne igra, nego pobeđuje u njima.  Mnogo je teško osvajati trofeje kad radite van Srbije, to njemu iznova uspeva, a ne zaboravite da ima tek 45 godina“.

©Starsport

Otkud vi u Moskvi, kako je sve krenulo?
„Sve je počelo prethodnog leta. Tad smo bili na Kupu Prijateljstva i sedeo sam sa Markom gde mi je on rekao „kad god budeš želeo, slobodno dođi. Posle smo se još nekoliko puta čuli i kad su došli u Beograd na prijateljsku utakmicu, rekao sam mu da želim da dođem u Moskvu,  nije bio nikakav problem, samo sam čekao pogodan trenutak da odem.  Pričao sam sa trenerom Srđanom Blagojevićem i Dankom Lazovićem, dali su mi dozvolu i baš mi je bilo drago što sam otišao. Izuzetno iskustvo, gledao sam dve utakmice, prisustvovao svim treninzima, sastancima... Ima trenera koji vam tako nešto ne dozvole. Vratio sam se u Beograd pun utisaka i nadam se da neće biti poslednja poseta Rusiji“.

U karijeri nikad niste igrali za Marka Nikolića, a pričate o njemu kao da vam je fudbalski otac. Veliko popštovanje imate za njega.
„Poznanstvo datira od njegovog prvog mandata u Partizanu. Imao sam zdravstvenih problema i tražio da negde treniram, pitao sam Marka da li mogu da radim na Teleoptiku, nije imao ništa protiv i od tad se redovno čujemo.  Taj odnos je postao još bolji u prethodne dve-tri godine. Ponosan sam što mi je prijatelj. On je jedan od onih ljudi kod kojih se neće desiti da ne odgovori na poruku ili poziv. Nije takav samo prema meni, nego prema svima“.

Kako je izgledao jedan vaš dan u Moskvi.  Ljudi često nemaju percepciju šta znači gledati nečiji rad?
„Na trening smo stizali dva ili tri sata ranije, uvek sam dolazio zajedno sa Markom. Imao sam prilike da vidim kako se dogovara sa stručnim štabom i veoma su uhodani. Nekoliko meseci pre nego što ću da otputujem, poslali su mi raspored treninga i slobodnih dana za ceo sledeći mesec. To je pokazatelj koliko se dobro poznaje sa saradnicima i bio sam fasciniran. Pričao sam sa Radojem Smiljanićem, Aleksandrom Rogićem i Goranom Basarom oko svega što me interesuje. Kod Basare  mi je bio zanimljiv deo oko kondicije, zato što sam saznao da igrači CSKA u poslednjih godinu dana nisu imali nijednu povredu mišića, što je neverovatno i govori kako rade. Zapisivao sam bukvalno sve što čujem, pratio sam kako se Marko ponaša, njegovi pomoćnici, čak su mi dozvolili da gledam video materijale sa utakmica i treninga „

Šta vam je posebno bilo zanimljivo, da ste sami sebi rekli „ja bih isto ovo voleo da uradim“?
„Trening posle regionalnog finala protiv Zenita, bila je neka vežba i to je na prvu izgledalo kako treba, ali eto – šta znači kad trener ima osećaj. Radoje Smiljanić je prišao, promenio samo jedan detalj i ta vežba je postala 50 posto bolja. Marko uvek zna kad on treba da odreaguje, a kad da pusti pomoćnika da on ukaže igračima na neke stvari.  Naravno, sve je to u službi rezultata i dobre atmosfere, a verujte, ta atmosfera među njima je – izuzetna“.

 ©Starsport

Prekidi su kod Nikolića postali trejdmark. Neverovatno koliko su mu ekipe učinkovite, mora da postoji nešto posebno što radi?
„Ono što mi je zapalo za oko, on vežbanje prekida učini zanimljivijim kroz neke vežbe sa poenima. Igračima je rad na prekidima dosadan  i naporan. Onda Marko napravi da bude zanimljivo do te mere da se igrači bacaju za svaku loptu, budu glasni. Nije, samo prekid, jeste, izuzetno su opasni, ali protiv Zenita u revenšu su svaki put ušli u igru iz poslednje linije. To je pokazatelj da stručni štab CSKA prati trendove i prilagođava im se.

CSKA nema novac koji imaju Zenit, Spartak, pa i Dinamo iz Moskve. Opet, Nikolić je svima uspeo da uzme meru. Čini se da je iz ove ekipe, koja nije čudesno dobra – izvukao maksimum?
„Dosta trenera zna da se žali kad ne dobije igrače koje želi , ne valja ovo, ne valja ono i to mogu da razumem. Naravno, lakše je kad možeš da uložiš novac i dovedeš igrača kojeg želiš, ali Marko nije kukao. Nije dobio ono što je želeo – ni blizu, za razliku od ostalih trenera, međutim, uspeo je da napravi mašinu, osvojio Kup Rusije, završio treći na tabeli i sve to sa 8.000.000 evra. Čudo. Njegova najveća prednost je ta što iz osrednje ekipe ume da izvuče maksimum i napravi je boljom.  Promovisao je mlade igrače, kao što je Matvej Kisljak. Tog dečka su želeli da pošalju na pozajmicu, Marko je hteo da ga vidi na treningu i odmah mu je pružio šansu i pogodio u metu. Ima samo 19 godina, prava „šestica“, odlično se kreće između linija i da trenutno nije ovakva situacija, siguran sam da bi vredeo barem 20.000.000 evra.  Opet, to je aposlutno Markova zasluga“.

Kako danas gledaju na njega u Moskvi. Kad je preuzeo Lokomotivu, bilo je mnogo skepse, pa i potcenjivanja. Pokazao im je da nisu u pravu?
„Rusi vole svoje trenere, a Marko je došao umesto legendarnog Jurija Sjomina. Naši ljudi nisu ranije imali prilike da često rade u Rusiji i mislim da je Nikolić mnogima od njih otvorio vrata tog tržišta. Uspeo je da sa Lokomotivom osvoji Kup Rusije, a poziv od CSKA dovoljno pokazuje koliko ga cene. Jedini je strani trener sa dva osvojena kupa sa dva različita tima. On ne može normalno da šeta ulicom, ljudi ga stalno zaustavljaju, traže da se slika sa njima, da im potpiše autogram, navijači su mu priredili iznenađenje na konferenciji posle finala sa Rostovom, protiv Zenita mu je ceo stadion skandirao. Bilo je fenomenalno"