Matić: Uđe Žoze i kaže nam – ne želim da budemo klovnovi! Premijer liga bila bolja sa Murinjom

Osam klubova, sedam zemalja, šest jezika i deset trofeja. Svašta je prošao Nemanja Matić. Iskusio je kako je to osvajati trofeje u tri države, nosio dresove velikana – Mančester junajteda, Čelsija, Benfike, Rome, spoznao kako je to debitovati baš protiv Jaje Turea, ali i kakav može da bude Žoze Murinjo. Upoznao je i dobru i mračnu stranu gospodina Posebnog.

U poslednjih godinu i kusur dana igra u francuskom fudbalu. Prvo je nosio dres Rena, zatim prešao u Lion, sa kojim će sutra igrati protiv Mančester junajteda prvu od dve utakmice četvrtfinala Lige Evrope. A, vrlo brzo će se, makar nakratko, vratiti na Ostrvo. Bio je to povod Atletiku da sa srpskim vezistom napravi veliki intervju u kome je pravio paralele između engleskog i francuskog fudbala, ukazao na razlike između dva šampionata, takođe i između Čelsija i Mančester junajteda.

No, prvo o aktuelnim temama i istrajnosti Nemanje Matića. Jače od jedne decenije je u „ligama petice“. Prošao je kroz Englesku, Italiju i Francusku i u svakom od pet klubova imao ogroman uticaj. Ima ga i dalje, a više nije mladić.

Imate 37 godina, igrate u veznom redu vrhunskog tima u vrhunskoj ligi. Koja je vaša tajna?
„Ovaj intervju je joše počeo (smeh prim. aut). Da, znam da imam skoro 37 godina, ali osećam se odlično. Ne osećam se starim i to je najvažnije. Nema tajne, trudim se da budem profesionalac, ali nije samo do toga. Više se radi o tome kako razmišljate, kako se budite, kako pristupate životu. Uvek sam pozitivan i to je, verovatno, moja tajna“.

Šta znači profesionalan? Vaša ishrana, način života?
„Definitivno nije moja dijeta. Loš sam primera. Volim slatkiše, sve vrste slatkiša, ali svi mi imamo slabosti. Trudim se da treniram dobro, inteligentno. Ne mogu da treniram kao kada sam imao 20 godina, ali ni ne moram tako da treniram. Možda trčim manje nego ranije, ali sam pametniji nego ranije. Takođe, trudim se da spavam na vreme i da dobro spavam, iako imam troje dece i nije mi lako. Moram da kombinujem posao fudbalera sa poslom taksiste za moju decu. Jedan od mojih poslova je plaćen, jedan nije. U glavi sam spreman za ono što svaki dan donosi. Ako niste spremni, ne možete da budete profesionalc. Takođe se menjate kako starite“.

Opišite vašu igru.
„Morate da imate sve da biste igrali na ovom nivou, ili u Premijer ligi. Morate da budete dobri sa loptom i bez nje, da dobro čitate igru. Moj najveći kvalitet je što igrače oko sebe činim boljim. To sam radio u svakom klubu u kome sam igrao. Ljudi to ne mogu uvek da vide, ali vide u klubovima u kojima sam igrao. Cenim ljude koji me cene, oni u fudbalu znaju šta sve radim na terenu. Mislim da znam da pročitam saigrače, kada da im odigram loptu, kako da iskoristim njihove kvalitete i sakrijem slabosti“.

(©Reuters)

Kakav je život u Lionu i zašto ste u renu bili samo jednu sezonu?
„Imali smo poteškoće sa decom i školom. Rečeno mi je da postoji međunarodna škola pre no što sam potpisao. To nam je bilo potrebno, jer su naša deca odrasla u Engleskoj i trebalo ej da uče na engleskom, ali smo shvatili da je to francuska škola. Pokušavali smo da se prilagodimo četiri ili pet mesevi, ali smo videli da je teško. Naša deca nisu govorila francuski, pa smo našli rešenje sa Lionom. Govorim različite jezike: srpski, slovački, portugalski, engleski, italijanski i španski. Igrao sam u većini tih zemalja. Sada malo učim francuski. Naučiću, obećavam, ali smatrali smo da je za našu decu bolje da se obrazuju na jeziku na koji su navikli“, obrazložio je Nemanja Matić i nastavio:
„Lion je neverovatan grad. Ni prevelik, ni premalen. Savršen za porodicu. Klub je odličan, ima dobru organizaciju. Liga je veoma teška, kao i Premijer liga je po intenzitetu i fizičkoj snazi. Naravno, premijer liga ima više kvalitetnih igrača, ali ni ovde nije lako igrati. U Francuskoj ima mnogo dobrih klubova, koji se dobro snalaze u evropskim takmičenjima. Biti ovde je dobro iskustvo“.

Kako ćete se osećati kada se Lion sastane sa Mančester junajtedom u Ligi Evrope?
„Atmosfera će biti neverovatna, stadion je veoma dobar. Ljudi mogu da očekuju kvalitetnu utakmicu. Imamo mnogo iskusnih igrača, a Rajan Šerki je neko koga brojni klubovi gledaju. Neverovatan je talenat, može da odluči utakmicu jednim potezom. Aleksandre Lakazet je ovde, njega mnogi znaju. Junajtedu će biti teško, Liga Evrope je veoma važna za oba kluba. Mi pokušavamo da budemo među prva tri u Ligi 1, kako bismo mogli da igramo Ligu šampiona naredne sezone – tu je Lion postao poznat širom sveta i želimo da se vratimo tamo – ali to bismo mogli da uradimo i osvajanjem Lige Evrope. Ovde će navijači biti glasni, drugačije je od Engleske. Da biste u fracnuskoj dobijali podršku kakvu imate u Premijer ligi, potrebni su vam dobri rezultati. U Engleskoj sam video kako tim ispada iz lige, a navijači tapšu igračima, jer smatraju da su dali sve od sebe“.

(©Reuters)

Lion je, poput Mančester junajteda, neke od najboljih rezultata ostvario u Ligi Evrope ove sezone. Primer je pobeda nad Rendžersom od 4:1. Zašto?
„Zato što je konkurencija u Ligi 1 velika. Pobedili smo Ajntraht iz Frankfurta sa 3:2 kod kuće i čuo sam da je neko rekao: „Lion je doigrao neverovatnu utakmicu protiv jednog od najboljih timova u Nemačkoj“. Pa, nisam to osetio na terenu. Suočavamo se sa mnogo boljim timovima u ligi, pet ili šest njih su odlični. Očigledno da je jedan PSŽ, a nisam iznenađen ni što je Brest dobro prošao u prvoj fazi Lige šampiona. Lil je bio sedmi od 32 tima i imao je odlične rezultate pre no što je od Dortmunda izgubio sa 2:3. Monako je prošao dobro, imali smo četiri tima u Ligi šampiona“.

Odigrali ste više utakmica za Junajted, nego bilo koji drugi klub u karijeri. Čak 189. Kako gledate na pet godina provedenih na Old Trafordu?
„Davali smo sve od sebe svake godine. Igrači, treneri… U mojoj prvoj sezoni završili smo drugi. Vodili smo u januaru, ali je Mančester Siti na kraju bio prvi. Bili smo drugi, pa šesti, treći, drugi, šesti. Igrali smo u finalima Lige Evrope, Superkupa i FA kupa. Igrali smo Ligu šampiona u četiri od pet sezona. Ali, nismo je osvojili. Ako uporedim taj Junajtedov period sa ovim sada, bili smo sjajni. Naravno, ne može Junajted da bude srećan što je završio kao drugi. Junajted treba da osvaja titule. Davali smo sve od sebe i ponekad bivali kritikovani, ali nisam video veće probleme u klubu. Organizacija je bila veoma dobra, uslovi savršeni“, poručio je Nemanja Matić i napravio poređenje između Mančester junajteda i Čelsija:
„Razlika koju sam osetio posle Čelsija bila je ta što se u Čelsiju sve vrtelo oko rezultata i osvajanja trofeja. Taj duh se osećao čak i kod čoveka koji kosi travu. Roman Abramovič bi nas pitao samo za rezultat. U Junajtedu je bilo malo više komercijalno. Počeo sam da razmišljam o tome posle nekoliko meseci u klubu. Razumem da naša plata treba da se isplati, ali osećao sam da rezultati nisu u fokusu, kao što su bili u Čelsiju. Možda sam imao dva komercijalna posla u Čelsiju, daleko više bilo ih je u Junajtedu. Stigao sam u Junajted sa željom da osvajam trofeje kao u Čelsiju, ali sam počeo da uviđam da trofeji nisu u fokusu. Možda nisam upravu, ali to je moj unutrašnji osećaj“.

(©Reuters)

Ole Gunar Solskjer je govorio da voli vezni red sa vama, Skotom Mektominijem i Fredom, te da je pogrešio što vas nije stavio u startnu postavu u finalu Lige Evrope protiv Viljareala u Gdanjsku, jer je ta utakmica bila stvorena za vas.
„Da, rekao mi je to. Nije pogrešio. Ali, takođe sam osećao da smo zaslužili da pobedimo u toj utakmici. Sada, sa ove distance, ljudi shvataju da je Ole bio dobar za klub, ali ne samo on, nego i Kiran Mekena. On je bio odličan trener, takođe i Majkl Kerik i Martin pert. Daren Flečer nam je isto bio blizak. Svi su imali neverovatnu hemiju i žao mi je što nisu dobili više šansi u klubu. Ali, fudbal je takav“.

Koje su bile vaše najviše i najniže tačke u Mančester junajtedu?
„Postigao sam jedini gol u pobedi nad Mančester Sitijem i Pep me je često pominjao posle toga, što je bilo lepo čuti. Igrao sam mnogo utakmica protiv njegove ekipe. Kako sa Čelsijem, tako i sa Junajtedom. Dao sam pobedosnosni gol portiv Kristal Palasa u poslednjem minutu, ali bila je još jedna utakmica kada smo od Mančester Sitija gubili 2:0 na poluvremenu. Planirali su da slave titulu toga dana. Žoze nam je na poluvremenu rekao: „Momci, čujte, oni su spremni da naprave žurku i žele da mi budemo klovnovi. Ne želimo da budemo klovnovi“. Pogodili smo mrežu tri puta i pobedili 3:2. Takođe smo pobedili Siti na Old Trafordu neposredno pre kovid pandemije. Skot mektomini je postigao neverovatan gol. Najniža tačka bilo je otpuštanje trenera. Osećao sam odgovornost kada su Žoze i Ole dobili otkaz. Možete da igrate dobro i loše u igrimama, ali ovo je sport. Kada ljudi izgube posao, osećam se loše, veoma loše“.

Dve titule u Premijer ligi sa Čelsijem ste osvojili sa različitim partnerima na sredini terena – Seskom Fabregasom i Engolom Kanteom. Kako ste funkcionisali, šta ste preferirali?
„Uglavnom sam 2015. igrao sa Seskom, a 2017. više sa Engolom, dok je Sesk bio ispred nas. Svidelo mi se i sa jednim i sa drugim. Sesk je bio maestralan sa loptom, davao ej završni pas. Englo je imao više dodavanja, kao defanzivni vezista osvajao je lopte, uništavao protivničke napade i dodavao majstorima ispre sebe – Sesku, Oskaru, Pedru, Azaru. Kada sam igrao sa Seskom, više sam morao da brinem o odbrambenim zadacima, da pokrijem kada bi on napdao. Trebalo je da donesem ravnotežu. Sa Englom sam imao dogovor: on gleda levo, ja gledam desno. Morao sam manje da trčim. Uz obojicu sam se neverovatno osećao“.

(©Reuters)

Protiv koga je bilo najteže igrati?
„Jaje Turea. Bio je mašina. Kada sam drugi put potpisao za Čelsi, u januaru 2014. godine, debitovao sam rpotiv Mančester junajteda kod kuće, igrao sam nekoliko minuta. Prvi put sam bio starter protiv Mančester Sitija, bio je tu Jaja Ture. Bio je najbolji igrač Premijer lige u datom trenutku, davao je gol na svakoj utakmici. Bio je jak, imao veoma dobru tehniku. I iznenađujuće je bio brz. Ljudi su mislili da je kao ja, da nespretno trči sa loptom, ali bio je brz. Delovalo je kao da ima dva metra“.

Ali, ti si znatno viši od njega.
„Da, ali izgleda veći u stvarnosti, nego na televiziji. Prvi put sam startovao protiv giganta, bila je to lepa prilika da se pokažem. Nisam imao izbora, morao sam da ga „ubijem“. Pobedili smo 1:0 – Branislav Ivanović. Bio sam igrač utakmice. Jaja me nije poznavao i možda to nije očekivao. Ali, nakon što me je upoznao, uvek se trudio da da sve od sebe. Znao sma da moram da odigram savršenu utakmicu protiv Jaje Turea“.

(©Reuters)

Nekoliko puta pomenuli ste Žozea Murinja i to da ćete sa njim uvek biti povezani. Kako biste ga opisali nekome ko ne zna ništa o fudbalu?
„On je Posebni. On ima nešto drugačije od ostalih ljudi, tako jaku vezu sa igračima. Ne mogu da objasnim kroz odgovor, morao bih da napravim film o njemu. Imam toliko priča o njemu“.

Recite nam jednu.
„Pa, ovo nije dobro za mene, ali igrali smo protiv ekipe lošije pozicionirane od nas i na poluvremenu je bilo 0:0. Igrali smo loše. Ušao je u svlačionicu i počeo da gleda okolo. Instinkt mi je rekao da me traži. Ne mogu da ponovim to što je rekao, ne treba da se ponavlja. Ali, u isto vreme sam znao da mi želi sve najbolje. Dobro sam ga poznavao i znao šta je hteo. Ako ga ne poznajete dobro, onda sa njim možete da imate veliki problem. Osećao sam da mu se sviđam i da me poštuje. Osećaj je bio obostran i ako imate dobre rezultate, život je savršen. Dao bi vam slobodnih dana koliko biste poželeli, ali morali biste da mu vratite na terenu“.

Posle utakmice između fenerbahčea i Galatasaraja ponovo je punio naslovnice.
„On pravi naslove gde god da dođe. Fudbal bez njega nije isti. Premijer liga je bila bolja sa Žozeom. On je upravo ono što Premijer ligi nedostaje. Neki klub mora da ga potpiše“.

(©Reuters)

Šta mislite o tome što je Rodri osvojio Zlatnu loptu? Da li su viši igrači i oni fizički jači sa dobrom tehnikom konačno u centru pažnje?
„Zasluženo i bio sam srećan zbog njega, jer igra na mojoj poziciji. Defanzivni vezisti nisu bili dovoljno cenjeni. Sada jesu. Pristalice Mančester Sitija sada shvataju koliko je on važan. On vredi 30 bodova, ili 30 odsto svakog igrača. Rodri izvlači najbolje iz saigrača. Usporava igru kada je potrebno, može i da doda brzo kada je potrebo. Znao sam da će se Mančester Siti mučiti bez njega, ali srećan sam što ga cene i što je toliko važan“.

Kakav je vaša budućnost? I dalje u Srbiji upravljate klubom zajedno sa bratom?
„Da, i u nevolji smo trenutno. Ali, za osam godina smo napredovali od četvrte lige do Superlige. Dobro smo radili u akademiji sa mladim igračima, tako da stvari idu u pravom smeru. Završio sam UEFA B licencu u Srbiji, sada radimna A licenci u Engleskoj. Voleo bih da budem trener u budućnosti i mislim da ima kapacitet da budem dobar trener“.