Mažić: Hrvatska ima kontinuitet i sistem, srpski fudbal pati od kompromisa

Zasijao je Milorad Mažić kao jedna od najsjajnijih zvezda srpskog fudbala u 21. veku, a danas ga nema u našoj zemlji. Nekoliko godina unazad je šef sudijske komisije u Rusiji, dok je u Srbiji to – Italijan Domeniko Mesina.

Mažić je u velikom intervjuu za hrvatski Indeks pričao na razne teme, a prisetio se uoči početka Svetskog prvenstva kako mu je upravo zbog Hrvatske izmaklo da sudi finale Mundijala u Rusiji.

Srpski sudijski tim je dobro odradio četvrtfinalni duel Brazil – Belgija i imao je dosta aduta da se nada finalu.

„Sudije se najčešće biraju iz četvrtfinalnih utakmica“, objasnio je Mažić.

Ali, nije mu se dalo...

„Polufinale Engleske i Hrvatske gledao sam na stadionu. Podsvesno znate da ishod utiče na vašu budućnost. Svi mi imamo ambicije. Pratio sam sudijski tim iz Argentine koji je navijao za Hrvatsku. Da su Englezi prošli u finale, oni ga ne bi sudili zbog poznatog istorijskog konteksta između Argentine i Engleske. FIFA gleda na takve stvari i to je normalno".

A, onda je Hrvatska prošla u finale...

„Kad vidite da Mandžukić više ne može da hoda, da je povređen, ali ne želi da bude zamenjen i onda postigne gol koji vodi Hrvatsku u finale... Posle utakmice bilo nam je jasno da je za nas Svetsko prvenstvo završeno. Niko nikada iz bivše Jugoslavije nije sudio službenu utakmicu drugoj reprezentaciji s tih prostora. Možda je to još sveže. Žal je sigurno postojao, ali to su stvari na koje ne možete da utičete“.

Ističe Mažić da je sudijama sa ovog dela prostora teže da se probiju do najjačih utakmica nego arbitrima iz Zapadne Evrope.

„Kad se pojavite iz Engleske, Nemačke ili Italije, zemalja s velikom fudbalskom istorijom, to se podrazumeva. Ali kad na veliku utakmicu delegiraju sudiju iz „male“ zemlje, javnost odmah analizira zašto baš on. Sećam se kad smo bili određeni za utakmicu Mančester - Liverpul, bilo je čuđenja odakle mi tu".

Smatra Mažić i da suđenje u najjačim ligama Evrope nije na najboljem nivou.

„Sudije iz Premier lige su globalno poznate jer koriste brend takmičenja, iako i tamo ima upitnog kvaliteta. Englesko, nemačko i italijansko suđenje su u krizi, ali i dalje koriste snagu brenda. Kad se na veliku utakmicu delegira sudija iz tih zemalja, javnost reaguje mnogo fleksibilnije“.

A, opet, kako kaže Mažić, najteže je voditi utakmice – domaćeg prvenstva.

"Ljudi brzo zaborave. Kad se nakon Lige šampiona vratite u domaće prvenstvo, njih ne zanima šta ste sudili, bave se svojim problemima. Najteže je biti prorok u svom selu. Sudili smo utakmicu Barselone pred 96.000 gledalaca i tri dana kasnije dođete u Suboticu pred 500 ljudi. Igrači me pitaju kako mogu. Pa, fudbal se igra 11 na 11, namestiš glavu i odradiš posao. Morate da razmišljate o svom imidžu koji se dugo gradi, a možete ga potrošiti jednom lošom utakmicom, jednom odlukom“.

Najbolji srpski sudija svih vremena je protiv prakse da stranci dolaze da vode mečeve domaćeg prvenstva.

„Stranac će doći, odraditi posao, spakovati se i otići kući. Ako ostavi probleme, ostavio ih je Savezu. Dugoročno se ništa ne menja. To je kao da na prelom ruke stavite flaster - nećete ga tako zalečiti. Budućnost je u razmeni mladih sudija između nacionalnih saveza na bazi reciprociteta“.

Pričao je Mažić i o razlikama između srpskog i hrvatskog fudbala.

„Vi ste se odmah opredelili za koncentraciju kvaliteta s ligom od deset klubova, što donosi i pune stadione. U Srbiji stalno patimo s kompromisima oko broja klubova, zavisno od političkih i lokalnih interesa. Fudbal je uvek odraz stanja u društvu“.

Velika je razlika i kada su reprezentacije u pitanju.

"Tu su razlike očigledne. Vi imate kontinuitet i sistem, nezavisno o tome ko je predsednik saveza. Neko može da kaže da je Hrvatska 2018. bila druga slučajno, ali četiri godine kasnije bila je treća. Imali ste i temelj udaren 1998. s Ćirom Blaževićem. Dalić se nakon Rusije zahvalio upravo njemu. To je sistem. Vi se ne odričete iskusnih igrača poput Modrića i Perišića. S druge strane, mi smo se vrlo lako odrekli Dušana Tadića, a nemamo takvog igrača ni u najavi“.

Razlika je i kod igrača iz dijaspore.

„Vaš skauting je za svaku pohvalu. Uverite igrače iz dijaspore, drugu ili treću generaciju, da igraju za Hrvatsku, poput Stanišića. A mi imamo primer Pavlovića, koji ne igra za Srbiju ili Miloša Kerkeza, koji je među tri najbolja leva beka u Evropi, a mi smo ga propustili. Mi kao pitamo, ali reda radi. Igrača morate uveriti, pokazati mu plan".

Pričao je Milorad Mažić i o sjajnim odnosima sa hrvatskim fudbalerima tokom sudijske karijere.

„Luka Modrić... Luka je Luka. I kad se buni i vrši pritisak, on to radi s merom. Koristio je to što pričamo istim jezikom. Kod njega sam uvek video želju za pobedom kao kod malog deteta. Odnos s njim uvek je bio fenomenalan. Luka Modrić je brend hrvatskog fudbala poslednjih dvadesetak godina. Ivan Rakitić je gospodin čovek u kopačkama. Nikad nijedne rasprave s njim nije bilo. Uvek je bilo prijatno sresti ga“, istakao je Milorad Mažić.