Medved po prezimenu, medved po naravi: Orsato bi bio najbolji da nije ohol i nadmen
Vreme čitanja: 4min | ned. 14.11.21. | 08:24
Najmanje loš arbitar u ovom trenutku sudi Srbiji u Lisabonu
(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)
Među lošim i gorim sudijama koji dele pravdu na fudbalskim terenima Starog kontinenta Danijele Orsato, električar iz varošice Rekoaro Terme u okolini Vičence, najmanje je loš arbitar u ovom momentu.
Izabrane vesti
Velika mana Orsata je oholost i nadmenost, odlike koje krase osrednje ljude kojima je fanatična posvećenost poslu koji obavljaju najveći kvalitet. Naravno, on ih direktno ne bi nikad priznao, ali kroz ponos na svoje prezime Orsato (mogli bi da ga prevedemo na srpski kao Medvedović) indirektno ukazuje na svoje psihološke crte.
„Moje prezime oslikava moj karakter. Ja sam medved po prezimenu i po naravi. A na terenu kad se nađemo sa 22 fudbalera karakter je najjače oružje koje imamo”, rekao je Orsato na jednom susretu sa košarkaškim i odbojkaškim kolegama.
------------------------------
Misliš da poznaješ fudbal bolje od drugih? Mozzart Prognozzer ti pruža šansu da to i dokažeš i osvajaš vredne nagrade svake nedelje! Odigraj odmah potpuno besplatno!
------------------------------
Orsato duboko veruje da je najbolji arbitar na svetu, što verovatno i jeste u ovom momentu, ali to ne znači da je imun na greške i previde. Samoverenost je vrlina sve dok ne pređe granicu i postane tvrdoglavost i umišljenost, a italijanskom arbitru se često dogodi da prekorači tu crvenu liniju.
„Nije najbolji arbitar onaj koji ne greši, nego onaj koga igrači poštuju na terenu i prihvataju njegove odluke, čak i kada su pogrešne. Arbitar mora da stoji iza svakog svog poteza i da brani svaku odluku, u suprtonom je pogrešio zanat”, maksima je koju Orsato ponavalja na predvanjima u školama.
Izbor urednika
Najbolji italijanski delilac pravde ima još jednu veliku slabost: voli da bude protagonista na mečevima, da bude primećen, da je primadona, da se utakmica vrti oko njega. Iskustvo nas uči, kada je arbitar glavni akter meča to po pravilu znači da je loše sudio. Nikada se ne pamte pravovremene i pravedne presude nego samo propusti i greške, a najbolji arbitar je onaj koga niko ne primećuje na terenu.
Sudiji iz venetske provincije zbog koje ima tvrdi naglasak, koji italijanskom pristaje kao dragačevski akcenat srpskom, ima sreću da su dve trećine fudbalera u Italiji stranci pa ga ne razlikuju mnogo. Tim pre što Orsato priprada logoroičnim arbitrima koji autoritet na terenu vole da nameću rečima i često nepotrebnim objašnjenjima. Koliko je to mač sa dve oštrice pokazalo se na meču Juventus - Roma kad je objašnjavajući odluku da poništi gol Rimljanima i dosudi penal pokazao da ne poznaje dobro sva fudbalska pravila.
Orsato javno hvali uvođenje VAR-a i govori da je „blagosloven“. U suštini ga vrlo retko koristi, a još ređe menja odluke i pored konsultacije video tehnologijom. Iz onoga što govori se da zaključiti da bi VAR treba koristiti samo za ofsajde, izuzetno velike greške ili previde i tzv. goal line tehnologiju.
Italijanski arbitar pripada grupi ljudi koja bi se mogla opisati kao u anegdotama kada supružnik uhvaćen u flagrantnoj preljubi kaže: „Veruješ li ti meni ili tvojim očima?“ Najeklatantniji primer takvog stava smo imali na meču Inter – Juventus kada je prevideo pogibeljni start Pjanića na Rafinji i nije pokazao igraču Bjankonera drugi žuti, posledično crveni karton.
Na osnovu novinarske istrage je dokazano da je sudija u VAR sobi signalizirao Orsatu da je pogrešio, ali je Daijele odbio da proveri odluku na malom ekranu. Trebalo je da prođe gotovo tri godine, da Orsato prizna da je napravio kolosalnu grešku koja je presudno uticala na ishod prvenstva, odnosno da Juve osvoji Skudeto, a Napoli da se zadovolji vicešampionskom titulom.
Orsato je veoma uporan i metodičan. Kada mu je Pjerluiđi Kolina stavio do znanja da neće nikad postati internacionalni sudija ako ne govori dobro engleski jezik, Danijele se dao na danonoćno učenje i u rekordno kratkom roku je savladao engleski.
U generaciji italijanskih arbitara kojoj pripada Orsato nije bio među najboljima, nije bio ni velika nada, ni predodređeni naslednik velikih delilaca pravde sa Apeninskog poloustrva. Bio je uslovno rečeno, pedantni, uporni i dosledni mediokritet. Odlaskom velikih sudija i drastičnim padom kvaliteta arbitara u Italiji i na Starom kontinentu, njegova osrednjost i stil suđenja su došli do izražaja.
Nije slučajno da je Orsato do velikih visina stigao tek na kraju karijere kada se približio starosnoj sudijskoj penziji koja u Italiji nastupa u 45-oj godini života. Danijele je isplivao na površinu tek kada su otišli razni Rozeti, Ricoli, Roki i druge bolje kvotirane sudije u Seriji A.
Kad se podvuče linija, može se reći da je Srbija dobro prošla u izboru arbitra za odlučujući meč sa Portugalom u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru Kad već nema najboljeg sudije, najmanje loš arbitar je svakako najpovoljniji izbor.