MIĆA NA TURNEJI: Aaaaa... Klinac gotovi, kod našeg dede nema prolaza!
Vreme čitanja: 4min | sub. 15.11.14. | 13:11
Posle zatišja od dugih 10 godina Bresničani su se vratili u Zonu i ponovo došli u priliku da ugoste i odmere snagu sa ljutim rivalom iz komšiluka
Sve dok je u Srbiji lokalnih derbija kao što su utakmice između višedecenijskih rivala Rudara iz Bresnice i Orlovca iz Mrčajevaca, za ovdašnji fudbal nema zime! Posle zatišja od dugih 10 godina Bresničani su se vratili u Zonu i ponovo došli u priliku da ugoste i odmere snagu sa ljutim rivalom iz komšiluka.
Izabrane vesti
Za razliku od nekih ranijih, domaćin je u ovaj okršaj ušao kao izraziti autsajder, dok klub čiji je predsednik „lično i personalno" Miroslav Ilić iliti Slavuj iz Mrčajevaca, gaji ambicije za ulazak u Srpsku ligu. Ipak, uprkos izrazito niskoj kvoti na keca, izabranici Gradimira Jovičića, nekadašnjeg legendarnog driblera čačanskog Borca mnogo poznatijeg po nadimku Deda, prevazišli su trenutne mogućnosti i posle dramatičnog finiša slavili sa 3:2 (2:0).
Poseban kuriozitet u ovom meču predstavljala je činjenica što su trojica Jovičića imala velikog udela u trijumfu, pošto su nezamenljivi članovi startne postave Nikola i Jovica, sinovi Dede Jovičića.
"Evo, posle 2000. godine kada smo se plasirali u Zonu u kojoj smo proveli dve sezone, ponovo smo u tom rangu takmičenja, zajedno s Orlovcem. Amaterski smo tim do kraja, decu ne plaćamo i svi su iz Bresnice i okolnih sela. Ovi igrači su se izborili za viši rang i dogovor je bio da ostanu na okupu i odigraju što bolje mogu. Videćemo gde ćemo biti na kraju šampionata", kaže Goran Vidojević, alfa i omega Rudara i svojevremeno sjajan rvač.
Šta je sledeći potez vašeg klupskog rukovodstva?
"Imamo sasvim solidnu infrastrukturu i ono što trenutno imamo u planu to je izgradnja tribine. Što se tiče našeg rivalstva sa Mrčajevčanima, vremenom su se strasti stišale, a odlično se sećam kada smo ih pre 14 godina pobedili sa 3:0 na njihovom terenu, pred 1.500 gledalaca."
Da li je slučajno što sa razglasa nikako da se začuje neka pesma Miroslava Ilića?
"Nije slučajno, a-ha-ha", kroz smeh je zaključio Goran Vidojević.
Dobrih pola sata pre početka utakmice, navijači su u vijugavim kolonama pristizali na stadion, a oni stariji su u rukama nosili stolice, hoklice i gajbice, kako bi što opuštenije način uživali u fudbalu. Ta scena je neodoljivo podsećala na neka stara, dobra fudbalska vremena i nedelje kad su posle nedeljnog ručka svi hrlili na utakmice, s tranzistorima u rukama i decom na ramenima. Pozdravljali su se prijatelji iz dva sela srdačno dok su zauzimali pozicije s dobrim pogledom na teren i na sve strane moglo se čuti jedno te isto pitanje: „Za koga danas navijaš?"
"Moj pokojni otac je igrao i za jedne i za druge. I zato ja prvo poluvreme navijam za Rudar, a drugo za Orlovac i ne mogu nikako da izgubim", glasio je jedan navijački komentar.
Očigledno dugogodišnji verni fan Orlovca, lociran na samom kraju navijačkog špalira, neposredno pred prvi sudijski zvižduk pribojavao se ranog vođstva domaćina.
"Ako oni slučajno povedu, ima odmah da se zatvore i samo će da je džokaju. A ovi naši će da se iznerviraju i bojim se da na kraju ne primimo pet komada!"
I za divno čudo, upravo to se i dogodilo, jer je već posle nekoliko minuta jedna dugoputujuća lopta završila u mreži gostiju. Nastalo je veliko slavlje momaka u crvenim dresovima, garnirano jekom petardi koje su njihovi navijači „nekako prošvercovali"!
Brzo su se Mrčajevčani oporavili od nokdauna, zagospodarili sredinom terena, ali u završnici napada su bili očajni.
"Ajmo, plavi, ajmo, Čelsi, sa kanala", zaorilo se iz grla pristalice gostujućeg tima.
Usledili su novi napadi favorita i nešto opasniji potezi u završnici, međutim, izjednačenje nije bilo ni na vidiku. Samo, ne i za najvernije fanove Orlovca,
"Vidite da su gotovi, bolji ste, dodajte bre gas!"
Ovaj ohrabrujući komentar, namenjen igračima u plavoj opremi, nimalo se nije dopao vremešnom navijaču Rudara koji je uzvratio kao iz topa:
"Aaaa.. Klinac gotovi, kod našeg Dede nema prolaza!"
Završnica prvog poluvremena je pokazala da je Zoki, kako je ime ovog navijača, bio potpuno u pravu. Dogodio se novi kiks odbrane gostiju i domaćin je na opšte oduševljenje svojih pristalica, duplirao vođstvo.
U nastavku susreta, napadoše igrači Orlovca mrežu Rudara iz svih oružja i samo je bilo pitanje trenutka kada će postići gol. Kako su se ataci nizali, tako se atmosfera pored terena zakuvavala i derbi je sve više ličio na one negdašnje koji su se u Bresnici i Mrčajevcima prepričavali s kolena na koleno.
Najava preokreta usledila je posle prvog gola Orlovca, a mogućnost dolaska rezultata iz kontre bila je sasvim realna posle izjednačenja. Zagrajalo je pet stotina navijačkih duša, jedni od silne sreće, a drugi od prevelikog straha da se ne izgubi dobijena utakmica.
"Ljudi, vidite li da ne znamo ništa?! Trčim celu utakmicu ko mentalac, dajte da se organizujemo malo!", pokušao je da razbudi saigrače najbolji defanzivac Bresničana.
Još se buka nije utišala, niti dim od petardi razišao, a učenici Dede Jovičića su ponovo došli u vođstvo, na istovetan način kako su i postigli prvi gol. Lopta je posle prekida, poletela koji metar od centra, najviši u skoku u šesnaestercu gostiju bio je jedan igrač Rudara i smestio je u raklje, za neopisivo slavlje saigrača na terenu i klupi, trenera, predsednika i članova uprave kluba.
"E, sad ne moramo da dobijemo narednih pet utakmica", kratko i jasno je definisao značaj osvajanja dragocenih prvenstvenih bodova vatreni navijač Rudara, kada je sudija označio kraj spektakularne utakmice.