Mijatović podneo ostavku: Nisam shvaćen, niti sam mogao da izložim plan

Salto mortale u režiji Predraga Mijatovića. Salto kakav nije izveo niti doživeo nikad ranije u igračkoj niti funkcionerskoj karijeri.

Skupština Partizana mu je izglasala poverenje („preživeo“ za samo jedan glas), a onda je samo pola sata posle sednice najvišeg klupskog tela odlučio da se povuče. Doskorašnji potpredsednik za sportska pitanja crno-belih podneo je ostavku kad to niko nije očekivao.
„Mislim da je bilo konstruktivnih diskusija da Partizanu bude bolje, da odlučimo šta ćemo i kako ćemo. Svi članovi Upravnog odbora su dobili poverenje Skupštine i to me brine. Slušao sam konferenciju predsednika Ljajića i slažem se donekle u njegovim stavovima da bi trebalo krenuti drugim pravcem i misliti na Partizan, da se neke relacije srede. Međutim, iz mog iskustva i svega što se dogodilo, tog famoznog UO, gde sam preglasavan 1:4, ja sebe pitam, a pitam i javnost, da li je to moguće. Ja mislim da je to nemoguće. Ne zato što ja neću ili hoću, Danko ili Milka. Svi smo pokazali nešto što ne bi trebalo da bude FK Partizan. Neko više, neko manje. Vi ste to koristili na način da plasirate. Zato, podnosim neopozivu ostavku na funkciju potpredsednika FK Partizan. Odluku da napustim UO trebalo je da donesem pre četiri meseca, kad sam prvi put sputan da rešim neke stvari i prvi put sam preglasan. Nisam imao nikakvu odluku u međuvremenu“, počeo je Mijatović obraćanje medijima u SC „Zemunelo“.

Prethodno je dobio samo 11 glasova „za“ i čak 20 „protiv“, uz četiri uzdržana.
„Čekao sam ovu Skupštinu, da vidimo ko ima poverenje. Ja sam dobio poverenje, to me raduje, ali i brine, jer posle četiri meseca neslaganja i prepucavanja malo mi je čudno: puj pike i ne važi, sad smo okej, danas je novi dan. Ne znam kako da započnem... Zato kao potpredsednik moram da podnesem ostavku na svoju funkciju. Ovo ne treba da ide dalje. Ako UO može da dovede nekog ko ima drugačiju viziju i ukaže mu poverenje, onda u redu. Ja ne mogu dalje pod ovim principima. Partizan zaslužuje da se smire strasti.“

Ali, izgleda da se to neće desiti...
„Nije poenta da li je podrška veća ili manja. Nisam imao prilike ni na Skupštini da iskažem svoj plan. Sportski, prvenstveno. Dotakle su me teme koje nisu iz moje oblasti, poput finansija, struje, vode... Nisam mogao da izložim svoj plan.“

Mijatović uverava da se ne kaje što se vratio u klub.
„Apsolutno se ne kajem nijednog sata vremena provedenog na stadionu. Sa lepim i teškim situacijama. Bilo je pozitivnih stvari. Rezultat te definiše i kreira tvoju budućnost. Opet bih to uradio. Samo sam pokušao da evropski fudbal približim našim tendencijama, jer se ne možemo pohvaliti da je srpski fudbal u procvatu, ni ligaški, ni reprezentativni. To sam pokušao da implementiram, ponekad grublje i nerazumljivo za navijače. To je moj način funkcionisanja.“

Problema je bilo na raznim poljima.
„Komunikacija sa predsednikom države je trebalo da bude Rasimova, a ja sam je preuzimao. I sve je bilo: ko će? Mijat će! Kad smo bili jesenji prvaci svi smo bili zaslužni, a kad smo drugi, onda sam kriv ja. Sad kad smo treći, ne mogu biti kriv ja, jer nisam četiri meseca doneo nijednu odluku. Ja sam prošao milimetarski, za samo jedan glas. Da sam znao, ja bih glasao protiv sebe. Mi smo svi prošli na Skupštini, a to je nenormalno i neodrživo.“

Počelo je za Mijatovića sjajnim dočekom na meču sa Čukaričkim, oktobra 2024, a ispraćen je zvižducima na utakmici sa Radnikom.
„Nisam shvaćen na najbolji način. Možda je greška u meni, a možda i u percepciji drugih ljudi. Sve je bilo super posle Čukaričkog, do trenutka dok nisam iskazao svoje mišljenje. Jer ni stadion ni hala nisu platforma da se priča o bilo čemu osim da se navija za svoj klub. Mislim da su mi to navijači najviše zamerili, takva je situacija u društvu. Od velike euforije, jer sam neka legenda, do zviždanja na uručivanju nagrade – jeste čudno. Ima svega pomalo. Sad vidim da su oni koji su me kritikovali što sam smenio Blagojevića drugačije raspoloženi. Ne bih radio drugačije, jer nisam ništa radio iz populizma“, dodao je Peđa Mijatović.

Uskoro opširnije...