Milan Bojović u koži Zlatana Ibrahimovića: Igraću do 40, naredni cilj – 120 golova u prvenstvu

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Kruševca)

Znao je Napredak kakav ofanzivni kvalitet kupuje letos sa dolaskom Milana Bojovića. Bio je svestan i prekaljeni špic da je Kruševac odlično mesto za novo dokazivanje i da Čarapani njegov uspeh neće meriti po prethodnom već da će i pod Bagdalom morati da se dokaže da bi zaslužio simpatije navijača.

Nije bilo jednostavno odraditi par treninga i izaći na teren stadiona Mladost protiv Voždovca, za tili čas pokazati umeće. A baš to uspelo je Bojoviću pre nešto manje od dva meseca, kada je upisao prvenac u novom dresu.

Tek šest utakmica sa Napretkovim grbom na grudima su iza rekordera Mozzart Bet Superlige, a već je u Kruševcu prošao kroz turobne i svetle trenutke. Posle trijumfa nad Zmajevima (2:1), Čarapanima ništa nije polazilo za nogom četiri runde, a onda je šok terapija sa promenom trenera urodila plodom. Igrao je konačno Napredak napadački u Ivanjici, radio je Milan Bojović ono što najbolje ume. Ono najvrednije u svakom sportu – pogađao je metu. Ne jednom već dva puta matirao je golmana Javora i pomerio lestvicu najboljeg golegeterskog učinka u istoriji Mozzart Bet Superlige za još dve crte, upisavši 103. gol u našem šampionatu u karijeri.

Svako novo kolo kao novo iščekivanje statističara, do koje granice će ići 36-godišnji napadač. Možda je zimus zaličilo da će na nešto duži period van međa naše zemlje, ali za nekoliko meseci Bojović se ponovo našao među špicevima srpske elite i nema nameru da stane da trese mreže rivala.

"Imao sam tri, četiri ponude iz Mozzart Bet Superlige, ali čim je došla ona iz Napretka, nisam više imao nikavku dilemu gde nastavljam karijeru. Kruševački superligaš nosi veliko ime, klub je sa ogromnom tradicijom, ima navijače koji iskreno vole klub, pa mi je Napredak na svojevrstan način bio izazov da se dokažem i pod Bagdalom. Protiv Voždovca sam zaista imao sjajan debi, iznudio penal, postigao gol. Kao u bajci, a najvrednije od toga ja što smo ostvarili pobedu, u kojoj je moja uloga bila velika. Nakon trijumfa je usledio naš pad u igri, četiri utakmice sa slabim učinkom i mečevi u kojima smo retko ulazili u šanse. Dragan Perišić je dobar i posvećen trener, ali je moralo da dođe do neke promene. Živnuli smo posle nje, sportski direktor Mladen Dodić je na iskusan način sve postavio na svoje, dali smo dva gola u Ivanjici, prekinuli post, što mnogo znači nama napadačima. U Napredak sam došao da golovima podignem nivo igre, time pomognem klubu u ostvarivanju ambicija i dolasku do sredine tabele", započinje razgovor Milan Bojović za Mozzart sport.

Pred kraj jesenje polusezone prošlogodišnjeg prvenstva napadač iz Lučana zaokružio je svoj učinak u našoj ligi na 100, došavši do brojke kojoj još uvek niko nije ni blizu. Tek danas može trezvenije o tom trenutku.

"Kada sam stigao do brojke od 100 golova u šampionatu, zaista nisam bio svestan kakav sam uspeh napravio. Pribranost je stigla kasnije i ono pravo zadovoljstvo je tek sada tu. Danas sam sam sebi postavio nove ciljeve – da dam što više golova i probam, za početak, da stignem do 120. A onda ću razmišljati o novom cilju. Naravno, sve to bez ikakvog opterećenja i pritiska. Idem iz utakmice u utakmicu, uz želju da pre svega timski bude što bolje", priča Bojović o svojim ambicijama.

KATAI NA 92 GOLA, A LAKŠE JE POGAĐATI U ZVEZDI NEGO U DRUGIM KLUBOVIMA

Kada bi se vratio na neke od najdražih golova, ne bi znao da ijedan odvoji od drugog, kaže - svaki je poseban i za svaki je osećaj isti.

"Ma koji od 103 gola mi je drag, ali posebno pamtim prvi. Bio sam tada u dresu Čukaričkog, imao 20 godina, a asistirao mi je moj drug Mirko Poledica. Da nije bilo tog prvog, ne bi bilo ni stotog. Za mene je pogodak - pogodak, makar bio iz penala, slobodnog udarca ili nekog efektnog šuta. Osećaj je uvek isti i zaista neverovatan. Nekih pet do deset sekundi si u transu, uvek pomisliš da je taj trenutak neponovljiv. On se ponovlja, a ti si uvek gladan tog osećaja i u glavi ti je, kad izađeš na teren, najpre to – da daš gol i ponoviš taj momenat".

Bojović u akciji (©FK Napredak)

Sa druge strane, ne želi da mu rekord pravi teret i ne smatra da je isti neuhvatljiv.

"Rekordi su tu da bi se obarali. Katai je na 92 gola, Kaluđerović na 80. Katai trenutno jeste u drugom planu, ali zbog svojih kvaliteta lako može brzo da se vrati u staru formu, a svi znamo koliko je lakše u Zvezdi nego u mnogim drugim superligaškim klubovima postizati pogotke. Moje je da radim svoj posao najbolje što umem. To je ono što me ispunjava, a na kraju – i ono što je najvažnije. Zaista me ne opterećuje ko me prati na tabeli niti mislim da je moja brojka nedostižna. Naravno, bilo bi lepo da baš moj rekord traje što duže", realan, a skroman je Bojović.

MOGAO SAM ISPRED RIKARDA, ALI KAD JE ZVALA NAJVEĆA CEMENTARA UZBEKISTANA…

Mogao je prethodne sezone da dođe možda popravi bilans, ipak, poziv iz Turona bio je više nego primamljiv, no taj izazov je ostao samo na papiru.

"Nakon sjajne polusezone u Mladosti, od zime se dešavalo sve ono što nisam planirao. Iskoristio sam klauzulu u ugovoru u Lučanima, da mogu da odem u slučaju dobre finasijske ponude, a baš takva je stigla iz Uzbekistana. Turon je do tada bio jako stabilan klub, prvi čovek kluba vlasnik firme koja ima najveću proizvodnju cementa u toj državi. Te godine njima je ukinut popust na poreze, smanjen je budžet celog kluba, a ugovori fudbalera za 30 odsto. Krenula su ucenjivanja, ružne scene i jedno baš neprijatno iskustvo za mene. Razmišljao sam odmah o povratku u Srbiju, čekao pravi trenutak za to. Kada se vratim danas na prethodnu sezonu, najveća žal ostaje što nisam nastavio put ka najboljem strelcu lige kod nas, jer sam na kraju jeseni imao 11 golova, a Rikardo, koji je završio na vrhu liste strelaca, sakupio je 19 za celu godinu".

Vraća se Bojović na aktuelni trenutak i nada se da su loši momenti iza Napretka.

"Kao ekipa smo upali u krizu, kako rezulatsku tako i igračku. Sve vreme smo se trudili da slušamo savete stručog štaba, pokušavali da ispravimo loše stvari sa terena, jer smo listom profesionalci. Nismo se izdigli iz situacije i promena je bila neizbežna. Odlaganje mečeva, neprirodne pauze uticale su na formu, ali ne treba u tome tražiti opravdanje. Pokazali smo da za nekoliko dana možemo da se konsolidujemo, pokažemo pravo lice i više nema potrebe da se vraćamo na sve šta je bilo. Naše misli treba da budu usmerene na buduće mečeve, na dalje podizanje forme, jer tvrdim da ova ekipa ima ozbiljan kvalitet i da joj je mesto u sredini tabele lige".

JAVOR IMA BOLJI TEREN OD NAPRETKA

Milan Bojović (©FK Napredak)

Zanimljivost je da je Napredak u ovoj sezoni uzeo više bodova na strani (7), nego kod kuće (4). Smatra iskusni napadač da su Čarapani moglo do mnogo boljeg plena, da su okolnosti bile drugačije.

"Moram da budem iskren, imamo jako loš teren pod Bagdalom. Dve ekipe na njemu igraju mečeve, Napredak i Trajal. Ako vam kažem da je u Ivanjici mnogo bolja podloga nego naša, a taj stadion važi za jedan sa lošijom travom, onda je sve jasno. Da bismo kontinuirano ostvarivali bolje rezultate kada smo domaćini, to mora da se popravi. Mi na svom terenu želimo da igramo napadački, da kroz pas igru dolazimo do šansi, a za tako nešto potrebno je i da se steknu preduslovi"

Posle odlaska Dragana Perišića iz Kruševca pod Bagdalu stiže iskusni superligaški lisac, Vladimir Gaćinović. Bojović nije imao prilike da se iz prve ruke upozna s kvalitetima novog trenera, ali veruje da je njegov dolazak u Napredak pun pogodak.

"Sa Vladimir Gaćinovićem nisam do sada sarađivao, ali ono što znam iz igre protiv njegovih ekipa to je da gaji napadački fudbal, a mi smo ekipa kojoj baš to odgovara. Nadam se odličnoj saradnji s njim, jer sam o njemu čuo sve najbolje. Sa njegovim sinom, Mijatom, igrao sam zajedno u Vojvodini".

INTERVJU – MILAN BOJOVIĆ: Zavisnik sam od golova, nadam se da moj rekord niko neće srušiti

Smatra da u grupi koja trenutno stasava pod Bagdalom ima mnogo više kvaliteta nego mana.

"Apsolutno ne postoji nikakav problem u našoj svlačionici. Nevažno je to da li se slažemo sa zamislima trenera ili ne, mi smo se uvek trudili da ono dogovoreno sa stručnim štabom i ispunimo na terenu. Kao ekipa, ipak, nismo izgledali dobro, nismo često napadali, nismo igrali na centaršuteve. Ali sve je to sada iza nas, promena je tu i verujem da može da bude samo pozitivnije i zaista jako optimistično gledam na nastavak sezone. Imamo ozbiljan individualni potencijal, kao ekipa smo jako potkovani, a na mnogim pozicijama imamo odličnu konkurenciju. Mada ona ima svoje loše strane, mora se priznati da uvek traži od tebe da budeš što bolji, tako da se nadam da ćemo te svoje osobenosti u narednom periodu iskoristiti na najbolji način", šalje pozitivne vibracije iskusni ofanzivac.

Veruje – ima Napredak šansu i koja danas izgleda nerealno.

"Veliki je još broj bodova u opticaju u šampionatu. Naša ekipa ima kvalitet da pobeđuje u kontinuitetu i nekako verujem da ćemo na taj način uspeti da napravimo stabilnost na tabeli. Bilo koji tim koji u Mozzart Bet Superligi veže dve, tri pobede, odmah ide gore na lestvici, a sezona je već pokazala izjednačnost većine ekipa u ligi i da će biti jako neizvesna. Želim pozitivno da gledam na njen nastavak i da verujem u plej-of na kraju preliminarne faze prvenstva."

SEĆAM SE GOLOVA RAPIDU, PAOK-U, SEĆAM SE SAVIOLE I MANOLASA…

Kada bi se na prvu prisetio sjajnih momenata u biografiji, izdvojio bi neke od pogodaka.

"Uvek postoje lepi trenuci u karijeri, a meni prvi na pamet padnu neki od bitnijih golova. Na primer, kada sam u dresu Vojvodine pogodio mrežu bečkog Rapida u kvalifikacijama za tadašnji Kup UEFA, pa kada sam, kao igrač Panetolikosa dao gol PAOK-u. Naravno, na prvu se setim i stotog gola u eliti u dresu Mladosti. Igrao sam protiv nekih velikih imena, poput Kostasa Manolasa ili Havijera Saviole, to je veliko iskustvo", vraća godine unazad Bojović.

BIO SAM NA SPISKU REPREZENTACIJE, PA MI JE SKINUT PASOŠ

Milan Bojović (©FK Napredak)

Sa druge strane, tu su i dva neispunjena sna.

“Najveća žal ostaje za tim što nisam debitovao za reprezentaciju naše zemlje. Kada sam bio u dresu Jagodine, bio sam na spisku igrača iz naše lige koji je trebalo da debituje za naš A tim, ali je moj pasoš sklonjen u poslednjem trenutku i pozvan drugi igrač. Slično se desilo i ne tako davno, kada sam bio pozvao da debitujem protiv SAD. Ostaje naravno i žal što nisam obukao dres prvog tima Partizana, i pored vrlo realne želje i šanse da se to desi”.

Entuzijazam će, izgleda uvek biti tu, jer bivši napadač Čukaričkog, Vojvodine, Mladosti i niškog Radničkog i dalje postavlja sebi ciljeve.

"Ne planiram da sada stanem, iako imam 36 godina, kao da imam bar deset manje. Ako je mogao Ibrahimović, mogu i ja dalje. Osećam se zaista dobro i igraću do četrdesete, ako me povrede zaobiću. Prvi cilj je da stignem do 120 golova u ligi, posle toga će verovatno biti 140", malo u šali, malo u zbilji govori Bojović.

Za mlade napadače koji tek pokazuju talenat i sanjaju o bar sličnim karijerama, ima savete.

“Najvažniji je profesionalizam i rad na sebi. Za sebe smatram da sam imao i dobru genetsku podlogu. Sa iskustvom dolazi i više znanja, kako dozirati snagu, ne trošiti se na terenu na nevažne stvari. To je teško postići kad si mlađi, jer tada ideš grlom u jagode, želiš sve, puls ti je 200, a koncentracija je tada u velikom padu", završava Milan Bojović razgovor za naš portal i ostavlja nam svoje dostignuće kao granicu koja se svakim novim superligaškim vikendom može pomerati.

I hoće. Jer kod Bojovića ne može drugačije. Ni u trideset i sedmoj.