Milan Đuričić doneo osmeh na Čair: Garantujem, igraće Radnički dopadljivo

Sve je u ponedeljak veče imalo prizvuk romantičnog vremena iz bivše Juge. Kao u „Tesnoj koži“, došao je kec u Nišu. I slavilo se prezime Pantelić. Na mestu gde se klicalo Draganu, nekadašnjem reprezentativcu velike države, simpatije javnosti pobrao je Dušan, strelac odlučujućeg gola za pobedu Radničkog nad Partizanom (1:0).

Taman da aktuelni strateg, Milan Đuričić, razvuče osmeh, iako je u naletu emocija priznao da mu nije lako što je savladao dojučerašnji tim.

„Dragan Pantelić mi je veliki prijatelj. Veliki poznavalac fudbala, golmanskog poziva posebno. Posle vrhunske karijere, sarađivali smo u FSS, preuzeo je funkciju koordinatora za golmane na teritoriji cele Srbije, sadašnji reprezentativci su njegov pronalazak, počev od Rajkovića, preko Dmitrovića, sve do Nišlije Jovanovića. Dokazano fudbalsko ime. Drago mi je što je baš njegov prezimenjak, Dušan, rešio derbi kola“, uzvraća popularni Đumi u razgovoru za MOZZART Sport.

Projektil sa više od 20 metara, posle sjajnog prodora Nikole Aksentijevića, bio je neuhvatljiv čak i za Vladimira Stojkovića.

„Kuriozitet utakmice je da Dušan nije hteo da izađe u prvom poluvremenu posle ozbiljne povrede stopala. Strahovit udarac je dobio u ranoj fazi meča, trpeo i izdržao. Ma, „visio“ je sve vreme za izmenu. Trebalo je da napusti teren malo pre nego što je zatresao mrežu. Da smo ga povukli verovatno ne bi bilo ništa od našeg slavlja“.

Premijernog u drugom Đuričićevom mandatu kraj Nišave.

„Bilo ih je i u jesen 2017, trend se nastavio, samo je dobio na težini, jer je Partizan, uz Crvenu zvezdu, naš najkvalitetniji tim. Protiv večith se vrednuju svi ostali timovi u zemlji. Rekoh u najavi da će pobediti strpljivija ekipa. Bi tako. Suviše sam kratko u Radničkom da bismo dominirali posedom, međutim, u prvih 20-25 minuta, dok smo bili koncentrisani i pridržavali se dogovora funkcionisalo je prema mojim zamislima. Kasnije su na površinu isplivale stare navike, nisu mi se svidele. Malo smo i mi na klupu bili aktivniji, korigovali pojedinosti i dočekali prelep Pantelićev udarac“.

U prvom pokušaju po povratku u Radnički Đumi je osvojio bod protiv Napretka u Kruševcu, u drugom sva tri, nadmudrujući se sa bivšim i sadašnjim trenerom Partizana.

„Sudbinski sam vezan za crno-bele. Dok sam vodio Vojvodinu, aprila 2010. slavili smo sa 3:1 u Humskoj golovima Mrđe (dva) i Đurovskog, eliminisali Partizan u kupu, posle tog meča smenjen je Goran Stevanović, s kojima sam se srdačno pozdravio pod Bagdalom pre desetak dana. Na njegovo mesto došao je Aleksandar Stanojević, kome želim sreću u nastavku šampionata. Osim kad se opet sretnemo“.

Dotad će proći još 18 utakmica Superlige. Hoće li Radnički igrati kao Partizan prošle sezone, kad ste sarađivali sa Savom Miloševićem, kažu i presudno uticali na promenu stila?

„Naravno. To garantujem! Ne znam hoćemo li dostići isti nivo kao crno-beli, znam da ćemo predstaviti fudbal koji će ljudi voleti da gledaju. Namerno govorim unapred, siguran da će tako biti. Partizan je imao najbolji tim u državi i zbog toga smo igrali dobro, jer je lakše krojiti fino odelo od kvalitetnog materijala. Mada, ima i Radnički dobar tim“.

Ključno pitanje – kad očekujete da se vaše zamisli ocrtaju na terenu?

„U Partizanu smo proveli dva meseca pred kraj jedne i prošli zajedničke pripreme na početku naredne sezone, pre nego što je ekipa počela da igra fudbal kakav se publici sviđa. Potrebno je malo vremena da učinim slično u Nišu, očekujem da posle zimskih priprema budemo prepoznatljivi po pas igri i velikom broju prilika. A pre svega po igri, ona je iznad svih nas“.

Šta kažu čelnici, dokle sežu takmičarski planovi?

„Nikakav pritisak nemamo što se tiče rezultata. Načelan dogovor je da najpre dođemo do lepe igre. Biće sjajno ako se na taj način izbori plasman u Evropu, a neće biti smak sveta ostanemo li bez međunarodne vize. Ideja je da se u kupu stigne što dalje. Prioritetni zadatak podrazumeva konsolidaciju tima, stvaranog u uslovima korone, kad su igrači dolazili u talasima, pojedini nisu ni prošli pripreme. Zato bum očekujem u početnim mesecima 2021“.

Dotad je važno izgraditi ambijent. Sudeći prema scenama po okončanju susreta 12. kola osmesi su ponovo na Čairu, igrači i članovi stručnog štaba su razdragano formirali buket radosti.

„Ne zato što je pao Partizan, nego što smo od upoznavanja radili na odnosima. Pokušavam da objasnim fudbalerima da je najvažniji pojedinac tima – tim. Ta energija se osetila u ponedeljak, otuda izliv emocija o kome pričate. Suština bilo kog sporta je da postavite ekipu na pijadestal, da za nju radi svaki pojedinac, bez obzira na ime i status“, dočarao je Milan Đuričić Đumi deo slagalice u Nišu.

Možda opet bude romanitično doba.

NIJE OVO PARTIZAN U ČIJEM STVARANJU SAM UČESTVOVAO

Koliko je bila nezahvalna pozicija Milana Đuričića pred susret Radničkog i Partizana može se pretpostaviti na osnovu kuloarskih priča i uvek „dobro obaveštenih izvora“. Deo zvezdaša je pominjao da će „pustiti bivši klub“, potporu pronalazeći u biografijama Nemanje Kojića, Borivoja Ristića, Nikole Aksentijevića i Petra Đuričkovića, nekadašnjih članova Parnog valjka.

„Rekao sam im da su na neki način vezani za Partizan, ali da moraju da razmišljaju o sebi, žive od Radničkog, uvek i svuda moraju da pruže maksimum. I da se ponašaju korektno. Naravno da moraju poštovati crno-bele, za njih su igrali, međutim, zar ovo nije bila prilika da pokažu kako je trebalo da ostanu, pošto neki od njih imaju prirodnu želju da se vrate?“

I imaju li štofa za crno-bele?

„Desni bek Aksentijević može sad da igra u Partizanu. Baš kao i vezista Petar Đuričković. Ne zato što ih ja trenriram, nego što su kvalitetni. Isto tako smatram da Aleksandar Kovačević ima mesta u sadašnjem sastavu Crvene zvezde. To je moje skromno mišljenje, zasnovano na načinu na koji je zadnji vezni igrao u derbiju kola. Bio je neverovatan. Ponavljam, ne-ve-ro-va-tan“.

A Partizan, kakav je?

„Nije to onaj tim u čijem stvaranju sam učestvovao i čiji sam deo bio“, zaključio je Milan Đumi Đuričić.

I mnogo toga rekao.