Milan Sušak - sve od „A“ do „Š“ o australijskoj ligi

Naš sagovornik Milan Sušak je i pored toga što smo ga dobili u sitne sate (usled vremenske razlike od 10 časova),  bio veoma raspoložen da razgovara za Mozzart Sport i obogati nas za jedno novo iskustvo. Milan je bivši fudbaler, rođen u Australiji. Igračku karijeru je započeo u državi u kojoj se rodio, a zatim je zaigrao i u Srbiji i na mnogo drugih destinacija širom sveta.

Za početak bismo vas zamolili da nam kažete nešto o svojoj igračkoj karijeri?
„Rođen sam u Australiji i prvi tim za koji sam igrao je bio White City (Beogad). Kada sam imao sedamnaest godina došao sam u Srbiju i zaigrao u prvom timu Vojvodine. Posle dve godine provedene u timu Lala igrao sam neko kraće vreme za Veternik i ČSK Pivaru iz Čelareva. Opet sam se vratio u prvi tim Vojvodine, tako da sam u Vojvodini proveo pet godina. Nakon toga sam se vratio u Australiju i igrao za Adelaide United. To je bilo u periodu od 2007-2008. godine. Zatim sam igrao dve godine u Nemačkoj u timu spVgg Unterhaching, da bih se ponovo vratio u Australiju, u dres Brisbane Roara i sa njima uzeo duplu krunu. Ponovo se jedan kratak period vraćam u stari klub za koji sam igrao-Adelaide United. U to vreme sam dobio odličnu ponudu da pređem u kineski klub Tianjin Teda koju sam naravno odmah prihvatio. U Kini ostajem godinu dana, da bih 2013. potpisao za iranski Sepahan. Trenirao me odličan trener, Zlatko Kranjčar. Ubrzo potpisujem ugovor za fudbalski klub Al Wasl iz Dubaija gde me trenira Argentinac Hektor Kuper. U East Bengal iz Indije prelazim 2015. godine, kratko se zadržavam u Yangon Unitedu, da bih se nakon toga definitivno vratio u Australiju. Povredio sam se, operisao koleno i shvatio da sam se umorio i da više ne mogu da budem igrač. Sada sam u mirnijim vodama, imam svoju školu fudbala i klincima prenosim svoja iskustva. U Australiji ima dosta dece koja treniraju, ali je malo trenera sa iskustvom“, kaže za Mozzart Sport Milan Sušak.

Kako izgleda Prva liga za nas tako daleke zemlje?
„Prvenstvo je počelo u oktobru. Australijanci su neverovatno fizički spremni i jaki. Mogu da trče nenormalno. Možda deluje neverovatno, ali kada naši igrači dođu u Australiju, kao npr. Miloš Ninković, ne mogu da veruju koji je to tempo. Srbi su u odnosu na Australijance ipak daleko tehnički potkovaniji. Naši znaju da smire loptu. Svi srpski igrači su ostavili izuzetan utisak i mnogo su cenjeni“.

Kada smo već kod naših igrača, da li ih trenutno ima u australijskim klubovima?
„Prošle godine ih je bilo više u Australiji. Sada su ostali Mirković, Marinković... mislim da Dimitrijeviću nisu produžili ugovor...“.

Koji su trenutno najtrofejniji klubovi u zemlji?
„To su svakako Brizbejn Roar, Melburn Viktori i Sidnej. Oni su osvojili najviše trofeja.  Od 2012. Brizbejn je tri godine zaredom osvajao trofeje“.

Da li u Australiji ima svetski poznatih imena koji igraju za njihove klubove?
„Neko vreme su australijski klubovi dovodili starije proverene igrače. Ali, kao što sam već istakao na početku ovog našeg razgovora, stari igrači se teško uklapaju jer je tempo igre više nego brz i naporan. Tako da od pre par godina, dovode mlađe, ne toliko poznate fudbalere“.

Izgleda da je fudbal u Australiji u ekspanziji?
„Sigurno. Iz godine u godinu na tribinama je sve više i više navijača. Melburn Viktori izbaci po 20.000 pretplatnih karata. Neki klubovi imaju po 10-15.000 pretplatnih ulaznica. Zavisi kako koji“.

Kakva je finansijska situacija australijskih klubova?
„Znate kako... Svaki njihov klub ima fiksiran budžet i preko toga ne može da ide. Kao u NBA ligi. Tako je pružena šansa svima podjednako. Svaka ekipa može da dođe među četiri najbolja kluba. Ne može se dogoditi da npr. Brizbejn ili Sidnej zato što imaju najviše para budu zbog toga stalno u vrhu, a ostali kada potroše sredstva da nemaju šansu. Šansu imaju svi upravo zahvaljujući finansijskoj ravnoteži. Ne može niko da ima beskonačno mnogo novca“.

Znate li ko je najplaćeniji igrač u Australiji?
„Ninković je bio najbolji igrač, a sigurno je i jedan od plaćenijih sa preko milon dolara. Na prvom mestu je Tim Kejhil“.

Kažite nam na koje lige vas podseća australijski fudbal?
„Najsličniji mi je engleskom Čempionšipu. To je konstantno udaranje druge lopte. Sada su polako počeli da igraju bez dugih lopti, tj. igraju pas igru. Mada su i dalje zastupljeni borba i udaranje kao u Čempionšipu“.

Da li se u Australiji prati evropski fudbal?
„Prati naravno, naročito engleski. Engleski fudbal najviše i forsiraju i primenjuju na terenu“.

Kažite nam još neku reč o vašoj školi fudbala.
„Školu fudbala sam otvorio pre par meseci. Imam manje grupe, po 6, 8, 10 dece uzrasta od 5-16 godina. Napominjem da tu ima dosta naše, srpske dece, jer u mestu gde živim sa porodicom ima puno srpskih familija“.

Kakva je situacija sa nižim ligama u Australiji?
„Niže lige su amaterske lige. Treniraju tri puta nedeljno, igraju utakmice i zaposleni su u firmama. Pokušavaju da naprave Drugu profesionalnu ligu. Mislim da će u tome uspeti za par godina. U Australiji postoji i srpski fudbalski klub pod nazivom 'Beli orlovi'. Trebalo je da igram za njih, ali sam posle povrede morao da izađem iz igračkih voda. Uglavnom, imaju lepe uslove, lep teren, dobar je to klub“...

Kažite nam neku reč o australijskoj reprezentaciji.
„Reprezentacija Australije ima odličnog trenera koji je osvojio i azijski kup. Mlada su ekipa. Na dobrom su putu da osvoje kvalifikacije za svetsko prvenstvo. U reprezentaciji igra i naš momak, Tom Rogić koji igra u Seltiku. Jako je dobar igrač“.

Da li i kod Vas ima klađenja na utakmice kako na državnom, tako i na svetskom nivou?
„Ima, ima. Postoje kladionice širom Australije, kao što je to slučaj i u Srbiji“.

Da li pratite srpsku Superligu ligu?
„Da. Obavezno“.

Svaka čast. Kako to uspevate s obzrom na veliku vremesku razliku?
„Uglvnom pratim preko štampe i interneta, ali je puno negativnih vesti, pa nisam baš najsrećniji zbog toga“.

Pomenuli ste veliki broj zemalja u kojima ste igrali. Otkrijte nam koja je to destinacija koja je u Vašoj karijeri bila najegzotičnija i najbolja?
„Ljudi se čude kada kažem da je to bilo u Iranu. Tamo mi je bilo mnogo lepo. Ističem da sam imao sreće što sam bio u dobrom klubu i što sam imao vrhunskog trenera. Inače, ko dođe u loš klub, ne prođe baš najbolje“.

Kakav je fudbal u Iranu?
„Po meni, najjači na azijskom kontinentu. Lokalni su igrači. Ne forsiraju strance kao što je to slučaj u Kini“.

Šta vam je još ostalo upečatljivo od zemalja u kojima ste igrali?
„Svuda je bilo dobro. U Nemačkoj mi je bilo lepo jer sam u to vreme bio mlad igrač. Mogu reći da Nemci žive za fudbal. U Indiji mi je bilo malo teže. I u toj zemlji dosta ulažu u fudbal. Indonezija takođe ulaže u fudbal, kao i Azija. Dovode dobre trenere i igrače, tako da će Azija za 5-10 godina biti pravo čudo u fudbalu“.

Sigurno biste još duže ostali u fudbalu kao igrač da niste imali povredu?
„Pa sigurno da bih. Ali imao sam tešku povredu i dve operacije tako da nisam više razmišljao o mogućnosti igranja“.

Imate suprugu i sina...
„Da. Suprugu Jelenu koja je iz Novog Sada i sina Mateju. Naši najbliži su u Novom Sadu“, zaključio je ponoćno javljanje iz Australije za Mozzart sport Milan Sušak.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
[email protected]

(FOTO: Milan Sušak/privatna arhiva)