Milka Forcan: Kad država pomaže Partizanu onda novac daje klubu, a ne pojedincu

Sa pozicije potpredsednika za poslovnu politiku, gospođa Forcan je istakla da je, prema njenoj oceni, dosta toga urađeno, ali da to javnost često ne vidi. Iz jednostavnog razloga što Grobare primarno zanima rezultat.
„Ako ne posmatramo isključivo sportske rezultate, već funkcionisanje kluba kroz uslove rada, finansijsku i pravnu stabilnost, moram reći da je u prethodnih godinu dana urađeno zaista mnogo. Sve što je na Skupštini pre godinu dana postavljeno kao cilj – ostvareno je, osim sportskog rezultata. Kada smo preuzeli klub, zatekli smo dug od 56.000.000 evra. Danas je taj dug nešto ispod 39.000.000 evra. Uspeli smo da smanjimo troškove na mesečnom nivou za oko 550.000 evra i izvršena je ozbiljna racionalizacija. Takođe, cilj je bio da Teleoptik uđe u Mozzart bet Prvu ligu, što je i ispunjeno, uz značajno renoviranje infrastrukture.“

(MN Press)

Sve to po strani... Da vidimo u kom pravcu će se kretati Partizan kad se okonča sad već famozna sednica Skupštine, 1. juna. Uprava je podeljena. Na jednoj strani su Rasim Ljajić, Danko Lazović, Milka Forcan i Vojin Lazarević, a na drugoj Predrag Mijatović.

„Problem je nastao upravo u tom sportskom delu koji nije ispratio ostale rezultate. Ne bih detaljno pričala o sportskim aktivnostima, jer smatram da Partizanova javnost od uprave želi rezultate, mir i stabilnost, a ne svađe. Ovih dana smo videli razne intervjue i odgovore, ali ne želim da koristim kvalifikacije koje smo čuli. Najlakše je nekoga uvrediti ili prozvati, ali je mnogo teže zadržati racionalnost i imati u vidu instituciju koju predstavljate. Partizan postoji 80 godina i to svima mora biti ispred svake reči i misli. Nažalost, to prethodnih meseci nije bio slučaj. Bili smo izloženi negativnoj kampanji i inicijativama da se preispita poverenje Upravnom odboru. Postavljalo se čak i pitanje legitimiteta Skupštine, što je apsurdno, jer nju čine predstavnici radne zajednice i bivših igrača, baš kako Zakon o sportu nalaže. Nikada ranije nismo imali 13 bivših fudbalera u Skupštini. Kada čujete da je diskutabilno ime poput Saše Ilića, zapitate se šta se zapravo želi postići. Predsednik Ljajić je presekao i zakazao Skupštinu za 1. Jun, kako bi se stvari iskristalisale pre prelaznog roka. Glasaće se o poverenju Upravnom odboru i svako će biti na proveri.“

U delu javnosti naklonjenoj Peđi Mijatoviću neprestano se čuju primedbe da je postatak uprave bio nedovoljno aktuivan u svom delu posla i da, na primer, nije obezbedio dovoljno finansija. To je automatski prst u oku Lazoviću kao i Forcanovoj.

„Uvek može bolje, ali mi smo dali svoj maksimum. Kada sam ulazila u Partizan, mislila sam da će biti lakše, ali situacija je kompleksnija nego što se vidi spolja. Partizan nije kreditno sposoban, ima negativne bilanse i ne može se obratiti nijednoj banci. Stadion je vlasništvo JSD-a, a nad Teleoptikom imamo hipoteke Poreske uprave. Praktično imate vezane ruke za pregovore sa finansijskim institucijama. Dominantan izvor prihoda svakog kluba je prodaja igrača, za šta je zadužen sportski sektor, a tu smo zatekli mnogo igrača sa previsokim primanjima. Čak smo napravili smo pomake u komercalizaciji. Potpisan je najbolji ugovor sa tehničkim sponzorom (Kapa) u poslednjih ko zna koliko godina. Ranije nismo imali prihode od online prodaje i šopova, a sada su oni solidni. Problem je što je sponzor od 100.000 ili 200.000 evra 'sitan' za ovolike dugove. Firme žele da vežu svoj brend za uspešne projekte, a bez rezultata na terenu niste atraktivan partner. Naći sponzora od 10.000.000 ili 15.000.000 evra bi bilo lepo, ali koliko je to realno?“

I tako dolazimo do možda i ključnog problema, a tiče se pomoći države. Ona postoji i niko je u Humskoj ne spori, međutim, interesantno je da je sukob produbljen onog trenutka kad je počelo da se priča ko ima bolje veze sa vrhom države.

 „Partizan je na neki način državni klub. Preuzeli smo dug od 56.000.000 evra, da nismo radili ovo što jesmo, danas bi iznosio 70.000.000, a ne 39.000.000. Novac koji država daje preko Fudbalskog saveza je vidljiv i on se koristi namenski, naročito pred monitoringe UEFA koji su kvartalni i uvek dramatični. Što se tiče toga ko koga zove za ta sredstva – da li zove Peđa ili Rasim – komunikacija sa državom i Savezom je institucionalna, ali u kriznim trenucima svi daju svoj doprinos da se obezbede sredstva neophodna za licencu. To je možda i koren sukoba. U jednom periodu je predsednik Rasim Ljajić komunicirao sa državom i predsednikom Vučićem, u drugom trenutku je to bio Peđa Mijatović. Nekada se obraćamo i pisanim putem, međutim, smatram da je zabluda ako neko misli da su ti prihodi isključivo njegov lični doprinos. Kada država, Vlada ili Fudbalski savez uplate novac, oni ga uplaćuju Partizanu kao instituciji koja ima milione navijača. Taj novac nije namenjen ni Rasimu, ni Peđi, ni Milki, ni Danku. Neverovatno je da smo došli do toga da neko tu pomoć doživljava kao lični uspeh. To je zabluda.“

Novac koji je stizao iz državne kase mahom se trošio na regulisanje prema poveriocima kako bi se stekla licenca za igranje u Evropi.

„Prošli smo šest monitoringa u istom sastavu, a kada se na sedmom desila administrativna prepreka sa Savezom, počelo je upiranje prstom u pojedince, poput advokata koji godinama rade taj posao. Svi rezultati su plod zajedničkog napora. Na primer, često se kaže da je Mijatović podmladio ekipu. Da, on je to uradio, ali uz punu podršku kluba i strategiju koju je usvojila Skupština kao petogodišnji plan razvoja. Pitanje je da li bi to mogao da uradi bez te podrške.“

(Star sport)

Gospođa Forcan se nalazila nekoliko puta na udaru kritičara, pamti se pismo Đorđa Tomića, pa i još nekih bivših asova praćeno komentarima kako se sa pozicije potpredsednika meša u rad sportskog sektora.
„Želim jasno da kažem – ja se ne bavim sportskim pitanjima, niti imam tu ambiciju. Čula sam priče da sam 'upadala u sobu' prilikom biranja trenera, što je apsolutno netačno. To je nadležnost sportskog sektora. Upravni odbor po Statutu mora da verifikuje važne odluke. Kada je Peđa Mijatović ušao u sukob sa Savom Miloševićem, niko nije pitao zašto Upravni odbor glasa o tome. Kasnije, kod izbora Blagojevića ili Stojakovića, to su bili predlozi sportskog sektora koje smo mi potvrđivali. Nijednom moj glas nije bio presudan niti je Peđa preglasan tesnim rezultatom – uglavnom je bilo 4:1. On je imao bezrezervnu podršku dok nisu krenuli eksperimenti sa trenerima. Poslednja promena je usvojena većinom glasova na predlog Danka Lazovića, koji je takođe čovek iz fudbala.“

Veliki broj ljudi sa strane, koji nisu direktno vezani za klub, ubeđen je kako osobe koje nisu iz sveta sporta ne bi treba da odlučuju o fudbalskim stvarima.
„To je potpuno pogrešan kolosek. Da li avio-kompanije vode piloti? Ne, vode ih menadžeri. Naravno da bi sportski sektor trebalo da vode ljudi iz fudbala, ali klub ima i druge oblasti. Kada smo došli, zatekli smo preko 80 tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima. To nije rešavao sportski sektor, već tim pravnika i advokata koji sam okupila i koji je radio danonoćno. Postoji mnogo nevidljivog rada u pozadini. Fudbal je timski sport i nikada nisam naučila da govorim u prvom licu jednine. Onog trenutka kada je krenuo narativ 'ja sam uradio ovo, a oni nisu ono', počeo je raspad koji danas gledamo.“

Jasno je da je stanje neodrživo, uprkos željama pojedinaca da naglo dođe do – pomorenja!?
„Bojim se da su stvari otišle predaleko, naročito poslednjih dana. Teško je zamisliti dalju saradnju u ovakvim okolnostima. Ružno je za instituciju kao što je Partizan da u javnost izlaze lične uvrede i onakve kvalifikacije. To nije drago ni navijačima ni sportskoj javnosti. Mogu samo da apelujem da se sa tim prestane. Svi iščekujemo 1. jun jer je u ovakvoj atmosferi gotovo nemoguće raditi“, istakla je Milka Forcan tokom gostovanja u emisiji Kida show.