Miloš Vulić: A komentarisali su da nećemo dati gol, niti osvojiti bod u Evropi

Za razliku od nekih prethodnih sezona ove godine mogu da se pohvale Topolčani da u svojim redovima imaju fudbalere sa iskustvom igranja na najvišem nivou, ili širom Evrope. Izazvalo je nekoliko transfera ovog leta mnogo pažnje: Iz Almerije je doveden Uroš Milovanović, iz moskovske Lokomotive takođe na pozajmicu je došao Marko Rakonjac, iz mađarske lige Bence Šoš, a iskustvo igranja preko granice nose i Jovan Vlalukin, Aleksandar Ćirković i na kraju, Miloš Vulić. Bivša uzdanica Crvene zvezde je jedini igrač u redovima tima Žarka Lazetića koji može da se pohvali nastupom u Ligi šampiona, i ne samo to, već je jednom uspeo i da se upiše u strelce.

Još početkom godine se pojavila informacija da Vojvodina dovodi u svoje redove bivšeg fudbalera kluba iz Ljutice Bogdana, koji je tada bio član Peruđe u Seriji B. Do toga nije došlo, kao ni do povratka Miloša Vulića u matični Napredak iz Kruševca. Priželjkivali su navijači Čarapana da njihov ljubimac ponovo obuče dres svog nekadašnjeg kluba, međutim, zadržao se Vulić samo na treningu i potom obukao dres vicešampiona Srbije. Trenutni utisci su mu odlični i Bačku Topolu vidi kao dobru sredinu za nastavak karijere.

„Bilo je raznih priča. Trenirao sam sa Napretkom kad su se vratili sa priprema, neko duže vreme sam bio u kontaktu sa TSC-om. Baš sam razmišljao kada sa su me pozvali: da li da se vraćam u Srbiju ili ne? Imao sam težu sezonu iza sebe jer nisam igrao, bilo mi je bitno da igram. Moje ambicije kao i one kluba su se poklopile. Imam ovde par prijatelja odranije, sa nekima sam igrao u Napretku, pa su mi preneli sve najbolje o klubu. Ja uvek sve kažem kako stoje stvari ali tek kad ljudi dođu ovde se oduševe. Prezadovoljan sam kako sve funkcioniše i mislim da nisam pogrešio. Sa TSC-om je prelepa priča. Kako godine prolaze klub će sve više rasti, ima veliki potencijal i ljudi stvarno znaju šta rade, koji im je cilj. Ovo je samo početak. TSC će se svake godine boriti za Evropu“, kaže Miloš Vulić u razgovoru za Mozzart Sport.

Dobra izdanja u Crvenoj zvezdi donela su tada mladom vezisti odlazak u Italiju, gde je branio boje Krotonea. Prihodovali su crveno-beli značajnu sumu, Vulić se ustalio u prvom timu Pitagorejaca, ali i ispao iz Serije A. Loše partije tima iz Kalabrije donele su i selidbu na klupu centralnog veziste, koji nije želeo da odmah napusti ekipu, već da pomogne timu da se eskpresno vrati u elitni rang italijanskog fudbala. Slično kao i u prvoj sezoni, Vulić je bio standardan da bi posle bio preseljen na klupu. Epilog svega bio je rastanak posle dve godine boravka na jugu Italije.

„Prvi put sam promenio zemlju. Došao sam u Krotone negde malo kasno, posle dva kola u Seriji A, problemi sa vizom, korona. Ipak sam bio zadovoljan te godine, svojim igrama, ali klupski ne baš. Mi smo igrali napadački dosta dobro, davali dosta golova, ali smo dosta i primili. Jedno veliko i lepo iskustvo za mene koje mi je dosta toga donelo. Posle te prve sezone sam uvideo da neće biti tako lako, pogotovo kada je jedna jaka i velika liga u pitanju. Odigrao sam i dosta kao starter, bio sam zadovoljan. Od tada se ne odvija sve kako je trebalo, imao sam problem i sa trenerima, ali to je duga priča“, priseća se Vulić svojih dana boravka u Krotoneu.

Miloš Vulić u duelu sa Federikom Kjezom (AFP)

I posle Krotonea, koji ispada u treći rang takmičenja u Italiji, ne menja Miloš Vulić destinaciju. Odlazi malo severnije, u redove Grifona iz Peruđe koji se bore za povratak u Seriju A. Imao je igrač sredine terena dobar početak, da bi mu onda karijera krenula silaznim putem. Dugo, dugo nije istrčao na teren, sve do dolaska u Bačku Topolu.

„Pre dolaska u Peruđu sam imao pauzu, dva meseca sam bio kući. Oni su bili najkonkretniji pa nisam hteo da čekam. Možda nisam napravio dobar izbor, ali ko je to tada znao. Nisam hteo da čekam, želeo sam da se što pre priključim ekipi, da prođem pripreme. Taj trener me je želeo, prvih šest utakmica sam igrao svaku, nisam izlazio. Odjednom se nešto promenio, sklonili su me, pričali smo ali nisam dobio pravi razlog zašto ne igram. Radi se o Kastoriju, pre toga je uveo Salernitanu u Seriju A. Njegov stil igre i kako je želeo da mi igramo i moj stil igre, to se nije poklapalo nikako“, navodi Vulić.

Da ne bude sve negativno, vraća se sadašnji fudbaler TSC-a u dane kada je nosio dres Crvene zvezde. Za vrlo kratak period je uspeo da ponese tri titule prvaka države, ali i da debituje u Ligi šampiona. Bio je jedan od vinovnika pobede protiv Olimpijakosa, kada su crveno-beli pred krcatim stadionom savladali bratski klub iz Grčke. Odmerio je snage i sa Bajernom i Totenhemom, pa može da kaže da je igrao protiv najjačih, kada je u pitanju evropski fudbal.

„Zvezda je mnogo veliki klub. Osvajaju titule bez veće konkurencije, sa desetak bodova prednosti, tako je bilo i kada sam ja bio. Drago mi je da je to bio taj trenutak koji je meni doneo dosta toga lepog. Mnogo iskustva za mene kao mladog igrača, već u prvoj sezoni sam igrao Ligu šampiona protiv velikana fudbala. Nikada to neću zaboraviti, to mi je broj jedan u karijeri. U Zvezdi su uvek velika očekivanja, lestvica se podigla. Sada je ne prezimiti u Evropi neuspeh. Mi smo igrali od prvog kola kvalifikacija, uspeli da se plasiramo u grupu, bilo je nestvarno igrati pred 50.000 ljudi na Marakani, postići gol“, navodi Vulić.

Vulić u dresu Crvene zvezde (Star Sport)

Osvrnuo se fudbaler sredine terena i na prethodne dve utakmice koje je sa TSC-om odigrao u Ligi Evrope. Poraženi su Topolčani u Londonu, dok su kod kuće izvukli bod protiv Olimpijakosa na neverovatan način. Time je ekipa pokazala karakter, ali i kvalitet da se nadmeće sa boljima od sebe, smatra Miloš Vulić.

„Mnogi su još kad smo izvukli grupu pričali da nećemo osvojiti ni bod, nećemo dati gol, nemamo šanse. Pogotovo protiv Vest Hema u gostima, imali smo prednost, primili smo jeftine golove ali se pokazali dosta dobro. Protiv Olimpijakosa smo se vratili posle dva gola zaostatka, nikako se nije lako vratiti ni u Super ligi kada gubiš tako. Tim je pokazao karakter, imamo dosta igrača koji prvi put igraju na ovom nivou takmičenja“, rekao je Vulić.

Detalj sa utakmice TSC - Olimpijakos (MN Press)

A kako je sudbina htela, ponovo je rođeni Kruševljanin neporažen u duelu sa Olimpijakosom, umalo i da sada bude strelac. Čak je i isti sudija delio pravdu u oba duela sa Grcima, dosetio se tokom razgovora Vulić.

„Namestilo se tako. Izlazimo na teren, zagrevanje, kad glavni sudija isti (Benoa Bastijen) kao kad sam u Beogradu igrao sa Zvezdom protiv Olimpijakosa i dao gol, a-ha-ha. Pričali smo, ovde je suđeno nešto. Došla mi je lopta u devedesetom, nisam dobro ispratio, možda ću dati gol već u narednoj utakmici“, kaže uz osmeh Miloš Vulić.

Sem perioda u Crvenoj zvezdi, smatra Vulić i krunom svoje karijere dva nastupa za Orlove. Kao deo ekspedicije u Japanu, zabeležio je dva nastupa protiv domaćina i selekcije Jamajke. Prethodno se probijao do seniorskog tima Srbije preko mlađih selekcija.

„Bio sam deo tima Srbije protiv Jamajke i Japane, ušao sam sa klupe. Bio sam u mlađim selekcijama, ali nastup za A reprezentaciju, krenule su mi suze kada je krenula himna. To mi je jedna od većih stvari u karijeri“, priseća se Vulić sa zadovoljstvom.

U slobodno vreme, ako ga ima, Vulić voli da se uhvati dobre knjige, ili čak napiše po koju pesmu. Takođe, obožava i da skokne do rodnog Kruševca i pogleda svoj Napredak koji vidi kao svoju porodicu.

„Volim da čitam i pišem pesme, pre sam to više radio, mada i sada kada imam vremena volim da pročitam nešto, čak i da napišem neku pesmu. Od kada sam ovde uvek idem do Kruševca. Čak sam i stigao da pogledam dve utakmice Napretka. Tamo sam dočekan kao od strane moje porodice, vole da me vide, volim i ja da vidim te ljude. Tokom leta sam trenirao sa njima i koristim svaku priliku da posetim Kruševac“, rekao je za kraj razgovora Miloš Vulić.