Miroslav Vulićević: Osećao sam bol, ali koga to zanima... Derbi se igra i sa jednom nogom

Proveo je Miroslav Vulićević šest godina u Partizanu, pre nego što je završio karijeru, i za to vreme svetočio brojnim večitim derbijima sa Crvenom zvezdom. Akter najveće utakmice srpskog fudbala bio je okruglo 10 puta (računajući i kup okršaje), a učinak mu je pet pobeda, tri remija i dva poraza.

U razgovoru za Jutjub kanal Partizana i emisiju "Priče iz svlačionice", nekadašnji bek i kapiten crno-belih prisetio se okršaja sa najvećim rivalom.

Već prvi susret sa Crvenom zvezdom u dresu Partizana (prethodno ih je imao kao igrač Javora i Vojvodine) bio je za pamćenje. U 90. minutu asistirao je Nemanji Kojiću za pobedu sa 2:1. Bilo je to 26. aprila 2014. u Humskoj ulici. Imala je Zvezda dva penala u toj utakmici, a oba je odbranio Milan Lukač...
"Sjajan derbi! Mnogi navijači će reći i da je poslednjih desetak godina to jedan od najboljih derbija. Sam taj naboj pre - dva njihova penala, gol, pa izjednačenje i naš gol za pobedu u 90. minutu - ta euforija kod navijača, ta radost, nisam mogao ni da pretpostavim da to toliko navijačima znači. Gledao sam mnogo derbija, ali kad sam video u 90. minutu gol i kad smo prišli navijačima - tu radost u očima, tu emociju - to je stvarno neopisivo“, u dahu je govorio Vulićević.

I 147. Večiti derbi, njegov drugi, bio je specifičan. Opet je slavio Partizan, sa 1:0 golom Nikole Drinčića, a Vulićević je tu utakmicu izdržao do kraja iako se povredio posle pola sata igre.
"To je bio moj drugi derbi. Desila se ta povreda. Osetio sam da imam problem sa kolenom i da se nešto dešava, ali to je derbi - vuče vas euforija, adrenalin, navijači i nema odustajanja... Derbi se igra i sa jednom nogom! Osećao sam ja bol, ali nisam znao da je toliko teška povreda, ali koga zanima - bitno je da se derbi dobije“.

Govorio je bivši bek i kako je to igrati utakmice bez prisustva publike na stadionu.
"Mnogo je teško kad se igra pred praznim tribinama. Nama navijači stvarno znače. Mislim da ponekad nisu ni svesni koliko oni nama daju energiju, snagu, posebno kad su neke utakmice kad se rezultat lomi, kad ekipa krene da pada, treba joj huk sa tribina. Kad je prazan stadion bude loš ambijent, tražite od sebe nekako da se dodatno motivišete, baš je teško bez njih“, zaključio je Vulićević.