Mogao bi opet da poleti: Filip Kostić u idealnom sistemu kod Hrvata koji voli Srbe?

Kada je letos Tijago Mota precrtao Filipa Kostića, Kragujevčanin je tvrdoglavo odbijao da napusti Torino, prošao je prelazni rok u jačim ligama, na kraju nije imao mnogo opcija i otišao je u Fenerbahče jer je u Turskoj pijaca još bila otvorena. Pozajmica u Feneru se uprkos solidnim igrama nije pretvorila u otkup i Kostić se vratio u Juve sa kojim ima još godinu dana ugovora. I biće deo tima na predstojećem SP za klubove u SAD.

Ali, već posle toga je neizvesno šta će se dešavati sa bivšim reprezentativcem Srbije kojeg na spisku Orlova nema već godinu dana. Karijera mu je na nizbrdici, sve zavisi od mišljenja Igora Tudora u čijem sistemu ima mesta za levog spoljnjeg Kostićevih karateristika jer forsira formaciju sa trojicom štopera i vingbekovima. Na levoj strani ima Andreu Kambijaza i Huana Kabala koji se oporavio od teške povrede, pa ne deluje da će tu biti mnogo prostora za Srbina. Osim ako Kambijazo ne bude prodat…

Ipak, postoji lepa šansa da Kostićeva karijera u Italiji oživi i bez Juventusa. Atalanta nudi ruku spasa brzonogom Šumadincu. Mogao bi to da bude idealan spoj…

Ako je po nečem Atalanta bila prepoznatljiva prethodnih godina u vreme trenerske ere Đanpjera Gasperinija onda je to veritkalan fudbal u kojem su ključne uloge imali brzi i izdržljivi spoljni igrači koji su mogli da podnesu Gaspove ludačke zahteve na polju fizike i kondicije. U sinergiji sa sjajnim klupskim skautingom i ozbiljnom transfer politikom, Gasperinijeva Atalanta je u ozbiljan fudbal lansirala vingbekove poput Leonarda Spinacole, Andree Kontija, Davidea Zapakoste, Hansa Hatebura, Timotija Kastanja, Joakima Melea, Robina Gosensa, Raula Belanove, Matea Ruđerija… Oni koji nisu mogli fizički da odgovore visokim zahtevima poput Lenarta Čibore, Giljermea Arane ili Kristijana Pičinija, nisu ni prošli i kratko su se zadržali u Bergamu. Ali, uglavnom spoljnim igračima je prijao Atalantin sistem.

U tom sistemu ne bi trebalo mnogo toga da se menja ni posle Gaspovog odlaska u Romu jer je na klupu došao njegov učenik Ivan Jurić koji kopira fudbal svog trenerskog oca. Iako su iza hrvatskog stratega dve užasne epizode u Romi i Sautemptonu, u Atalanti nisu gledali na to jer veruju da će Jurić uspešno voditi razrađen sistem koji mu je Gasperini ostavio u amanet i koji mu je poznat. I kod njega će se igrati vertikalan fudbal u kojem će ofanzivni bekovi/krila imati ključne uloge.

Filip Kostić deluje kao idealan igrač za taj projekat, a poznato je kako su srpski igrači prolazili u saradnji sa Jurićem. Od Darka Lazovića preko Ivana Ilića do Saše Lukića i Vanje Milinkovića Savića. Ko je hteo, mogao je da napreduje kod njega. Zato bi Kostić mogao potpuno da oživi u Lombardiji. Idealan je igrač za Atalantin sistem i Jurića.

Naravno, ima tu otvorenih pitanja. Pre svega, dogovor Atalante i Juventusa. Neki prvi kontakti su uspostavljeni i Juve je otvoren da posle SP za klubove pregovara o odlasku Kostića u Bergamo. Verovatno će i igrač morati da napravi neke finansijske ustupke jer je malo verovatno da će mu Atalanti ponuditi istu platu koju ima u Juventusu – 2.500.000 ervra u neto. Naravno, pitanje je i forme i fizičke spreme, ali ovo drugo Kostiću nikada nije bio problem ako je zdrav.

Orobići na levom krilu od opcija imaju svog supertalenta Matea Ruđerija, jedinog levonogog igrača na toj poziciji. Ali on još nije dovoljno iskusan, a nije ni svemoćan da igra sam na tri fronta, pa je prošle sezone često na levoj strani igrao i iskusni Davide Zapakosta iako se bolje snalazi na desnom krilu. Kostić bi tu imao prostora…

Ako bi se kockice poklopile i pregovori uspešno završili, Atalanta i Filip Kostić bi mogli da budu savršen spoj. Pod uslovom da Jurić ne pokvari ono što je zatekao… U tom slučaju bi Atalanta mogla da se strmoglavi kao Roma ili Sautempton sa Jurićem na klupi.