Momci koji su neprimetno prošli kroz Partizan naigrali se fudbala u Humskoj

Kada bi pitali navijače, a bogami i pojedine rukovodioce Partizana i Crvene zvezde, koje bi igrače TSC-a voleli da vide u svojim redovima, većina bi rekla – nijednog. Možda bi tek poneko pomenuo Stojića ili Đakovca, eventualno golmana Ilića, ali ubedljiva većina fanova naša dva najveća kluba smatra da večiti rivali imaju bolje igrače, bolje timove od Topolčana.

Možda jesu u pravu, pogled na tabelu im je adut, ipak, vicešampion Srbije ove sezone nije izgubio meč od beogradskih velikana. Sa Zvezdom je remizirao na Marakani (1:1), dok je sa Partizanom najpre odigrao nerešeno u Bačkoj Topoli (3:3), da bi ga sinoć pregazio usred Humske (4:0).

Poseban kuriozitet cele priče, ono što crno-bele može posebno da pogodi je što su im čas fudbala održali momci koji su neprimetno ili čak nezabeleženo prošli kroz Partizan. Čak petorica startera TSC-a iz subotnje večeri na Topčiderskom brdu bili su u delu karijere deo Parnog valjka, pored njih i trener Žarko Lazetić. Većinu navijači nisu imali prilike ni da gledaju u crno-belom dresu.

Nije tako redak slučaj da jedan-dva igrača procvetaju negde drugo, van velikog kluba u kojem su ponikli, jer je nekom potrebno više vremena da sazri, neko ne može da se nosi sa konstantnim pritiskom na plećima, a težak je taj crno-beli dres... Ali je neobičnost ovog slučaja da su Partizanu lekciju očitala čak petorica onih koji u Humskoj nisu bili „prepoznati“ kao igrači koje vrede sačekati, otpisani su pre dolaska u A tim ili su imali epizodne, pomoćne uloge, daleko od statusa kakav imaju u TSC-u.

Štoper Nemanja Stojić je bio strelac drugog gola za TSC, a i u prvom kolu je postigao gol glavom, takođe iz kornera, kojim je sprečio pobedu Partizana u Bačkoj Topoli (3:3). Sinoć je dirigovao odbranom tamnoplavih na takav način da Duljajev tim nije stvorio gotovo ni šansu za gol do pred sam kraj meča, kada je uveliko sve bilo gotovo. Stojić je bio član omladinske škole Partizana do 2016. godine, kada je otišao u Voždovac, a odatle dalje u Crvenu zvezdu, Zlatibor, Metalac, iz kojeg ga je Žarko Lazetić doveo u TSC.

Neumorni Ifet Đakovac, koji je preorao teren u Humskoj, takođe je bio đak crno-bele škole fudbala. On je isto leta 2016. napustio Partizan, otišao u Zlatibor, igrao u Tutinu, da bi u januaru 2021. stigao u TSC. Zanimljivo je da je minulog leta klub iz Humske pitao Topolčane i za njegovo i za Stojićevo „zdravlje“, ali na tome se završilo.

Sjajnu utakmicu sinoć odigrao je i Ivan Milosavljević, koji je upisao asistenciju za gol. Prošao je celu omladinsku školu Partizana, Teleoptik takođe, išao i na pripreme sa prvim timom, ali za A sastav nije debitovao. Klub je napustio u januaru 2020. kada je prešao u Voždovac. Prošlog leta je sa Krova otišao severno, u Bačku Topolu i naigrao se u subotu veče protiv bivšeg kluba.

Dete Partizana je i Nemanja Petrović, koji najbolje godine karijere provodi kao levi bek TSC-a. On je za razliku od prethodno pomenutih igrača bio i prvotimac crno-belih, ima u rezimeu jednu osvojenu titulu i jedan Kup, skupio je 54 meča za A sastav od 2013. do 2016. godine, postigao gol, dodao i šest asistencija. Potom je otišao u Makabi Netanju, onda u portugalski Šaves, pa igrao za Napredak, Rad, dok nije obukao dres TSC-a u julu 2020. godine.

Navijači Partizana se od TSC-ovih „partizanovaca“ najbolje sećaju Milana Radina, koji je bio deo poslednjeg šampionskog tima crno-belih. Bio je pomoćni „šraf“ Parnog valjka od 2016. do 2018. godine i skupio 31 nastup za klub sa Topčiderskog brda, uglavnom kao rezervista, neretko ulazeći na teren u poslednjem minutu. Potom ga je put vodio u Aktobe, pa Koronu Kjelce, Inđiju, Dinamo Batumi, Dinamo Tbilisi, a u TSC je došao u januaru ove godine.

Na koncu, pored petorice igrača, još jedan nekadašnji član Partizana je i „autor“ velike pobede – trener Žarko Lazetić. Nije bio samo igrač crno-belih, nego je bio i pomoćni trener, a u jednom momentu i vršilac dužnosti šefa struke prvog tima, vodio je ekipu na dve utakmice. Nije želeo Lazetić da bude „večiti pomoćnik“ u Partizanu, nego je odlučio da gradi karijeru samostalnog prvog trenera, pa je iz Humske otišao u Metalac, a odande u TSC. Ozbiljno je porastao kao stručnjak, imao je i sreću da je izabrao sredinu u kojoj mu podrške i strpljenja nije izostalo ni kada Topolčanima nije išlo. Sada se to vraća i njemu i klubu na najbolji način.

Sve kada se stavi na talon, jasno je da su i velika pobeda u Humskoj i svi dosadašnji uspesi TSC-a sa potpisom Žarka Lazetića, koji je od svojih „otpisanih“ uspeo da napravi tim sposoban da bude vicešampion, igra grupu u Evropi, nepobeđen ode sa Marakane, razbije Partizan u Humskoj... Ko zna, možda bi igrači TSC-a izvučeni iz ovog sistema i „presađeni“ u Zvezdu ili Partizan zaista pali u prosek, ne bi igrali tako dobro kao u Bačkoj Topoli, gde gotovo svi oni igraju u poslednje dve godine najbolji fudbal u karijerama. Mora biti, onda, da je do trenera.