Mora to mnogo brže

Manje od dve sedmice ostale su do prve zvanične utakmice Partizana u novoj sezoni, a situacija u klubu ne deluje ohrabrujuće. Niko od čelnika to neće da kaže ili prizna (sebi i drugima), ali je utisak da crno-beli debelo kasne kad je u pitanju angažman pojačanja.

Sa akcentom na – pojačanja. Momci dovedeni u prvom talasu su, zasad, samo potencijal i kod njih se vidi da će tokom takmičenja biti podložni oscilacijama kao i svi mladi igrači. Naročito oni koji dugo nisu igrali ozbiljan, seniorski fudbal ili imaju rupe u razvoju, zbog čega su i završili u Humskoj. Zato je potrebno da Parni valjak što pre reaguje na tržištu i dovede fudbalere sposobne odmah da prave razliku i da to budu momci u punoj snazi, a ne samo deca koja moraju da se čekaju, bez garancija da li će biti pogoci ili ne.

Naravno, nema garancija da će neki momak u rasponu od 25 do 29 godina odmah doneti kvalitet prosečnom timu, ali su šanse da se sa njim napravi pomak u Evropi veće nego da se stručni štab opet osloni na decu. Kako se to završilo prošle sezone videli smo prilikom podbačaja u četiri različita takmičenja, jer je Partizan ispaо iz kvalifikacija za Ligu Evrope, posle čega je omanuo i u kvalifikacijama za Ligu konferencije, u Kupu Srbije sapleo se na prvoj stepenici, a u Mozzart Bet Superligi, ako je neko zaboravio, završio tek treći.

Prijateljska utakmica 17,30: (1,85) Partizan (3,50) Nefči (3,90)

Između ostalog zato što su Danko Lazović i Predrag Mijatović smislili da mahom tinejdžeri igraju seniorski fudbal. Zapanjujuće je kako Lazović nije naučio na primeru iz tog ciklusa, već je opet posegao isključivo za mladim igračima, pa su tako dovedeni Aleks Zeković (19), Erik Kojzek, Milan Aleksić (20) i Čaka Traore (21). Dovoljno je pratiti reči Saše Ilića da bi se razumelo kako bi postojeći kadar trebalo pojačati sa još makar četvoricom fudbalera, s tim što bi u drugom talasu to trebalo da budu po-ja-ča-nja. Jedno od njih je Že, Brazilac koji dolazi na pozajmicu iz turskog Gazijantepa, ali nije dovoljno. Nije, jer crno-beli su „kratki“ na štoperskoj, poziciji levog beka, nemaju baš ni znalca na sredini terena i to su mesta pod oznakom ugrentno koja bi trebalo popuniti.

Sportski sektor u kome je od prošle sedmice Radosav Petrović mora da radi brže. Efikasnije. Naročito što će se projektovanim prodajama Ognjena Ugrešića (zainteresovani Bolonja i Sasuolo) i Vanje Dragojevića (Glazgov Rendžers) otvoriti potreba za još dvojicom vezista. A onda će oni doći, pa će im biti potrebno vreme da se prilagode ekipi, nisu prošli pripremni period i to je dobra podloga na koju čelnici uvek mogu da se pozovu. Da bi se to predupredilo, jer Partizanu nisu potrebni izgovori, već dobri rezultati, mora da se radi mnogo brže nego što je dosad bio slučaj. Uključujući i Danka Lazovića, jer kod njega su i nož i pogača i posle pet osveženja koja je doveo pre nego što je angažovan Radosav Petrović za sportskog direktora (valjda je trebalo da bude drugačije, da se prvo imenuje čelnik, pa da on dovodi i prodaje igrače), red je da stigne i neko ko bi mogao da probudi nadu navijačima da će učinak u odnosu na prethodnu sezonu biti bolji.

Zasad ne obećava. U redu, jesu pripreme i ne bi trebalo suditi na osnovu kontrolnih utakmica, kao što ne bi smeo niko u stručnom štabu da zatvara oči pred evidentnim problemima tokom provera sa CSKA 1948 i Aluminijom. Naredna je na programu ovog ponedeljka od 17.30, protiv Nefčija, uz prenos na TV Arena Premium 1. Za nju ne konkuriše Matija Milovanović (opet) i ako to nije dovoljan signal svima u klubu da bi trebalo da krenu u potragu za novim levim bekom, onda se Partizan nalazi na stranputici sa koje teško može da ga vrati i Saša Ilić, bez obzira na njegovu auru i status legende.

Uostalom, vara se svako ko misli da je angažmanom Saše Ilića prikrio probleme. Da se ne bi manifestovali, potrebno je dovesti pojačanja što pre kako bi Partizan mogao da igra brzo, jer je u prva dva meča bio statičan. To mora da se promeni pod hitno.