Možda nisu najbolji u Evropi, ali niko od njih nema veću želju da bude šampion sveta!

Real Madrid nije klub koji živi od slavne istorije, Real Madrid je klub koji stvara istoriju. To je razlika koja ga čini drugačijim od drugih, a sa tim motivom Kraljevski klub je došao i u Sjedinjene Američke Država ovog leta, bez obzira što iza sebe nije imao najblistaviju sezonu. Čini se i da je klub iz glavnog grada Španije bolje od ostalih iskoristio ovaj turnir, na njega je došao sa novim trenerom, Ćabijem Alonsom, kojem je omogućeno da pravi novi tim, igru i atmosferu, tako da Realu bolji pripremni period nije ni bio potreban. Doskorašnji šef struke Leverkuzena osvežio je ekipu, uneo nove principe u igri, odgovornost na terenu i odlučnost za dominaciju na terenu.

Sve to je bilo dovoljno za plasman u polufinale, nakon večerašnjeg slavlja nad Borusijom iz Dortmunda (3:2), a za četiri dana će biti jasno da li je Alonsov tim dostigao nivo da parira Pari Sen Žermenu. Jasno je da Kraljevski klub u ovom trenutku nije najbolji tim u Evropi, ali na Starom kontinentu sigurno nema tima koji odlučnije želi da bude osvajač novog formata Svetskog prvenstva za klubove.

Samim plasmanom u četvrtfinale negde je već bilo jasno da je Borusija Dormund dostigla svoje limite u Sjedinjenim Američkim Državama i da bi za ekipu Nika Kovača bilo previše da se nađe među četiri najbolja tima na planeti u ovom trenutku. Ipak, Milioneri su dali sve od sebe, večeras su uspeli da postignu dva gola i zasluže aplauze nakon meča u Nju Džersiju. Ali više nisu mogli.

Real nije ređao šanse kao protiv Salcurga i Juventusa, ali je sve do nadokande utakmice bio jedinio tim koji se pitao za sve na terenu. Kraljevski klub je pitanje pobednika rešio posle 20 minuta igre, a u ostatku utakmice je radio na rutini, skupljao samopouzdanje i usvajao principe igre na kojima zahteva Alonso. Čuvala se snaga za polufinale i okršaj sa Pari Sen Žermenom, ali ne tako što se otaljavala utakmica, već kroz kontrolu lopte i konstatno traženje pukotina u odbrani apsolutno nemoćnog protivnika. Bilo je mirno sve do nadoknade, kada je Dortmund iskoristio to što je Alonso malo promešao karte i počeo sa ispitivanjim novih rešenja, došlo se čak i do drame, pokušaja Marcela Zabicera da odvede u meč produžetak, ali je to osujetio Tibo Kurtoa.

Možda Alonsov tim 13. jula na Metlajf stadionu neće podići pehar namenjen najboljem klubu na planeti, ali će odlični strateg za Madrid odneti jedan trofej. On se zove Gonzalo Garsija, momak iz Madrida koji je prošle sezone blistao u mečevima B tima, a u proteklih mesec dana oberučke je prihvatio šansu koju mu je pružio Alonso. Tresao je mreže Al Hilala, Salcburga i Juventusa, asistirao protiv Pačuke, a večeras je opet bio na pravom mestu da savršen centaršut Arde Gulera u 10. minutu pošalje u mrežu nemoćnog Gregora Kobela. Garsija je došao do svog četvrtog gola na turniru i ima najveće izglede da bude i najbolji strelac turnira.

Upravo je i Arda Guler neko koga je Alonsov dolazak preporodio. Osetio je nekadašnji vezista Reala da bi mladi Turčin mogao da se povuče poziciju unazad i postane jedan od glavnih kreatora igre Real Madrida u narednom periodu. Na svim dosadašnjim mečevima je na delu pokazivao koliko je kreativan sa loptom i dragocen za tim kada mu se omogući da upravo on komanduje kompletnom igrom svog tima.

Alonso na kraju neće biti potpuno zadovoljan, ali ne samo zbog drame u nadoknadi, već najviše zbog nepromišljenosti Dina Hojsena, koji je pri vođstvu od 3:1 svog tima, neposredno nakon gola Embapea, kao poslednji igrač u kaznenom prostoru oborio Girasija, skrivio jedanaesterac i zaradio direktan crveni karton, zbog čega će odbrana Kraljevskog kluba biti ozbiljno oslabljena protiv Pari Sen Žermena.