Može li luđe, može li grđe: Bogovi fudbala pomilovali PSŽ, opet ta zlatna izmena Ramoš

Kakva ludnica, kakva utakmica! Kakav fudbalski dezert smo dobili, da svi podjednako možemo da uživao u njemu. Može li luđe, može li grđe od ovoga što smo gledali u Kuvajtu. Pari Sen Žermen i Marselj ponudili su nam triler na nivou filmova Alfreda Hičkoka. Koliko je samo tim Roberta De Zerbija bio blizu prvog trofeja u Superkupu posle 15 godina, da drugi put u sezoni obori na kolena mrskog rivala. Mogli su da omirišu pehar, da ga dodirnu jednom rukom. Bio im je tu, pred očima, ali su bogovi fudbala rešili da pomiluju PSŽ.

Aktuelni šampion Evrope bio je na kolenima, poražen, Marselj je trebalo da izdrži još samo dva minuta, a onda se pojavio ko drugi nego - Gonsalo Ramoš. Portugalac je po ko zna koji put ušao u igru sa klupe i uradio ono što mu najbolje ide od ruke. Sačekao je nesigurnost odbrane, iskoristio dodavanje Bredlija Barkole i odveo meč u penale, gde je Pari Sen Žermen uspomoć Lukasa Ševalijea nokautirao šokiranog rivala (2:2, penali 4:1). Golman Pari Sen Žermena odbranio je tri udarca sa bele tačke.

Malo je 90. minuta fudbala za onakvu predstavu, treba uvesti pravilo da ukoliko je neka utakmica ovako uzbudljiva traje još minimum pola sata. Ovo nije moglo da dosadi, toliko je bilo dobro. Marselj je lud, histeričan, lep i genijalan. Sve u jednom paketu i nikad ne znate kakav ćete da dobijete. Ovaj večeras je bio upakovan u najlepšu leptir mašnu. Tim Roberta De Zerbija je kao malo koji tim u Francuskoj kidisao na najvećeg rivala.

Nije bilo zrna respekta, juriš na gol Lukasa Ševalijea, ofanziva iz svih pravaca. Problem je što kod takvih opredeljenja postoji ogroman rizik od greške. Pomračenje uma nominalnog gosta desio se u 13. minutu. Lanac grešaka krenuo je od Heroima Ruljija i njegovog lošeg ispucavanja, nastavilo se još gorim izbacivanjem Fakunda Medine, a kulminacija je bila loše dodavanje Igora Paišaa. Vitinja je došao do lopte i kao da ima lasersko navođenje u nogama pronašao Usmana Dembelea koji je samo ćušnuo loptu u gol.

Mnogima bi ovo slomilo duh, ubilo samopouzdanje, čekali bi samo dokle će mašinerija Luisa Enrikea da ide. Ali, De Zerbi nije takav. Marselj nije ni za pedalj odstupao od onoga što je prikazivao. Pokušavao je Mejson Grinvud, posle njega Emerson i Timoti Vea, ali lopta nije htela u gol.

Tek u drugom poluvremenu smo videli uzbuđenja. Smenjivale su se šanse na obe strane terena, Ševalije i Rulji su bili fenomenalni među stativama, ali je onda bivši čuvar mreže Lila pogrešio. Oborio je Grinvuda, sudija je pokazao na belu tačku i Englez je doneo izjednačenje, da bi deset minuta kasnije Vilijan Pačo loše reagovao i pogodio sopstveni gol.

Marselj je otškrinuo vrata raja, samo je trebalo da prođe kod njih. Po svemu viđenom, zaslužili su taj raj, ali su doživeli fudbalski Titanik. Dopustili su Vitinji da se nameati pošalje strašnu loptu ka Barkoli, a ovaj je pronašao Ramoša i tu je priči bio kraj. Penal serija je nešto što zvuči kao vrhunac uzbuđenja, ali u ovom slučaju je bila protoklarna stvar. De Zerbijev tim je promašio prva tri penala, Ševalije ih je sve odbranio i tako sa sebe skinuo ljagu potencijalnog tragičara. Gol Dezirea Duea jeste označio kraj utakmice, ali je sve bilo rešeno nekoliko minuta pre tog momenta. Sanjaće De Zerbi Gonsala Ramoša.

SUPERKUP FRANCUSKE (KUVAJT)

Četvrtak

PSŽ - Marselj 2:2 - penali 4:1
/Dembele 13, Ramoš 90+5 - Grinvud 76, Pačo 87ag/