Može li neka lepa reč za Murinja? Opet će biti kritika, a malo ko vidi kako Real leti i kakvog džokera ima

Možda nikog nije oduševio, ali vala nije zaslužio ni da mu se mikroskopom traže propusti. Čitajući španske medije stiče se utisak da se samo čeka loša partija ili rezultatski kiks, pa da krene rafalna paljba po Žozeu Murinju. Čak i kad Real pobeđuje, nije „dovoljno dobro“. Kao da je potrebno da bude 10:0 na svakoj utakmici, pa da publika, javnost i novinari odlože oružje i manu se kritika. Valjda nekad može da se pohvali ono što čini povratnik na klupu kraljevskog kluba, kao što je, recimo, pobeda na gostovanju Elćeu u šestom kolu La Lige — 3:2.

Ako je zamerki bilo posle 4:1 u meču sa Rajom minulog vikenda, kad se u sitna crevca analiziralo šta ne valja, ko zna šta li će u sredu ujutru Posebni da pročita u Marki ili Asu. Neku lepu reč ako nađe u ćošku, smatraće je incidentom, iako bi trebalo da postane pravilo. Murinjov usud je da se meri sa Barselonom Hansija Flika koja daje po pet golova iz utakmice u utakmicu, pa možda zato ovakvi trijumfi Madriđana deluju nedovoljno.

Kao da je ritmička gimnastika, pa da se ocenjuje utisak, a ne fudbal u kome je u prvom planu rezultat. Pritom, ako ćemo baš o izvedbi, realan rezultat na stadionu „Manuel Martines Valero“ trebalo je da bude bar 5:2. Toliko su gosti bili bolji, mada su u Alikanteu morali da pobede dvaput.

Jednom, kad su imali sigurnih 2:0 i samo je trebalo da privedu meč kraju. A drugi put kad se ekipa Martina Anselmija podigla i pogocima Osorija i Fer Ninja izjednačila. Ali pre nego što počnete da osuđujete Murinja i Real, pogledajte šta je iskusni strateg uradio. U 87. minutu je poslao na teren Karlosa Espija, da bi novajlija iz Levantea okončao sjajnu kontru u nadoknadi i omogućio Realu da u dobrom ambijentu čeka Madrilenjo u nedelju popodne.

Espi je bio strelac i na premijeri šampionata, na gostovanju Espanjolu, a evo i sad je izrastao u džokera. Snažni špic se nije pojavio na terenu tek tako, morao je neko da mu veruje, da ga oseti, da mu pruži šansu. A to je Murinjo. Samo što će to malo ko reći. Lakše je kritikovati i olako reći da ga je vreme pregazilo, ali Posebni se poslednji smeje. Makar večeras.

*****

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

*****

Utakmicu možemo da podelimo na tri segmenta. U prvom je Real dominirao kao da se Gari Kasparov pojavio u osnovnoj školi i igrao simultanku. Bio je dominantan, rastrčan, siguran... Praktično je leteo terenom, a posledica takvog opredeljenja bile su sjajne akcije i efektni golovi. Najpre posle slobodnog udarca nadahnutog Arde Gulera, kad se lopta od tela Matijasa Ditura odbila u mrežu, pa je pogodak zaveden kao autogol argentinskog golmana, a onda i egzekucija nemilosrdnog Kilijana Embapea, koji već ima sedam pogodaka u sezoni i prvi je strelac takmičenja.

Tako siguran Real imao je još nekoliko izvanrednih prilika da postigne i treći gol, ali malo opuštenost Vinisijusa, malo odbrana Elćea i domaćin je odbijao da „umre“.

 Drugi segment je nalet Elćea kad je video da se Real, baš kao i na meču sa Rajo Valjekanom, povukao i čekao šansu da kontranapadima poentira. Gostima to nije uspevalo, ali je zato Anselmijev tim, oslonjen na startnog (Osorio) i rezervnog napadača (Ninjo), uspeo da meč uvede u napetu završnicu i možda vidi šansu za preokret.

A onda reakcija Murinja. Otprilike: „mali, hajde na teren i daj gol“. Poruku je ozbiljno shvatio Karlos Espi. Taj momak ima sve karakteristike špica starog kova. On ne traži dubinu, ne igra za tim, ko zna da li razume šta je xG, ali zato daje golove kao da se vremenskom mašinom vratio u osamdesete godine prošlog veka. Onaj na Kornelji za pobedu, ovaj na stadionu Elćea za još tri boda.

Za utiske ima vremena, biće i kritika sigurno, ali tri boda su u džepu.