(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Španije)

Španci su startovali u Ligi nacija pobedom u Engleskoj nad domaćinom. Ali to je bio tek aperitiv za ekipu koja od leta ponosno nosi dve zvezdice na grudima. Pravi spektakl je počeo kada je Crvena furija izašla na teren pred svoje navijače.

Od početka ligaške sezone u vazduhu se oseća aroma trijumfa, i ponos cele nacije na izabranike Luisa De la Fuentea. Organizovana su priznanja i špaliri za reprezentativce na prvenstvenim utakmicama, na jedinom otvorenom treningu navijači su čekali svoje ljubimce od sedam ujutru do sedam naveče, a potom je sve kulminiralo u Sevilji i Ovijedu - na dve strane poluostrva i dve idealne pozornice za slavlje šampiona.

„Šta još možemo da osvojimo?“ – pitao je selektora neko od igrača nakon Mundijala. „Sledeću utakmicu, sledeće takmičenje“, odgovorio je De la Fuente. A to je čekalo i preko 40.000 navijača na Ramon Sančes Pishuanu, i skoro 30.000 na Tartijereu. I nisu se razočarali. Ovacije publike su se prenosile na fudbalere, a majstorije sa terena su se opet, kao vibracije u rezonantnoj kutiji, odbijale ka tribinama izazivajući još veće talase oduševljenja. Jedina razlika je u tome što je preminulog vođu reprezentativnih navijača, Manola, poznatog po svom dobošu, sada zamenio trubač iz Malage, Sete Fernandes. A trube i doboši su bili zaduženi i za prvo izvođenje himne dvostrukih svetskih šampiona pred domaćim gledaocima.

Privatna arhiva

Stotine ljudi su prvo u vreloj Sevilji, a potom u kišnom Ovijedu, čekale reprezentativce na aerodromu, pred hotelom i stadionom, skandirajući satima i loveći autogram ili fotografiju sa igračima, ili sa peharom koji je takođe na turneji po Španiji. Još ih je više prošlo kroz fan zone koje su strateški postavljene na prelepi Španski trg u Sevilji i pred samu katedralu u Ovijedu. Najbrojnije grupe navijača su oni sasvim mladi, tinejdžeri i dvadesetogodišnjaci, deo populacije za koju se u poslednje vreme tvrdi da nije u stanju da održi pažnju ni na čemu, pa ni na 90 minuta fudbalske utakmice. Ali, španska reprezentacija je napravila neverovatno uspešnu smenu generacija na terenu i na tribinama, društvene mreže su učinile svoje da ih povežu - a 90 minuta održava pažnju kada je film na terenu zabavan.

„Model je isti, a fudbaleri menjaju dinamiku“, kaže ovih dana španski selektor. „Mnogo improvizuju, imaju raznovrsan repertoar, i uvek čuvaju ponekog keca u rukavu“.

*****
MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!
*****

Tako su u toj zabavnoj igri, prvo stradale komšije iz Hrvatske, a potom i Češka. Inače novi selektor Čeha, Santi Denija, je, kao i De la Fuente, bio dugogodišnji trener mlađih kategorija španskog nacionalnog tima. I premda odlično poznaje sve reprezentativce, nije uspeo da parira svom donedavnom kolegi. Sa druge strane, pokazuje koliko su interesantni španski treneri – i to ne samo klupski, nego i oni koji su uspeli da sagrade reprezentacije koji vladaju Evropom i svetom u svakojakim kategorijama. Kao na primer ekipa U21 koja je sasula 13 golova u mrežu San Marina, ili devojke koje su pre samo nekoliko dana postale svetske prvakinje u kategoriji do 20 godina.

Šampionska groznica se ogleda i u činjenici da se niko ne žali na intenzivni ritam ove reprezentativne pauze, pa čak ni na povrede. Sada bi Španija vrlo rado gledala i više od četiri utakmice, a ni petorica koja su morala napustiti okupljanje – Pedro Poro, Erik Garsija, Alehandro Grimaldo, Niko Vilijams i Feran Tores nisu ni najmanja poremetila slavlje. U duhu složnosti, na koju se neumorno poziva Luis De la Fuente, jedni odlaze, drugi dolaze, pa su tako šansu dobili Fran Garsija, Robin Le Norman, Karlos Espi i Ivan Fresneda. Žrtvovanje za reprezentaciju više nikom nije teško, a selektor ima plan A, plan B, i plan Š ako je potrebno. „Mogu sastaviti dva pobednička tima sa 26 igrača koje imam na raspolaganju“, više puta je ponovio na pres konferenciji u Sevilji.

De la Fuente, kojem je pred Ligu nacija obnovljen ugovor do 2032, sa platom koja sada dolikuje lideru svetskog šampiona, sa pravom se već poredi sa svojim idolom, Visenteom del Boskeom. Rezultatski mu nedostaje još jedno evropsko prvenstvo da dostigne šampionsku reprezentaciju iz Južne Afrike, ali po mnogima ova sadašnja može i dalje i bolje. U njoj svi igraju na svom najboljem nivou (dovoljno je pogledati Marka Kukurelju, Aleksa Baenu ili Danija Olma), ambijent je više nego pozitivan, i niko ne pravi grimase ako mora da počne na klupi, ili ako je pozvan da izađe iz igre. To najbolje zna Mikel Merino koji je objasnio koliko je važno imati zdravu grupu u kojoj svako prihvata svoju ulogu. Grupa je ključ svega, dok Luis De la Fuente ponavlja poput mantre da su njegovi izabranici „dobri fudbaleri - i dobri ljudi“.

©Reuters

Vrednost grupe je naučio i Lamin Jamal. Prvi put Španci imaju takav talenat i njime su potpuno opčinjeni. Situacija je idealna za stvaranje razmažene zvezde. Ali, Lamin je sa 19 godina već prihvatio da, ako ne može da briljira, može obavljati druge vrste posla u korist tima. Na Mundijalu je klepio ušima i pokorio se ekipi - i pritom nije izgubio ni mrvu sjaja. Štaviše, dobio je mnogo poštovanja. Toliko da će se u svojoj, nadajmo se dugačkoj fudbalskoj karijeri, sigurno često setiti selektora. Čija podrška ne jenjava: „Zreliji je. Zadovoljstvo ga je gledati. Tumači odlično sve situacije, i ne samo fudbalske.“

Uz to, Lamin ponovo i briljira. Upisuje atraktivne golove i asistencije i neprestano se smeška. Mediji šuškaju da mu je možda nešto došapnuto o Zlatnoj lopti. Ali ni taj najveći individualni trofej nije pitanje zebnje, ili odbrane časti, bar ne unutar reprezentacije svetskog šampiona. „Upišite da je i ja ovim putem tražim“, polu u šali, polu u zbilji je izjavio De la Fuente, a Kukurelja je izazvao grohot smeha u Ovijedu rekavši da bi on vrlo rado glasao za samog sebe.

Smeh, zabavna igra, kolektiv, super-talenat, predana publika... i 41 uzastopna utakmica bez poraza. Špancima će, izgleda, svet još dugo biti pod nogama.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Može pažnja da potraje i 90 minuta kad je film zabavan

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva