MOZZART ANALIZZA: Intenzitet postaje identitet iliti kako Bahar tumači Klopovo “pravilo pet sekundi”?

Kako se Crvena zveda iz Rusije sa pripremnog turnira vratila bogatija za jedan trofej, sa sobom je ponela i neke veoma dobre utiske o napretku performansa ekipe. Iako su napadački segment, broj golova, na posletku i pobede protiv prilično kvalitetnih ekipa kao što su prevashodno Zenit i Fenerbahče ono što upada u oči, taj napadački segment svoju potporu ima u kvalitetnoj organizaciji u drugim fazama igre. Dolaskom Baraka Bahara, Zvezda pokazuje želju da bude agresivan i intenzivan tim, da proba da utakmicom diktira i kada nema loptu, ali ne pasivno — već vrlo inicijativno i (pro)aktivno.

Intenzitet je neophodan, on varira, zavisi od zamisli, aspiracija, mogućnosti igrača, a roster kakav je tokom ovog leta oformila Crvena zvezda daje joj za pravo da svoju stabilnost temelji na intenzitetu i agresivnosti. On se, kada govorimo o segmentima koje je Baharov tim stavio u prvi plan, u velikoj meri ogleda kroz defanzivnu tranziciju.

Kako je to Jirgen Klop ranije govorio, prvih pet sekundi od trenutka kada protivnik osvoji loptu najranjiviji je interval i može da se koristi kao prilika za brzo vraćanje poseda dok rival ne uspostavi organizaciju, raspored i punu kontrolu nad loptom i terenom. Da bi se protivnik destabilizovao u tih pet sekundi, idealno bi bilo da lopta što pre i što intenzivnije bude pritisnuta, s obzirom da je ona sve oko čega se situacije vrte. Zvezda je taj segment svojih reakcija po izgubljenoj lopti unapredila i počela da podiže na još viši nivo.

Šta Bahara i njegovu Zvezdu interesuje u tom intervalu od pet sekundi po izgubljenoj lopti? Kako da je opkole, kako da pritisnu protivnika sa loptom i kako da njemu onemoguće da pronađe najkraći put da je se oslobodi. Reakcije Zvezdinih igrača sve su bolje, pripremni period to pokazuje, intenzitet, eksplozivni trkovi na kratkim distancama, ubrzanje i tendencija pritiska prema lopti sve više su izraženi. To su neki individualni preduslovi da čitava ideja o pritiskanju po izgubljenoj lopti bude uspešna.

Igračima je fokus lopta, najkraći i najagresivniji put do nje. Idealna prilika da se igrač koji je ima pritisne maksimalno, a da on oko sebe nema potpuno organizovan raspored igrača. Kada pričamo o agresivnom branjenju po izgubljenoj lopti, uvek postoji bojazan od toga da pokušaj pritiska bude eliminisan i “slomljen”. Zvezda se trudi da verovatnoću za tako nešto svede na minimum, na više načina. Jedan od glavnih i najkarakterističničnijih principa koje Crvena zvezda primenjuje pri branjenju po izgubljenoj lopti je stvaranje brojčane superiornosti oko protivnika sa loptom, i neposredno oko lopte i opcija koje protivnik koji je ima može da pronađe. Neretko ćete viđati Zvezdu kako par trenutaka po izgubljenoj lopti ima dva igrača koji pritiskaju protivnika koji ima loptu u posedu.

Visok intenzitet, opkoljavanje protivnika i brojčana prednost oko same lopte Zvezdi predstavljaju preduslove da protivnik panično reaguje i nekontrolisano pokuša da reši situaciju pod pritiskom, s obzirom da je svaki rizik isuviše opasan, a posledice bilo kakve lošije reakcije su Zvezdine oduzete lopte kojih kroz ovaj pripremni period i do sada odigrane prijateljske utakmice ima sve više.

Brojevi takođe govore u prilog podizanja intenziteta i igre u kontaktu. Broj defanzivnih duela u odnosu na prošlosezonski prosek značajno je porastao — tokom sezone 2022/23, prosek duela po utakmici iznosio je 61,97, dok je, na primer, na tri utakmice odigrane u Rusiji, broj defanzivnih duela redom iznosio 83 protiv Zenita, 73 protiv Nefčija i 72 protiv Fenerbačhea. Nemalo veći brojevi u poređenju sa prethodnom sezonom. Želja za agresivnošću to prirodno donosi, kao i nešto veći broj faulova koji su neretko i veoma korisni, ukoliko lopta ne može direktno da se osvoji. Prošle sezone, prosek faulova po utakmici iznosio je 13,82, protiv Fenerbahčea, primera radi — Zvezda je napravila 27 faulova.

Opet, sve to dolazi iz principa koji su ponavljajući. Agresivne i momentalne reakcije po gubitku lopte, davanje pritiska na protivnika sa loptom, usporavanje njegovog prvog rešenja, opkoljavanje lopte i brojčana superiornost oko lopte. Postoji i još jedan koji do sada nismo pominjali, a odnosi se na branjenje linija dodavanja prema najbližim opcijama koje protivnik sa loptom ima i koje može da dodavanjem pronađe. Kako je reakcija Zvezdinih igrača koji su najbliži lopti veoma intenzivna i u sprintu prema njoj, tako je i zadatak onih koji su nešto dalji od nje da agresivno brane potencijalni pas na najbližeg im protivnika.

Dok neko izlazi u pritisak, ostali koji nisu dovoljno blizu lopti, kako bi nju prvenstveno napali — reaguju takođe se braneći unapred, ali tako da blokiraju i markiraju protivničke igrače koji mogu da dobiju pas. Jer ipak, Baharovoj ekipi je primarni cilj da lopta ne izađe iz dela terena koji su oni opkolili, jer bi tako protivnik imao otvoren teren da težište prenese tamo gde je Zvezdinih igrača manje. Zato je nivo intenziteta u okruženju lopte koju žele da pritisnu esencijalan faktor.

U momentima kada ekipa, u ovom našem konkretnom slučaju Crvena zvezda, napada, ona istovremeno mora da misli o tome i bude spremna za reakciju u trenutku kada izgubi posed. A kada se lopta izgubi, postoji nekoliko ključnih zona koje ekipa koja želi uspešnu reakciju i potencijalno brzo vraćeni posed mora da dobro popunjava i kontroliše. Tri definisane zone su zona momentalne intervencije koja je najbliža protivniku sa loptom, zona u kojoj se primenjuje najviši nivo intenziteta i pritiska na lopti.

Druga je zona međusobne pomoći, odnosno direktna ispomoć igračima koji pritiskaju loptu, koji vode računa o protivnicima koji bi potencijalno mogli da prime loptu ili koji bi naknadno mogli biti pritisnuti ako dobiju loptu u noge.

A treća se odnosi na kontrolu daljih protivničkih opcija (zona kooperacije), treći sloj koji održava kompaktnost ekipe koja želi da pritiska u tranziciji, kao što to Baharova Crvena zvezda očigledno želi, i u čemu je sve bolja, između ostalog jer poštuje i dobro primenjuje sve ove principe.

Dosta toga bazira se i na igri iza lopte, ali i profilima štopera koje Bahar ima na raspolaganju. Ili je bar imao pre no što je Strahinju Erakovića kupio Zenit. Aleksandru Dragoviću i Strahinji Erakoviću se u rasporedu igrača sa tri defanzivca u prvoj liniji pridružio i Srđan Mijailović kome ta uloga sasvim odgovara, međutim, Dragović i Eraković su bili od esencijalnog značaja — njihova sposobnost da se brane agresivno, visoko i “1 na 1” daleko od prirodne zone nemalo znači i u momentima defanzivne tranzicije, ali i tokom visokog pritiska. Upravo zato, njihove uloge u “1 na 1” branjenju ispod nivoa lopte dok je ona još uvek u posedu Crvene zvezde predstavljala je značajan segment igre ekipe Baraka Bahara. Posebno je važan suprotni štoper, koji je dalji od lopte.

Bahar insistira na tome da njegova ekipa bude kompaktna kada napada, kako bi bila kompaktna i u trenucima izgubljene lopte. Ta kompaktnost ponajviše se odražava u momentima kada se lopta pomeri na bok. Dalji štoper tada sarađuje i prati pozicioniranje zadnjeg veznog i u odnosu na njega prilagođava svoje ponašanje — koliko usko prilazi, da li striktno markira protivnika ili ne… Ukoliko se zadnji vezni orijentiše i pomeri bliže lopti, suprotni štoper, ako ima direktnog protivnika u neposrednom okruženju, striktno će ga markirati koliko god usko je potrebno. Baš kao Dragović na primerima ispod.

Važno je, na taj način, održati kontrolu nad protivničkim napadačima i uvek ih imati u neposrednoj blizini, kako ne bi mogli da naprave separaciju i prednost ukoliko njihova ekipa oduzme loptu. To je još jedan od načina na koji Zvezda preventivno razmišlja o branjenju svog gola još dok ima loptu, ali i dok se brani u tranziciji.

Međutim, ako je pozicija lopte drugačija, i ako se zadnji vezni ne pomeri predaleko iz sredine terena, ostajući u kontroli protivnika u tim delovima terena, onda uloga štopera postaje drugačija, te on ne mora toliko striktno da brani rivala.

Sličan primer i na slikama iznad. Saradnja i međusobno razumevanje uloga Marka Stamenića i Aleksandra Dragovića. Ključ je održati protivničkog napadača pod kontrolom — ko će to uraditi, stvar je situacije i okolnosti. Ako one ne zahtevaju to od štopera, on to i neće raditi.

Zvezda je mnogo toga primenila, već dosta toga i prikazala na turniru u Rusiji, navijačima je ulila optimizam — ne bez razloga. Suštinski zaokret napravila je osvežavanjem rostera koji je i omogućio da se radi na nekim drugačijim stvarima, a segment defanzivne tranzicije je jedan od upečatljivijih i potencijalno važnijih u sezoni pred nama. Vreme će pokazati koliko će u ovome Zvezda još napredovati, ali za sada predstavlja važan faktor u razvoju modela igre Baraka Bahara.

Piše: Albert MORGAN, fudbalski analitičar i pomoćni trener