MOZZART ANALIZZA: Vout Veghorst – nije samo do golova

Prošlo je već maltene mesec i po dana od kako je Vout Veghorst zatražio prekid pozajmice u turskom Bešiktašu, kako bi otišao na drugu, ovoga puta u Englesku, u Mančester Junajted.

Trinaestog dana januara, posao oko njegovog petomesečnog dolaska u Mančester je završen, čime je Ten Hag izvesno dobio ono što je želeo.

Dok je bio trener Ajaksa, nakon perioda u kojem je koristio drugačiji profil igrača na najisturenijoj poziciji (pretežno Dušana Tadića), Ten Hag je odlučio da određene stvari modifikuje. Ustanovio je da mu reprezentativac Obale Slonovače Sebastijan Ale može doneti širok dijapazon kvaliteta. Igrača približnijih karakteristika tražio je i u Mančester Junajtedu. Pronašao ga je u reprezentativcu Holandije.

Od dolaska, Veghorst je startovao na svakoj utakmici koju je Junajted odigrao, a minutaža mu je češće zavisila od razvoja utakmice, konteksta i potreba situacija. Tako je neke utakmice završavao malo ranije, za šta je najsvežiji primer izlazak na poluvremenu protiv Barselone. Ipak, za Ten Haga i Junajted je ključ u tome što je na svakoj utakmici, koliko god da je istu igrao, Veghorst bio jedan od najvažnijih pojedinaca na terenu.

Jasno je, očekivano, donekle i ustaljeno – u javnosti se veoma oštro gleda na činjenicu da je Veghorst postigao samo jedan gol na 12 odigranih utakmica, a da je u međuvremenu imao nekih propuštenih izglednih prilika, kao na primer protiv pomenute Barselone u Španiji, ali i protiv Lestera nekoliko dana kasnije na Old Trafordu.

Da, Veghorst može imati problema sa završnicom određenih situacija, često su oni tehničke prirode (nekada prouzrokovani konstitucijom koja ne dozvoljava da neke situacije rešava kao neki drugi napadači), nekada pitanje odluka, egzekucije i rutine u završnici. O problemima u završnici svedoči statistički podatak koji pokazuje da je od dolaska u Junajted, prema naprednoj statistici broja očekivanih golova na osnovu kvaliteta šansi u kojima se nalazio (xG - expected goals), trebalo da postigne 2,82 golova, dok je on postigao samo onaj jedan protiv Notingem Foresta u okviru Karabao Kupa.

Ipak, veoma je važno shvatiti da Veghorstova vrednost najmanje leži u postignutim golovima.

Napadač rođen u okolini Tventea je, pre svega, kompletan igrač.

Ten Hag započeo žetvu: Junajted slavi prvi trofej posle šest godina (VIDEO)

Sposoban da igra u visokom intenzitetu i pored specifične građe i konstitucije: visok je 197 centimetara sa veoma dugim nogama. Dva osnovna kvaliteta koja ga definišu i iz kojih proističe veliki broj njegovih fudbalskih kvaliteta su zapravo mentalne i karakterne prirode – izuzetna radna etika, posvećenost na terenu, ali i podređenost timu i timskom doprinosu koji mu je primaran.

Kao takvog, defanzivni aspekt ga karakteriše u nemaloj meri. Čak je i sam govorio o tome jednom prilikom.

“Mislim da je presing jedna od mojih jačih strana. Da igram bez lopte, da pritiskam protivnike i da budem aktivan”.

Presing mu definitivno jeste izražena strana. I da, jeste aktivan. Njegova aktivnost, svest o defanzivnom segmentu igre, odgovornost, intenzitet i fokus na branjenje, Ten Haga su, tokom gostovanja Junajteda na Eland Roudu protiv Lidsa, “naterali” da mu promeni poziciju, i da u kompleksnoj i intenzivnoj utakmici koju Mančester Junajted nije većim delom kontrolisao, iskoristi njegove karakteristike u sredini terena, pomerajući ga iza Markusa Rašforda, odnosno iza najisturenijeg igrača. Doprineo je značajno, pokazao je čak i izuzetnu svest o branjenju sopstvenog kaznenog prostora, što je poseban i ne tako čest kvalitet za igrača primarno ofanzivnih karakteristika i navika.

Ipak, kako je i sam rekao, presing kretnje, odnosno individualno pritiskanje (u skladu sa kolektivnom idejom) i usmeravanje protivničkih igrača, svakako su mu primarno defanzivno delovanje. Konstantno je uključen na taj način, ne dozvoljava sebi da bude pasivan, a od 17. januara, kada je počelo kolo u kojem je on prvi put nastupao za Junajted, zabeležio je treći najveći broj individualnih pritisaka na protivničke igrače, čak 252. Samo su Dejan Kuluševski i Erling Holand ispred njega u tom aspektu.

Bruno Fernandeš, igrač koji se takođe visoko kotira u tom segmentu, pohvalno je govorio o njegovoj navici da konstantno bude aktivan i agresivan, rekavši kako on omogućava i donosi pritisak koji je ekipi potreban.

Presing usmerenja, odnosno kretnje koje prave igrači koji pritiskaju protivnike koji su na lopti, prilično su kvalitetan deo njegove igre. Iako mu sub-maksimalna i maksimalna brzina nisu na najvišem nivou, duge noge izražene kroz dugi korak, kao i visok nivo intenziteta, agresivnosti i energije, veoma često onemogućavaju protivničkim igračima da ga lako zaobilaze driblingom ili da nađu rešenje na strani koju se on trudi da zatvori i “odseče”.

Telom dobro zatvara linije pasa tokom pritiska, insistira na maksimizaciji pritiska – odnosno pritisku do najbliže moguće tačke lopti, kako bi maksimalno skratio ugao protivniku da odigra oko ili iza njega. Usled toga, veoma često uspešno usmerava protivničke napade tamo gde on, odnosno kolektiv želi.

Tempo karakteriše fudbal u nemaloj meri. Broj promena poseda je tokom utakmica veliki, pa se tako reakcije i uspešnost istih u momentima tranzicija poprilično cene. U tim momentima, Veghorst je jako dobar i od velike je koristi za Junajted.

Izvanredan mentalitet, timska orijentisanost i navika da reakcijama i aktivnošću pomaže timu ogleda se i u nekim, za napadače, nekarakteristično dobrim delovanjima po gubitku lopte. Povratno trčanje, odnosno trčanje unazad kada ekipa izgubi posed, takođe mu je na veoma dobrom nivou, s obzirom da često želi da ispravi tuđe ili svoje greške koje su dovele do gubitka lopte.

Tokom utakmice, veliki broj promena poseda proizilazi iz takozvanih ničijih lopti koje se uglavnom reflektuju kroz druge lopte, odnosno odbijene ili padajuće lopte koje niko još uvek nije stavio pod kontrolu. Postoje razilčiti kolektivni principi kojima ekipe žele da povećaju mogućnost osvajanja pomenutih drugih lopti, s obzirom da će tako osvajati više poseda i kontrolisati igru u dužim i češćim intervalima.

Veghorst je jedan od igrača čija svest i aktivnost donose značajne benefite u tim situacijama.

Svakako, ofanzivno dejstvo je za njega primarno, ali su i karakteristike njegovog napadačkog doprinosa prožete timskom orijentisanošću i omogućavanju saigračima da budu u što boljim pozicijama, kao i timu da ima što bolji protok lopte.

Potcenjeno je dobar dodavač – poseduje mogućnost da iz nešto dubjih zona pronalazi i povezuje sa saigračima koji utrčavaju iza leđa protivničkoj defanzivnoj liniji. Egzekucija takvog tipa dodavanja mu je sasvim dobra, kao i prepoznavanje takvih kretnji saigrača. U tom kontekstu, možda bolje prepoznaje kretnje saigrača koji napadaju prostora iza odbrane nego određene momente za promenu težišta i strane napada:

Nakon gore prikazane situacije, Džejdon Sančo sasvim solidnu priliku nije pretvorio u gol, ali na gostovanju Lidsu, kada je iz centralnog dela terena u koji ga je Ten Hag premestio tokom utakmice, uposlio Alehandra Garnaća, 18-godišnji Argentinac je priliku realizovao, tako pripisavši Veghorstu prvu asistenciju u dresu Mančester Junajteda:

Iako je i u ovome sasvim solidan, njegov daleko veći napadački kvalitet leži u sposobnosti da igra i konstantno funkcioniše u igri leđima od protivničkog gola. Sposoban je da igra na mali broj dodira, da se u dobrim tajminzima demarkira i pojavljuje kao adekvatna opcija za dodavanje kroz linije, kao i da se povezuje i sarađuje sa saigračima koji ga okružuju.

Kvalitet igre na jedan dodir, uz adekvatno odlaganje lopte i sarađivanje sa igračima koji mu se pojavljuju ispred lica je od ogromnog značaja. Takvi igrači su, razumljivo, nazivani “martinelama”, a njihov uticaj na ubrzanje igre, fluidnost i ritam poseda je nemerljiv.

Nuđenje opcije za pas, pojavljivanje kao saigrač preko kog može da se osvoji veliki deo terena, odlaganje lopte saigraču koji je licem okrenut protivničkom golu i koji može dodatno da ubrza igru ili direktno preti udarcem na gol... Još par primera ovakvih situacije u koje Veghorst dovodi svoje saigrače:

Kako je sveprisutan u defanzivnoj tranziciji, odnosno povratnoj reakciji nakon što ekipa izgubi posed, tako je Veghorst možda još značajniji u započinjanju brzih napada i ofanzivnih tranzicija. Uglavnom na gore pomenute načine.

U trenutku vraćanja lopte u posed, njegov prvi zadatak, prilagođen njegovim kvalitetima, nije da se orijentiše prema protivničkom golu, već suprotno – da se kreće od njega, kako bi se nudio da dobije prvi pas koji može da zadrži ili odloži igračima čiji kvaliteti na lopti su izraženiji, a koji u sledećem koraku mogu biti produktivni ili progresivni, odnosno ubrzavati napad.

Ovakav način delovanja je posebno bio karakterističan za Veghorstov početni period u Junajtedu, kada je na prvih nekoliko utakmica svoj doprinos najviše prikazivao upravo u ofanzivnoj tranziciji, delujući kao igrač koji povezuje i ubrzava brze napade i ofanzivne tranzicije svojom sposobnošću da adekvatno odlaže lopte i igra na mali broj dodira:

Neki od preduslova uspešnosti ofanzivne tranzicije leže u;

-         Izbegavanju direktnog protivničkog pritiska u prvih 2-5 sekundi,

-         Nalaženju prenosnog igrača koji može da poveže igru i izvadi loptu iz pritisnutog dela terena

-         Ubrzavanju igre iz drugog pasa od trenutka osvojene lopte, kako bi se našao igrač koji je licem okrenut ka protivničkom golu

Veghorst može da ponudi sve to:

Mobilnost i navika da igra daleko od gola su karakteristike koje imaju višestruki značaj za kolektiv.

Njegova adekvatno tajmirana demarkiranja i pojavljivanja prema dodavaču, odnosno saigraču sa loptom, jako često su od krucijalnog značaja za segment igre u kojem je Veghorst posebno značajan – otvaranje i pravljenje prostora za saigrače.

Prilazak prema igraču sa loptom, izvlačenje protivničkog defanzivca i otvaranje prostora za saigrača koji on može da napadne i iskoristi. Saradnja, kretanje i delovanje u svojstvu kolektiva.

Prostor koji Veghorst prazni svojim načinom funkcionisanja i saradnjama sa ostalima je prostor koji neki drugi igrači mogu da efektno iskoriste. Komplementarna i vrlo produktivna dinamika. Kao i u većini drugih segmenata, tako je i u ovom Holanđanin taj koji radi za druge, u čemu leži njegov najveći kvalitet.

Bruno Fernandeš je na temu Veghorsta i njegovog uticaja na tim pomenuo još jednu izuzetnu stvar: “On radi svoj posao, pravi veliki broj kretnji koji nam je potreban...”

Veghorstova svest o kretanju bez lopte, otvaranju linija dodavanja i prostora za saigrače je od esencijalnog značaja za Junajted u trenucima dolaska u završnu trećinu i same završne situacije napada.

Iako je, kao što je pomenuto, neke situacije sam Veghorst mogao da bolje završava, on je taj koji saigračima u poslednjih 20-25 metara u velikoj meri pomaže i otvara prostore da oni budu što efektniji i da što lakše ulaze u direktne prilike za postizanje golova.

Iako nije preterano eksplozivan ili motorički dominantan u odnosu na većinu igrača u ligi, svest, inteligencija i način kretanja ga čini veoma korisnim i na otvorenom terenu, kada uspeva odvlači protivnike i tako otvara prostore za saigrače:

Sjajno kretanje ispred lica daljem defanzivcu kojim ga (ne)svesno povlači i otvara prostor za Sanča. Iz istaknute situacije na primeru iznad, upravo je Džejdon Sančo postigao gol za Mančester Junajted. Gol koji se u velikoj meri može pripisati Veghorstu, čak Iako u toku sekvence pre postizanja istog nije ni dodirnuo loptu.

Nešto slično kao i na primeru ispod.

Sve je u službi tima i saigrača - kretanje je inteligentno, omogućava ostalima da svoje kvalitete i uticaj dovedu do izražaja, a da na kraju tim ima puni benefit. Efekat koji ne donosi baš svaki napadač na svetu.

On se kod Veghorsta vidi čak i u kaznenom prostoru, u kojem svojim kretnjama često omogućava saigračima više prostora i bolje pozicije za prijem, dolazak i sam direktni udarac.

Vout Veghorst nije najprefinjeniji igrač kojeg ćete gledati u Premijer Ligi, a možda i mnogo šire. Nije ni najproduktivniji napadač, nije ni fizički, motorički, a ni brzinski najsposobniji igrač. Možda ni u jednom aspektu nije najbolji, ali je, što je veoma retko, u gotovo svim aspektima i svim fazama igre (organizovanom napadu, defanzivnoj tranziciji, organizovanoj defanzivi i ofanzivnoj tranziciji) veoma je dobar, timski orijentisan, vredan, sa izuzetnim stavom i energijom.

Njegov doprinos se ogleda u jako malom broju individualnih statističkih parametara, ali najviše u vrednosti koju ima za tim, a koju sve više i više ističu i sami igrači sa kojima igra, jer oni najbolje znaju koliko im prija da igraju pored nekoga ko neprestano sve svoje kvalitete stavlja u službu tima.

Veghorst je kao takav od esencijalnog značaja za Ten Haga i njegov tim. Broj golova će se povećati, ali i da ostane na samo ovom jednom, Veghorst će, dok je u Junajtedu, biti jedan od njegovih najvažnijih igrača.

Piše: Albert MORGAN, fudbalski analitičar i pomoćni trener