Mučno, sramotno… I masovno: Piksi, odlazi!

Znate onu scenu iz “Mućki”, najvoljenijem ostrvskom proizvodu Srbiji, kada Derek Troter hoće da ispadne mangup i da se pred prisutnim lepoticama podboči na šank, pa konobar podigne drvenu ploču, a junak priče propadne na zemlju? E, otprilike toliko smešno verovatno je Englezima izgledalo izdanje Srbije u nazovi derbiju Grupe K kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. Samo što nikome na stadionu “Rajko Mitić” nije bilo do smeha, jer ovo nije bio derbi, ovo je bila najgora domaća utakmica Srbije ne samo za mandata Dragana Stojkovića, bio je to apsolutno zasluženi poraz od 0:5 i de facto kraj neosnovanih nadanja da ćemo na Mundijal direktno, sa prvog mesta.

Nije to ni bilo realno, ali nema baš ni opravdanja za ono što su Orlovi pružili pred 40.000 gledalaca u Beogradu. Ili bolje reći nisu. Nema prvenstveno za selektora Piksija, jer ideja da Engleze ugrozi brzim i jednako mekim igračima na kontre ispostavila se naivnom u rangu dečjeg provoda kada na video igricama gurnu Roberta Karlosa u sam špic. Znate ono, brz je, ima šutinu, ne može da ne uspe? Otud i masovno: “Piksi, odlazi” već na poluvremenu, a i mnogo puta posle toga. Mnogo puta se do sada provlačio na neshvatljiv način, sada je valjda jasno da tu više nema napretka. Shvatili su to na tribinama. Shvatiće valjda i u kancelarijama Fudbalskog saveza Srbije na Terazijama.

I sve bi bilo mnogo lakše kada bismo znali da će sam Stojkovićev odlazak rešiti sve probleme u timu Srbije, ali iako se to neće desiti – što ne menja činjenicu da reprezentacija već dugo vremena samo nazaduje – bila bi preterana simplifikacija reći da je samo do selektora. Objektivno gledano, naši najbolji fudbaleri, a oni to ipak jesu, prosto nisu u stanju da se trkaju sa Nonijem Maduekeom ili večeras genijalnim Entonijem Gordonom, niti da isprate zamisli velemajstora kakvi su Hari Kejn ili Deklan Rajs.

Poražavajuće je samo što se čini da sve više zaostajemo za ozbiljnim evropskim fudbalom, jer ako ćemo realno – ovo čak i nije bila najbolja engleska reprezentacija, a već uvodni minuti nagovestili su šta nas čeka, mada je tad još i Engleska zazirala od mogućnosti da će Srbija bar pokušati da igra fudbal. Ne, Srbija je iskopala rov i iz njega nije provirivala o čemu najbolje svedoči podatak da je posle nekih 15 minuta na Uefinoj zvaničnoj statistici pisalo da je posed lopte 21/79 u korist gostiju, a broj kompletiranih pasova 22 naspram 169 u istom smeru.

Isprva je nadiranje gostiju bilo bojažljivo, izuzev mlakog šuta Deklana Rajsa parvo u Đorđa Petrovića nisu Englezi ništa posebno napravili, mada se odmah videlo da će Veljko Birmančević teško, tačnije nikako protiv Nonija Maduekea. Naznaku onoga što je selektor Dragan Stojković zamislio za večeras, pogrešno zamislio ispostaviće se, videli smo u 14. minutu kada je Ivan Ilić ukrao jednu loptu na sredinu terena pa smo krenuli u kontru, ali sa premalo igrača, bez brzinske prednosti. Činjenica je da Orlovi nisu mogli ni da zaprete, a Englezima je samo trebalo vremena da to uvide i da se napred opuste.

Kad je krenulo da sipa – lilo je. U 26. minutu Entoni Gordon je probao, u 28, nakon što je Morgan Rodžers okrenuo Strahinju Pavlovića oko ose, Nikola Milenković je zaustavio Maduekea, a Petrović Harija Kejna. Kao što je učinio i minut kasnije kada je fenomenalno odbranio novi, mnogo opasniji pokušaj Gordona. Srbija je visila na konopcima. Moralo je da pukne.

I puklo je, već u 33. minutu. Deklan Rajs je izveo korner sa desne strane, srpski fudbaleri su rešili da markiraju sve osim – Harija Kejna?! Za posledicu je to imalo njegov 74. gol u dresu gordog Albiona. Sasvim zaslužen, jer Srbija nije izašla na teren. Niti je znala kako da se odbrani od sve hrabrijih rivala, osokoljenih između ostalog i rivalom koji nije znao šta će sa loptom u ono malo trenutaka kada bi je i video. Nismo je videli u 35. minutu kada su Morgan Rodžers i Eliot Anderson lepo kombinovali, a Madueke na delu podebljao činjenicu koju je Stojković morao da zna i pre početka meča – srpski levi bok je ostao potpuno nezaštićen.

Napisali smo već, ima i do igračkih limita. Naš vezni red prosto nije imao ni pluća ni umeća da se nosi sa suepriornim rivalom. Jeste doduše početkom drugog poluvremena pokazao nešto života, ali to im je isisao brzi gol Ezrija Konse u 52. minutu i sve posle toga preraslo je u mučno iščekivanja kraja.

Isključenje Nikole Milenkovića u 72. minutu i s tim u vezi pogoci Marka Geija i Markusa Rašforda samo su zaokružili konačni utisak: ne samo da nećemo na Svetsko prvenstvo sa prvog mesta, pitanje je da li uopšte treba tamo da idemo ako ćemo već ovako da se sramotimo? Nisu slučajno navijači počeli da stadion napuštaju 15 minuta pre kraja meča. Nikome se ovo ne gleda.

I ne samo da je vreme za rastanak sa selektorom Stojkovićem, sa tim se odavno zakasnilo.

KVALIFIKACIJE ZA SP, GRUPA K:

SRBIJA - ENGLESKA 0:5 (0:2)
/Kejn 33, Madueke 36, Konsa 52, Guei 75, Rašford 90pen/

Stadion: Rajko Mitić
Gledalaca: 40.000
Sudija: Klemon Turpan (Francuska)

SRBIJA (3-2-4-1): Petrović – Eraković, Milenković, Pavlović – Lukić, Maksimović - Nedeljković (od 46. Kostić), Ilić (od 61. Samardžić), Živković (od 76. Veljković), Birmančević (od 46. Jović) – Vlahović (od 70. Mitrović)

ENGLESKA (4-2-3-1): Pikford - Džejms (od 69. Spens), Konsa, Gei, Livramento - Rajs (od 81. Henderson), Anderson - Madueke (od 76. Bouven), Rodžers, Gordon (od 69. Rašford) - Kejn (od 76. Votkins)

KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO, GRUPA K

Srbija - Engleska 0:5 (0:2)
/Kejn 33, Madueke 35, Konsa 52, Geji 75, Rašford 89pen

Albanija - Letonija 1:0 (1:0)
/Aslani 25pen/