Mundijalska forma Slobodana Uroševića

Igra u životnoj, možda čak i mundijalskoj formi. Od početka sezone nametnuo se Slobodan Urošević kao jedan od lidera Partizana, u završnici kalendarske godine presudan faktor na nekoliko utakmica, čime je otvorio debatu da li ima osnova da njegovo ime osvane na spisku Dragana Stojkovića kad za nekoliko dana selektor bude predstavio putnike za Katar.

Način na koji igra momak iz Batajnice sugeriše da je u ovom trenutku jedan od najboljih predstavnika Mozzart Bet Superlige i samim tim istakao kandidaturu za mesto u državnom timu. Da budemo precizni – kandidaturu, jer kao što svi političari imaju pravo da uđu u izborni proces, tako i levi bek može da se nada da je ušao u trku, makar i iz nezavidne pozicije. Sad, je li to dovoljno da „pređe cenzus“...

Ponašanjem, stabilnošću, igrama u odbrani i napadačkim doprinosom, Urošević je postao zaštitni znak Partizana. Po odlasku Saše Zdjelara u CSKA dobio je kapitensku traku, a u međuvremenu takvo samopouzdanje da je napredovao. Čak je i karakterno izrastao u oslonca, preuzimao odgovornost u kritičnim trenucima i rešavao utakmice na kojima se Parni valjak mučio. Protiv Čukaričkog asistencija Kristijanu Beliću za izjednačenje i gol u finišu meča za 3:2, na susretu sa Napretkom vizija da bi Igor Vuijačić bolje od njega mogao da odapne sa distance, samim tim i namešten gol štoperu, u revanšu sa Kelnom južnoamerički centaršut na glavu Rikarda Gomeša, a u Bačkoj Topoli hitac iz slobodnog udarca za trijumf na zahtevnom gostovanju i potvrda koliko mu veruje prvi izvođač prekida u ekipi, Bibars Natho. Pritom, malo ko se pored njega naigrao fudbala od napadača kraj defanzivca Partizana.

U drugim državama sveta to bi bilo dovoljno da se pomene u kontekstu da može da pomogne. Samo je u Srbiji jeres ako se pomene da neko iz Partizana (ili Crvene zvezde) zaslužuje poziv u državni tim, u kome imamo više od deset fudbalera iz Liga petice. I gde se sve shvata kao guranje, mešanje u posao selektora, menadžerisanje... Svaki put kad neko u klubovima poput Valensije ili Sosijedada – a nisu onaj top nivo – veže dve-tri utakmice na zadovoljavajućem nivou Marka i As šapnu selektoru Luisu Enrikeu da bi mogao da porazmisli o pojedincima, ako neko iz Union Berlina ili Verdera skrene pažnju Kiker kaže kako bi mogao da bude od koristi Hansiju Fliku u Nemačkoj, Englezi uzdižu talente na minimalnom uzorku kvalitetnih utakmica. I niko ne kaže da Slobodan Urošević mora da bude na spisku, ali isto tako će malo ko reći da nema ama baš nikakvog osnova da se na njemu nađe.

Najveći protivnik Partizanovog kapitena u ovom trenutku nije forma, jer ona prevazilazi granice Srbije, ali jesu stil selektora i konkurencija.

Stojković forsira formaciju sa trojicom štopera i bekovima koji se pojavljuju kao krila, a to nije sistem u kojoj dejstvuju crno-beli. Bar ne u većem delu sezone, iako je na početku trenerskog mandata Gordana Petrića bilo i takvih ideja. Čak i ova poslednja utakmica u Bačkoj Topoli počela je u rasporedu 3-4-2-1. Utisak je da se Urošević bolje snalazi u klasičnom rasporedu i veliko je pitanje da li bi u kratkom vremenskom roku mogao da se privikne na nove zahteve. A prostora za uigravanje nema.

Osim toga, Piksi važi za selektora kod koga se izuzetno teško ulazi u tim i još teže ispada. Bez obzira na status u klubovima. Na mestu levog krila je zacementiran Filip Kostić koji je pelcer kvalitetnih partija iz Ajntrahta, s kojim je osvojio Ligu Evrope, preneo u Juventus i igra sjajno; alternativa je Filip Mladenović pošto u dresu Legije šparta levom stranom i ubedljivo je najzapaženiji igrač varšavskog kluba, Mihajlo Ristić je počeo da dobija minute u Benfiki, a bio je redovan dok je igrao za Monpelje, dok je izbor dosad bio i Aleksa Terzić, koji je, ipak, stasao u ozbiljnom takmičenju kakvo je Serija A. Za one koji kažu kako Urošević može da pravi razliku samo u Mozzart Bet Superligi valja podsetiti da igra – i to dobro – i Ligu konferencije čije je deo i Fjorentina, koja je dosad davala trojicu reprezentativaca.

Kad se tako gleda možda nije realno da Urošević putuje na Prvenstvo sveta, ali ovog momka su toliko puta otpisivali da nije isključeno da će u budućnosti izboriti mesto. Ipak je reč o momku šampionskog kova, koga Stojkovićev saradnik Ljubinko Drulović dobro poznaje, jer je bio selektor kadetske reprezentacije Srbije na EP u Litvaniji kad su pehar osvojili Orlići, sa Predragom Rajkovićem među stativama, Milošem Veljkovićem u ulozi štopera, Sergejem Milinković Savićem i Nemanjom Maksimovićem u veznom redu, te Aleksandrom Mitrovićem u napadu.