MVP Mozzart Sporta Adem Ljajić: Lakše je biti najbolji ako si u Crvenoj zvezdi ili Partizanu

Majstori vole šlagvort. Umeju da ga prirede kad treba, čisto da pokažu klasu. Tako i Adem Ljajić. Izboru za najboljeg srpskog fudbalera u domovini prethodila je magija kapitena Plavih sa Jošanice podno Kraljevice za bod Novog Pazara protiv OFK Beograda Mozzart Bet (1:1). A onda iz Zaječara pravac Sava Centar na finale premijernog MVP Mozzart Sport izbora.

Svakog laureata neki će pozdraviti, drugi osporiti, ali numerika u tekućem prvenstvu apsolutno je uz pazarskog virtuoza, dok se umetnički dojam nekako podrazumeva. S brojkom 13 u zbiru (sedam golova i šest asistencija), Ljajić je ofanzivno najučinkovitiji domaći fudbaler u Mozzart Bet Superligi.    

Nije da nije bilo neizvesnosti u borbi za prestižno priznanje. Kad su sabrani glasovi kapitena, trenera, novinara i publike, Ljajić je sa 27 bodova na vrhu bio poravnat sa Aleksandrom Kataijem iz Crvene zvezde. U foto-finišu je odlučila struka, treneri su rekli – Adem Ljajić.

"Velika je čast primiti ovu nagradu. Zahvaljujem se svima koji su glasali za mene i na neki način mi ukazali poverenje. To što sam proglašen najboljim igračem Mozzart Bet Superlige sigurno laska. Jedno lepo priznanje. Mislim da je lakše biti najbolji ako si u Crvenoj zvezdi ili Partizanu, pa mi veoma prija što se sve desilo kad sam u mom gradu i mom klubu, u Novom Pazaru. Srećan sam zbog toga", krenuo je Ljajić priču za Mozzart Sport.

I sam je glasao, s obzirom da mu je u Pazaru oko ruke kapitenska traka. Najviše, deset bodova dao je čuvaru Partizanove mreže Aleksandru Jovanoviću, dok su sedam i pet dobili Katai i Aleksandar Ćirković iz TSC-a.

"Pa, bilo je teško, stvarno. Svi sa liste su jako dobri igrači i nije lako bilo koga izdvojiti. Ja sam birao njih trojicu. Dao sam Aleksandru Jovanoviću maksimum jer mislim da je u nimalo lakim momentima po Partizan njihova najsvetlija tačka. Žargonski, održava crno-bele u životu. Mislim da je zaslužio. Sale Katai je majstor fudbala, znamo se jako dugo. Ista smo generacija i tamo od naše desete, 11 godine bili smo zajedno u reprezentaciji. Znam kakve kvalitete poseduje. Bili smo kasnije saigrači i u A selekciji. Strašan fudbaler, da ne trošim puno reči o njemu. Mali Ćirković iz TSC-a najviše me je impresionirao. Stvarno ga nisam poznavao. Zadivio me je svojim fudbalskim umećem".

Ljajić je internacionalne glasove poslao u Saudijsku Arabiju i Englesku. Sergeju Milinkoviću Saviću i Aleksandru Mitroviću iz Al Hilala podelio je deset, odnosno sedam bodova, a Fulamovom Saši Lukiću ostala je petica.

"Pre svega su sve to moji drugovi, s kojima sam delio svlačionicu u reprezentaciji mnogo godina. Bilo je jako teško izabrati najboljeg, ali stvarno Sergej, što se fudbalskog smisla tiče i lično mog ukusa, mislim da je najbolji igrač u našoj reprezentaciji, najbolji igrač Srbije. Posle toga, naravno, Mitar - znamo svi ko je i šta je. I na kraju Sale Lukić, koji je po mom mišljenju odigrao dobro Evropsko prvenstvo. I privatno smo odlični. Sale je ozbiljan igrač. Puno je napredovao i smatram ga jednim od glavnih šrafova u reprezentaciji Srbije".

Nije Ljajić bio jedini Pazarac u ponudi Mozzart Sporta. Na različitim listama našli su se fudbaler Crvene zvezde Andrija Maksimović, odbojkašica Vero Voleja iz Milana Hena Kurtagić, atletičar Elzan Bibić, teniser Hamad Međedović.

"Video sam dosta mojih sugrađana, baš sam to primetio. Bilo mi je drago da se puno Novopazaraca našlo na tim listama. Gde je bilo moguće, glasao sam za njih. Nadam se će ih u budućnosti biti još više. Novi Pazar je pravi grad sporta, ljudi ovde žive za sport. To me čini srećnim i zadovoljnim".

Ljajić prima nagradu od Branka Radujka (©Starsport)

Kao klinac je Adem otišao u Partizan, baš kao Maksimović u Crvenu zvezdu nekih deceniju i po kasnije. Njihove porodične kuće su pored Gradskog stadiona, stotinak metara vazdušnom linijom udaljene jedna od druge. Fudbalski su obojica diplomirali u Beogradu. Nikako da se neki dragulj do kraja izbrusi u omladinskoj školi Novog Pazara.  

"Što se tiče kompletnog stasavanja mladih igrača ekstra kvaliteta, ovde još uvek nije realno govoriti na tu temu. Pratim malog Maksimovića, pratim kako mu se razvija karijera. Put je sličan mojem. Ja sam kao mali otišao u Partizan, sa 16 i po godina dobio šansu u prvom timu, isto kao i on u Zvezdi. Već je u reprezentaciji, što je veoma bitno za njega i njegov dalji progres. Igra u Ligi šampiona, to je sigurno dobro iskustvo. Mislim da ima ogroman potencijal i talenat, kao i da će uz dosta rada i truda napraviti veliku karijeru. To mu od srca želim", zadovoljan je Ljajić kako napreduje njegov 17-godišnji sugrađanin.

Kad je pre dve i po godine napustio Bešiktaš, a pre potpisa za Karagumruk, Adem je trenirao sa goropadnim u to vreme Pazarcima pod vođstvom Vladimira Gaćinovića. Završio je ofanzivni vezista priču u Turskoj i potpisao za klub iz rodnog grada nakon što je startovala takmičarska 2023/24, a već je Siniša Dobrašinović na klupi zamenio Dragana Aničića. Jedan za drugim su se potom nizali Igor Matić, Slavko Matić, Nikola Trajković, da bi krajem avgusta dirigentsku palicu preuzeo prekaljeni vuk Tomislav Sivić. Trenera skoro koliko za deset italijanskih sezona - u Fjorentini, Romi, Interu i Torinu. Nije drugačije u velikoj većini klubova iz Mozzart Bet Superlige.

"Pričao sam baš na tu temu sa saigračima i prijateljima. Jako čudne stvari, ali vidim da je to svakodnevica u srpskom fudbalu i da svi klubovi funkcionišu na taj način. Iskreno, moje mišljenje je, onako fudbalski gledano, da to nije dobro nikako jer ne može ekipa da promeni pet trenera za godinu dana. Izuzetno je to teško za igrače. Potrebno je prilagoditi se novom treneru, a svaki od njih hoće nešto svoje. Nije lako, sigurno da nije lako, ali u Srbiji to dođe kao neka praksa. Stvarno mislim da bi o tim stvarima trebalo da se malo povede računa. Po mom mišljenju, morate da ukažete poverenje treneru kojeg dovedete. Neophodno je da ima punu podršku svih, da radi u miru. Vidim da je u Srbiji jako teško raditi, ali nadam se da će se u skorijoj budućnosti to promeniti".

Često čujemo Ljajićeve sugestije tokom utakmica. Nedavno ga protiv kragujevačkog Radničkog 1923 u osmini finala Kupa Srbije (2:0) nije bilo u timu zbog povrede, ali je pored terena budno pratio sve, počev od zagrevanja, pričao sa Sivićem i njegovim asistentima. Sa strane deluje da nema dileme čime će se baviti kad jednog dana okači kopačke o klin?

"Iskreno, ne razmišljam u ovom trenutku o trenerskom poslu. Mislim da mogu još puno toga da pružim na terenu, tako se ne opterećujem još tim stvarima. Jednog dana sigurno ću razmišljati, ali trenutno ne. Uvek sam tu za neku komunikaciju, za saradnju sa šefom struke. Uvek me pita da mu kažem moje mišljenje, koje ja uvek iznesem. Naravno, on je taj koji odlučuje o svemu i donosi odluke, ali konstantno imamo neku zdravu komunikaciju i jako dobro funkcionišemo. Ne odnosi se to samo na mene i šefa, nego na čitavu ekipu", kaže Ljajić.

Iako je kao igrač došao u svoju čaršiju da ostvari maštarije iz najranijih dana, nije mali broj onih što su mislili da će Pazar biti Ademu samo usputna stanica, da neće odoleti brojnim i garantovanim pozivima mnogo bogatijih klubova.

"Vratio sam se u Novi Pazar da ispunim taj neki dečački san. Napravio sam to i stvarno sam ovde srećan i zadovoljan. Ovo je moj dom, moja kuća. Imao sam mnogo, mnogo jakih ponuda. Radi se o ozbiljnim klubovima i finansijski sjajnim uslovima za mene. Opet, što se kaže, srce je prevladalo i ostao sam tu. Šta će se desiti u januaru ili na leto, to ne znam. Iskreno, ne mogu ništa ni da obećavam. Najgore od svega je što ponuda ima, a to je problem i za Novi Pazar i za mene. Čovek dođe u situaciju da ne zna šta da radi. Ponavljam, srce je prevladalo i dok sam tu sigurno ću davati maksimum. I ako se desi da odem, sigurno ću se opet vratiti u Pazar i tu završiti karijeru. To je moja želja".

Nije ipak ni kod kuće sve savršeno. Ono što Adema posebno nervira jeste česta slika po kazni pustih tribina pazarskog Gradskog stadiona:

"Govorio sam i ranije da je kažnjavanje Novog Pazara ogromna sramota za celu Srbiju. Zašto se dešava da Novi Pazar igra, ne znam ni sam koliko, skoro 40 superligaških utakmica pred praznim tribinama? Mislim da se to nikada nije dogodilo u istoriji fudala. Ne znam da li se to u svetu nekome desilo. To je sabotiranje kluba, sabotiranje grada. Već sam umoran od priča na tu temu, ne znam ni šta bih rekao. Neverovatne scene, umesto da je puno… Ljudi gledaju da vrate publiku na stadion, da dođu ljubitelji fudbala u što većem broju na sve sportske objekte, a u Novom Pazaru uvek odlična poseta i – katanac. Mislim, nije mi jasno… Ne kažem ja da nije bilo propusta, ima ih svuda, ali mislim da sve može na drugi način da se reši".

Novi Pazar je trenutno deseti u Mozzart Bet Superligi. Plej-of zona je i relativno blizu, ali i prilično daleko ako se ima u vidu da je na njenom začelju osmoplasirani TSC iz Bačke Topole, a ispod kritične tačke je i u ovom momentu Vojvodina kao deveta na tabel.

"Mislim da je ove godine jako ujednačena liga. Osim Crvene Zvezde, svi smo tu negde s kvalitetom. Barem sam ja tako video. Mislim da imamo svi šansu da najpre igramo plej-of, kasnije i Evropu. Mi ćemo se boriti do kraja. Iskreno, mislim da imamo ekipu za plej-of. Nadam se da ćemo to i ostvariti. Sledi pauza, pa januar, prelazni rok i pripreme, potom kreće drugi deo sezone. Sanjamo, želimo tu Evropu, ali mislim da svi imaju podjednake šanse".

Adem Ljajić (©Starsport)

Partizan je pak druga kuća. Tamo je igrao sa grupom kvalitetnih domaćih igrača, pojačanom Antonelom Žukom, Laminom Dijarom, Gabrijelom Kordovom Kleversonom, Almamijem Moreirom… Nekad i sad je uvek zanimljiva tema, uz osvrt na razlike, fudbalske pečalbare.

"Mislim da je u to vreme bilo više kvaliteta. Fudbal je danas baziran na stvarima poput trke i fizike. Više se gledaju oni što mnogo trče ili su fizički dominantni, a kvalitet se malo zagubio, kako tehnički tako i taktički. Ipak, ima i dalje dobrih igrača u našoj ligi, ima potencijala. Tu su mlađi što bi trebalo da nadođu, a ima i ovih starijih. Kod Zvezde su Katai, Nemanja Radonjić, Mirko Ivanić. U Partizanu je golman Jovanović. TSC ima dobru ekipu, Vojvodina takođe baš ozbiljne igrače. Fudbal se promenio u odnosu na onaj od pre deset ili 15 godina kad sam igrao u Partizanu. Traži se neka dinamika, borba. Taj Partizan je bio baš ozbiljna ekipa. Svake godine evropsko takmičenje, domaće titule i kupovi. Dominirali smo u našem prvenstvu, imali vrhunske igrače. U Partizanu su u moje vreme bili stranci sposobni da prave razliku - Mo, Žuka, Dijara i Kleo. Sva četvorica dominantni, Partizan je uzimao trofeje. I ja sam bio stranac godinama u Italiji i Turskoj. Sigurno da kao stranac moraš biti bolji od tog nekog domaćeg igrača za klasu. Nisam protivnik njihovog dovođenja, naprotiv, ali bih insistirao da stranac mora da pruži više od domaćeg igrača, da donese prevagu na terenu. To je moje mišljenje. Tako je bilo i kad sam ja išao u inostranstvo", konstatovao je Ljajić.

Najbolji fudbaler (domaća liga): Struka je prelomila - Adem Ljajić pre Kataija

Sada u Humskoj situacija značajno drugačija.

"Pratim iz medija šta se dešava u Partizanu. Vidim da je promenjena kompletna uprava. Nadam se, kao dete Partizana, da će trofejni kolektiv da se vrati na stare staze. To je veliki klub, koji zaslužuje da bude tamo gde je pre bio. Stvari koje su ranije dešavale ne bih da komentarišem, stvarno nisam puno upoznat s nekim detaljima. Želim sve najbolje crno-belima. Nadam se da će da se vrati stari Partizan, koji je dominirao srpskim fudbalom".

Prošao je Ljajić sve selekcije Srbije, a za onu najjaču odigrao je 47 utakmica i postigao devet golova.    

"Moj utisak je da trenutno reprezentacija igra jako dobro. Pratio sam poslednje utakmice. Dominacija protiv Danske, trebalo je to da se dobije. Izostala je pobeda, ali ne i dobra igra. Momci su se ukomponovali i došli već do nekog nivoa. Povezali su dva velika takmičenja, iako je činjenica da na tim takmičenjima nije bilo nekog rezultata. To je žal za sve nas. Moje mišljenje je da je moglo bolje, trebalo je da bolje na tim takmičenjima. Dobro je, ipak, što ima nekog kontinuiteta. Svetsko i Evropsko prvenstvo, A grupa Lige nacije, to je sigurno dobra stvar. Želim momcima svu sreću i nadam se da će pobeđivati", završio je razgovor za Mozzart Sport srpski fudbaler godine u Mozzart Bet Superligi.