MVP Mozzart Sporta – Dragoljub Zbiljić: Znam da zvoni kad najavljujem titulu, očekujem dve pobede nad Zvezdom!

Na manifestaciji MVP Mozzart Sport, koja je održana 9. decembra u Sava centru, predsedniku Sportskog društva Vojvodina Dragoljubu Zbiljiću uručeno je specijalno priznanje za doprinos srpskom sportu. Činjenica je da je predsednik Lala za dve i po godine, otkako je na čelu novosadskog kluba, od Voše napravio stabilan klub, čiji su finansijski problemi deo prošlosti, ali isto tako je svojim iskustvom u svetu biznisa pomogao i ostalim klubovima iz sportskog društva da naprave iskorak. Najveći uspeh napravio je rukometni klub Vojvodina, koji je osvojio prošle sezone svoj prvi evropski trofej i koji stremi da se naredne sezone takmiči u evropskoj eliti. Košarkaški je na dobrom putu da se drugu sezonu zaredom nađe u završnici regionalnog takmičenja, dok odbojkaški s dosta uspeha uspeva da prebrodi smenu generacija.

Jedino u fudbalskom klubu još uvek nedostaju opipljivi rezultati.

Zbog čega je to tako i šta nosi budućnost Lala, otkrio nam je Dragoljub Zbiljić, koga je Mozzart Sport posetio u Novom Sadu, u petak 20. decembra. Naravno, odnedavni predsednik Zajednice klubova Superlige i Prve lige Srbije, osim o Vojvodini, pričao je i o celokupnom stanju u srpskom fudbalu, kao i u kursu kojim bi klubovi sa ovih prostora trebalo da se kreću u narednom periodu.

Ali prva tema i sam povod za intervju bila je svečanost u režiji Mozzart Sporta, kojoj je Zbiljić prisustvovao pre dve nedelje.

“Mozzart Sport godinama pokazuje visoku klasu u poslu kojim se bavi. Očigledno da živi od sporta, ali i da živi za sport. Kompanija Mozzart je, osim toga, generalni sponzor Sportskog društva Vojvodina i imamo veoma dobru komunkaciju. Kada izađe vest na vašem portalu ona nikad nije neproverena. Želim da nastavite da radite svoj posao kao što ste do sada radili i bila mi je velika čast da budem na manifestaciji koja je organizovana na svetskom nivou. Nagrada mi sigurno prija i na neki način me obavezuje. Držim je u svom kabinetu, ona me podseća da moramo još jače i još bolje u narednoj sezoni.”

Predsednik Stare dame je na ovoj manifestaciji izašao kao pobednik na aukciji za reket Novaka Đokovića, kojim je srpski teniser osvojio svoju treću titulu na Vimbldonu 2015. godine. Fondacija Mozzart je sav novac od reketa preusmerila za pomoć deci bez roditeljskog staranja u saradnji sa Fondacijom Angelina.

“Reket sada stoji u vitrinama kluba i podseća nas na jednu lepu pobedu Sportskog društva Vojvodina nad ostalim sportskim društvima. Napravio bih i veću ponudu da je neko nastavio s licitiranjem jer sam želeo da ga kupim. Nije bitno da li je reket ili košarkaška lopta sa evropske utakmice. Cilj je bio da se pošalje poruka da Vojvodina želi da bude broj jedan u svakoj vrsti takmičenja. I drugo, fudbalski klub Vojvodina je ove godine podelio paketiće u SOŠO Milan Petrović, školi za decu ometenu u razvoju, gde su naši fudbaleri bili u ulozi darodavaca. Sada smo želeli da pomognemo Fondaciji Angelina i Fondaciji Mozzart u borbi za pomoć deci bez roditeljskog staranja. Tako da je to poruka koju smo želeli da pošaljemo”, ističe Zbiljić.

“OČEKUJEM I OD TSC-A DA NAJAVI JURIŠ NA TITULU”

Slavlje TSC-a (©MN Press)

Predsednik Zajednice superligaša klubova istakao je da ovakvih manifestacija treba da bude više u budućnosti, ali i da su one dodatna motivacija da se sportska društva iz čitave Srbije uključe u trku s klubovima iz prestonice.

“Saglasan sam da nam takvi događaji nedostaju. Ali moram da kažem da primećujem beogradizaciju sporta, obavezan sam to da kažem kao neko ko veoma ozbiljno shvata svoju funkciju predsednika Zajednice superligaških klubova. Previše nagrada je otišlo u Beograd, daleko od toga da one nisu zaslužene, pogotovo one koje su otišle Crvenoj zvezdi. Disperzija mora da postoji, sport se igra i u Nišu, Kragujevcu, Subotici, Novom Sadu, Bačkoj Тopoli… Taman bih iskoristio priliku da čestitam mojim sportskim prijateljima iz TSC-a plasman u narednu fazu Lige konferencije i da im poželim sve najbolje u prolećnom delu sezone. Mnogo je važno što se igra ta Evropa i na proleće. Sve u svemu, mislim da je MVP Mozzart Sport odlična manifestacija, da su nagrade otišle u prave ruke, ali mislim da svi ljudi koji rade u klubovima iz unutrašnjosti Srbije moraju konstantno da podižu letvicu. Ne smeju da se zadovoljavaju nižim ciljevima: ‘Samo da nisam u plej-autu, samo da ne ispadnemo iz lige’. Ne, ne može tako da se priča! Ja znam kako je zvonilo 2022, kada sam preuzeo Vojvodinu i najavio napad na titulu u sezoni 2025/2026, znam i kako to sada zvoni, ali videćemo se naredne godine, pa ćemo da vidimo da li je baš Zbiljić lupetao gluposti. Ja očekujem i od TSC-a da najavi juriš na titulu, očekujem i od ostalih klubova da se uključe. Mi moramo da sanjamo velike snove, da napadamo velike rezultate i da uradimo sve što je do nas, pa da se te nagrade dele sa malo više disperzije. Ali svi komplimenti Mozzart Sportu jer ste skrenuli pažnju na sport na visokom nivou. Lično, nemam zamerku ni na jednu od 22 nagrađivane kategorije i mislim da je sve urađeno kako treba.”

Kada se govori o učešću klubova iz unutrašnjosti Srbije u fudbalskoj utakmici s klubovima iz Beograda, uz kritiku da im ponekad nedostaje ambicije, mora da se pomene i činjenica da mnogi raspolažu daleko manjim finansijama od beogradskih rivala.

“To jedno drugo vuče. Da nije novosadska privreda najjača privreda u Srbiji i da nije stala iza sporta u Novom Sadu i fudbalskog kluba Vojvodina, sigurno da sport u ovom gradu ne bi bio na sadašnjim visinama. U odbojci smo godinama unazad ubedljivo najbolji. Poslednje dve sezone prolazimo kroz smenu generacija, pa zbog toga nema titula. Ali mi u vitrinama kluba imamo čak 17 titula prvaka, imamo u rukometu 11 vezanih osvojenih šampionata, fudbal se vraća na velika vrata… Ne može to da se postigne bez sponzora, ali prvo morate da imate ambicioznog čoveka na čelu projekta, kako bi mogao da upozna partnere iz grada i privredne oblasti sa idejom i onda da se dalje razvija priča. Mislim da u unutrašnjosti zemlje mnogi ljudi misle da država ima obavezu da ulaže u sport. To nije istina, nema ona nikakvu obavezu vezanu za sport, osim one bazične – da uči decu zdravom životu u okviru opšteg obrazovanja. Sve ostalo mora da proistekne iz priče sa sponzorima i dobrog funkcionisanja kluba. Ima još klubova u Srbiji koji su dobro razvijeni. Jedan primer je Kragujevac, nije on slučajno odskočio prethodnih godina. Oni imaju stručne ljude koji rade u sportu, ali da nije ojačala privreda u Kragujevcu, ne bi mogli da postignu rezultate. Privreda u Kruševcu, ali i u Lučanima je vrlo razvijena, inače ne bi beležili uspehe. Svakako velike komplimente zaslužuje i Neško Milovanović za sve što čini u sportu. Dakle, sve je povezano, ali ambicija ne sme da izostane. Ne smemo da ulazimo u meč misleći: ‘Samo da ne izgubimо’, moramo da ulazimo na način na koji je TSC ušao protiv Noe, da se od samog starta ide na pobedu i na plasman dalje. Tako ja zamišljam profesionalni sport i isto očekujem od svih klubova u Sportskom društvu Vojvodina, a pogotovo od fudbalskog kluba.”

Međutim, nakon jesenjeg dela sezone, rezultati u fudbalskom klubu su daleko ispod očekivanih. Tim koji su mnogi pre sezone smatrali za drugi najkvalitetniji u ligi, još jednom je prerano morao da se oprosti od učešća u Evropi, dok su oscilacije i u dmoaćem šampionatu, itekako prisutne.

“Vrlo je turbulentna sezona do sada, što naravno nije dobro. To je kao kad radite EKG pregled srca, ako slika ide mnogo gore-dole, to znači da nešto ne valja, a kada se stekne neki standard – da smo konstantno prvi, drugi, treći, da napadamo najviši rezultat, onda će biti dobro. Mi smo na startu sezone odigrali utakmicu na Johan Krojf Areni, posle koje sam ja pomislio: ‘To je to, tako treba da izgledamo’. Nije mi bio bitan rezultat meča, nema veze izgubili smo 0:1 od Ajaksa, ali ako tako budemo izgledali sigurno ćemo proći Maribor. Ispali smo tu na penale i desio nam se pad na psihološkom planu. Kostur ekipe je napravljen zimus, ta ekipa je igrala i na proleće kada je vezala devet pobeda i rešila prvenstvo u duelima s direktnim konkurentima za Evropu. To znači da imamo karakter i snagu, takođe i da je dobro selektovan tim. Ali onda nam se ove sezone desio niz loših rezultata i u domaćem prvenstvu. Jednostavno igramo previše promenjlivo i moramo mnogo da radimo na tome. Veliko pojačanje sam dobio u Miroslavu Tanjgi, koji je već godinu i po dana potpredsednik kluba, ali je više bio u inostranstvu. Sada je u klubu na dnevnom nivou, mislim da ćemo tu mnogo dobiti na kvalitetu. Ono što sam ja uradio u ekonomskom sektoru i zategao klub na nivo ozbiljne kompanije očekujem da on to isto učini u sportskom. Ima svu moju podršku i siguran sam da će u tome da uspe”, uveren je Zbiljić.

“BANDOVIĆ SMENJEN ZBOG ODLAGANJA MEČA S NOVIM PAZAROM”

Utakmica sa Ajakosm u Amsterdamu trebalo je da bude nacrt Vošine igre u novoj sezoni. Umesto toga partija Lala u Holandiji na kraju je predstavljala jednu od retkih partija u kojima je sastav Božidara Bandovića blistao ove sezone. Ceh slabijih nastupa crveno-belih platio je crnogorski strateg, s kojim su se Lale razišle još krajem avgusta.

“Na smenu Bandovića je u najvećoj meri uticalo odlaganje utakmice s Novim Pazarom na startu sezone. Ja sam striktno bio protiv odlaganja tog meča, posle susreta sa Ajaksom. Tri dana pre toga smo imali sastanak, gde smo mi iz uprave iskazali želju da igramo sa Novim Pazarom jer smo dobro ušli u sezonu pobedom protiv Tekstilca 3:1, odigrali smo odlično u Amsterdamu. Ali onda Bandović pravi dve vezane greške – insistira da se odloži meč, protiv stava uprave, ispadne od Ajaksa, a zatim izađe protiv Čukaričkog s trećom postavom bez bilo kakve prethodne komunikacije s bilo kim iz kluba. Čukarički je preozbiljna ekipa da bismo se mi na taj način igrali s njima. Ja sam tada već znao da je ta saradnja gotova, pustili smo da traje još neko vreme i nadao se da situacija može da se izniveliše, ako prođemo Maribor. Ali nastavili smo da tonemo i onda je posle poraza od Napretka na domaćem terenu usledio prekid saradnje. Mislim da je Bandović dobar trener, dobro je izneo proleće, ali Vojvodina je ogroman klub, mora da se postavi širina i mora trenerov karakter da bude mnogo izražen da bi mogao kod igrača da usadi pobednički mentalitet. Ni sada ne vidim poentu odlaganja utakmica. Ko god bude trener iduće sezone, neće biti odlaganja mečeva zbog Evrope. Da smo odigrali s Novim Pazarom kod kuće i pobedili, ušli bi u neki pozitivni ritam i čekali bismo Ajaks kući s maksimalno pozitivnom energijom. Ovako smo svi počeli da razmišljamo: ‘Hoćemo li proći Ajaks, šta će biti posle’? Tako smo razmišljali mi iz uprave, a zamislite kako su tek mladi igrači doživljavali sve to. Morali smo da odigramo taj meč i to je razlog zbog kojeg je smenjen Božidar Bandović”, objasnio je svoju odluku predsednik Vojvodine.

Uprava Stare dame je nakon toga rešila da pruži šansu dugogodišnjem radniku u klubu, Nemanji Krtolici, koji je u šest zvaničnih mečeva uspeo da zabeleži 11 bodova. Ali ni to nije bilo dovoljno da se 46-godišnji strateg zadrži na klupi Novosađana.

„Pošto nismo mogli odmah da se dogovorimo sa Lalatovićem, Krtolica je bio prelazno rešenje. On je čovek iz naše škole, hteli smo da vidimo da li može i pokazao je da može. Treba da završi licencu i školovanje da bi bio u prilici da se tim poslom bavi u budućnosti. Naravno, novinari broje Krtolicu kao još jednog trenera u sezoni, ali ja ga ne računam jer je bio privremeno rešenje.“

“PRODAĆEMO JEDNOG I DOVESTI DVOJICU IGRAČA”

Kada je početkom oktobra predstavljan u SC Vujadin Boškov, Nenad Lalatović je na konferenciji za medije okarakterisao ovaj sastav Vojvodine kao najjači u ligi posle Crvene zvezde. Sada, dva i po meseca kasnije, već uveliko priča o neophodnim pojačanjima za drugi deo sezone. Ali Zbiljić ističe da nisu planirane veće promene u sastavu tokom zimske pijace.

“Mi više imamo pritisak da ne prodamo igrače. Imali smo do pre nekoliko dana ozbiljne ponude za trojicu igrača, sada imamo za njih petoricu. Nama je cilj da ako prodajemo, prodamo jednog, a dovedemo dvojicu igrača. Mi imamo kostur ekipe, to je mlad tim. Naš prosek godina je 23. Govori se o starijim igračima, ali naši stariji igrači su tu oko 30 godina, nemamo mi igrača sa 35 godina, pa da ne možemo na nekog da se oslanjamo na duže staze. Kada je šef stručnog štaba najavljivao pojačanja, on je želeo da motiviše tim. Nekad ih previše hvali, nekad ih malo kritikuje, a ponekad ih nazove i ‘zvezdicama’. Zašto? Pa jer želi da izvuče maksimum iz njih. Zatim najavljuje četiri pojačanja da bi se oni malo uplašili za svoju poziciju. To radim i ja u poslu, kažem da ćemo morati neke stvari da menjamo, ukoliko ne ostvarimo zacrtane ciljeve.”

Ono što je svakako ostavilo maha na igru novosadske ekipe ove sezone, jesu učestale i teške povrede igrača, koje prate klub, poput malera.

“Nas najviše muče povrede, sada i Lazar Ranđelović mora da ide na operaciju prednjeg ukrštenog ligamenta kolena. I to tek što je došao na nivo forme, koji nama treba. On je u Bačkoj Topoli u prvom poluvremenu pokazao da je fudbaler koji napada dubinu, koji bez lopte dostigne brzinu koju malo ko može. Imate Serija koji s loptom može da napravi šta hoće, a s Ranđelovićem smo dobili igrača koji može da probija i na suprotnoj strani. To je ono što je nama nedostajalo. Sada će biti sedam meseci van terena i to će biti glavna tema na sednici upravnog odbora – šta da radimo, da li da pokrivamo krilnu poziciju ili ćemo da dovodimo još jednu desetku. Imamo kombinatoriku, zato i kažem - jedan do dva igrača će doći na zimu. Rekao sam što se tiče prodaje, gledaćemo samo jednog igrača da pustimo, a možda ni to ne budemo morali. Ranđelović je doživeo istu povredu kao Aleksa Vukanović, kog ovom prilikom moram da pohvalim, toliko je disciplinovan, dobro se oporavlja i ako bude sve kako treba, možda ga već u martu vidimo na terenu. To bi bilo naše najveće pojačanje, pre svega karakterno. On je komandant na terenu i mnogo nam znači. I ja iz lože kad vidim Aleksu na terenu, budem mnogo opušteniji“, navodi Zbiljić.

ŠTO DA PRODAJEM ZA 8.000.000, KAD ĆU SUTRA DA UZMEM 15.000.000?

Pomenuta povreda Alekse Vukanovića, pa zatim i odlazak Mihaila Ivanovića u Englesku ostavili su prazninu na poziciji klasičnog centrafora, te su se Lale u više navrata ove sezone mučile sa realizacijom ispred protivničkog gola. U poslednjem periodu, ovaj problem, svojim igrama je rešio Jusuf Bamidele, pošto je Nigerijac posle dužeg perioda, konačno proradio i u ulozi golgetera.

“Vojvodina s centraforom kuburi 25 godina. Da bismo rešili taj problem treba nam veći budžet, ili predsednik koji je spreman da se zadužuje. Ja sam predsednik koji želi stabilne finansije. Ne volim da ulazim u rizik sa dva-tri centrafora. Crvena zvezda, na primer, ima tri tima s kojima raspolaže. Imaju tri centrafora i to je meni hazarderski pristup jer nikada ne znate kada će se situacija okrenuti u kontrasmeru, ta opcija je preskupa. Videćemo, tražimo rešenja. Meni je bitno da je Vojvodina za ove dve godine izašla iz svih dugova i da smo u plusu. Pokušavamo da održimo takvo finansijsko stanje, možda i uđemo u neki rizik, imamo Upravni odbor, postoje i druga viđenja. Ja nisam za to da se zadužujemo, ali ako se odlučimo za taj potez možda i pojačamo poziciju špica. Videćemo šta kažu Jovanović i Tanjga, oni imaju odrešene ruke”, govori Zbiljić i zatim nastavlja u istom tonu: 

“Ja stvarno verujem u ovaj tim, ne pričam to džabe. Kada ih vidim na treningu, ja vidim da je to vojska. Međutim, imamo igrače koji nikako da pokažu to na utakmicama. Juče sam baš s Radulovićem pričao. On je jedan od najbržih igrača s loptom u ligi, kada krene u taj sprint uz aut-liniju. Ali to nije pokazao ni u jednom trenutku ove sezone. Ima i najbolji šut – ne šutira. Uvek mu kažem: ‘Šutiraj’. Malo igrača ima i centaršut kao on. Moraju svi da počnu da koriste svoje prednosti. To je uloga Lalatovića, da iz svih izvuče maksimum. Ponavljam, verujem u ovaj tim i ne vidim potrebu za nekim promenama. To je populistička mera, navijači vole da se nešto dešava. Kao prodate trojicu, pa dovedete petoricu, pa se priča ‘vau, ko sad dolazi’.”

Na adresu Novosađana je nedavno stiglao i upit s Maksimira za raspoloživost Bamidelea. Inicijalni odgovor s Karađorđa bio je da napadač nije na prodaju. Međutim, prvi čovek Voše ističe da niko nije nedodirljiv, već da ne treba pritiskati okidač čim stignu prve ponude.

“Najvažniji igrač Vojvodine je Njegoš Petrović. Znači, nisu Seri i Bamidele. Njegoš nam treba na proleće. Mi ga čekamo, znamo da ovo nije ni 10 odsto onoga šta može. On kad dođe na svoj nivo, napadači ispred će vredeti još tri puta više. Mi recimo da sada za tu dvojicu igrača možemo da dobijemo osam miliona, što bi ih pustio za taj novac, kada ću sutra za njih dobiti 15.000.000? Tu je sada dilema. Ako Njegoš ne proigra, ući ćemo u rizik. Dakle, ključni igrač našeg tima je Njegoš Petrović.”

“TREBA DA SE KAZNI KLUB KOJI PROMENI VIŠE OD DVA TRENERA PO SEZONI”

Tek što smo kročili u drugi krug šampionata Srbije, a rastanaka s trenerima ima u izobilju. Srbija je među vodećim državama u Evropi i ove sezone po broju smenjenih stratega. Trend koji ove godine prati i Novosađane.

“Taj trend je sramota srpskog fudbala! To je populistička mera, kada predsednik ne želi da preuzme odgovornost, već zameni trenera. Ja to zameram i sebi, ali mi smo klub u tranziciji. Čitav ovaj mandat posmatramo kao tranziciju. Da ne bude da kukamo sada, ali kada sam došao na mesto predsednika, u klubu nije bilo novca za vodu, za sijalicu. Mi smo iz toga došli u ekonomski plus. Kombinujemo tim, kombinujemo stručni štab… Mislim da smo se sada namestili i da bar godinu i po dana nećemo praviti drastičnije promene. Najlakše je ubaciti novu energiju promenom trenera i popravite utisak jedno, dva kola, smanjite pritisak javnosti i onda nastavite po starom. To je klasično skidanje odgovornosti sa sebe, prbacivanje na drugog, alibi priča. O tome ćemo i u zajednici klubova morati da pričamo, već je tu temu pokrenuo Slavko Perović. Mišljenja sam da treba da se kazni klub, određenim oporezivanjem, ako promeni više od dva trenera po sezoni jer jednostavno mora da postoji neki kontinuitet. Kao što vam je neophodan kontinuitet tima, tako isto treba da postoji kontinuitet trenera. Moramo malo više da pokažemo vere i u igrače i u trenere. Kod nas u klubu sve to ide mnogo brzo, ali sam objasnio zašto to tako trenutno mora da bude u Vojvodini.”

Zbiljić navodi da bi u skorijoj budućnosti ovaj slučaj mogao da bude regulisan i pravilnikom Fudbalskog saveza Srbije.

“Vrlo je negativan moj stav kao predsednika Zajednice prema čestim promenama stratega. To mora da stane. E sada, represivne mere su uvek nepopularne, ali nekako ćemo morati da zaštitimo stručnjake. Kao što je pravilo dva bonusa uvedeno, da bi treneri počeli da puštaju decu da igraju. Ne možete ih naterati na drugi način, osim zakonskim putem, da bismo mi kasnije imali budućnost u reprezentaciji. Tako će i u ovoj situaciji morati da se preduzmu mere, ali videćemo u pojedinačnim razgovorima s klubovima. Nešto ćemo morati da smislimo već u narednoj sezoni.”

(©Mozzart Sport)

Ali ono što svakako najviše nedostaje srpskom fudbalu u ovom trenutku jeste publika.

“Prvo moramo da vratimo ljude na stadione. A da bismo njih vratili, moramo da vratimo i rezultatsku neizvesnost. Da bismo to učinili, moramo da podignemo kvalitet timova. Smatram da sada imamo kvalitetniju ligu nego što je to bio slučaj pre dve godine. Ja sam u srpskom fudbalu od sezone 2022/2023. i ne mogu da upoređujem situaciju s prethodnim godinama, ali slušam komentare ljudi iz struke i znam da je ova liga dosta kvalitetnija. Na primer, sada imate derbi meč Vojvodina – Radnički Kragujevac, koji je superinteresantan. I kada igramo s Pančevom, to bude interesantno. Svedoci smo navale Pančeva, koja je zaista za primer drugima. Ali dok ne vratimo publiku na stadione i neizvesnost u prvenstvo – mi ne možemo da idemo napred. Džaba infrastruktura, džaba sve, jednostavno tu leži ključ, u tom trouglu. Publika će dolaziti onog trenutka kada se reši regularnost takmičenja i povrati neizvesnost istog. Naravno, za sve to su I te kako potrebna fudbalska ulaganja, pozdravljam potez FSS-a, mislim da treba da nastavimo na tome da radimo. Jer zamislite da su loši tereni kod nas i Dinamo Zagreb zove Bamidelea, pokaže mu infrastrukturne uslove HNL-a i uporedi sa Mozzart Bet Superligom, da je to ona liga od pre dve godine, ja ne bih mogao da ga zadržim. Sada, nije tolika razlika ni u budžetima jednog Dinama i Vojvodine, ni u toj infrastrukturi, a da ne pominjem da je Novi Sad najlepši grad za život. Postoji mnogo elemenata u tome kako da zadržite igrača. Bitno je da liga pravi iskorak iz godine u godinu. Čeka nas i skraćivanje lige, mislim da ako u tome istrajemo – da ćemo imati taj preko potreban kvalitet.”

“SVI ĆE PROFITIRATI SKRAĆIVANJEM LIGE”

Nagađalo se prethodnih dana kako bi mogao d aizgleda novi format Mozzart Bet Superlige. Govorilo se o podelama na A i B diviziju u drugom rangu, ipak predsednik Zajednice smatra da neće biti dodatnih podela, već samo skraćivanja broja učesnika.

“To jeste ingerencija Zajednice. Mogu da iznesem svoje mišljenje, s kojim ću ja da izađem. Prvo moram da pohvalim dolazak Branka Radujka u FSS. Ljudi koji imaju taj menadžerski kapacitet, koji su spremni da menjaju stvari i donose odluke, preko su potrebni srpskom fudbalu. Uz njega, potrebno je još takvih ljudi, a da li ćemo nekada da pogrešimo? Hoćemo sigurno, nema nepogrešivih. Ali moramo nešto da menjamo. Inicijalna ideja je da Superliga bude sa 12 timova, a da Prvu ligu igraju 16 ekipa. Znači bez bilo kakvih daljih podela, to je ono što je ingerencija Zajednice. Ovo ispod je već na regionima, oni moraju da sednu i da se dogovore, to ne spada pod našu nadležnost kao Zajednice. Savez rešava to sa regionima na nižem nivou i tu se mogu javiti određene podele, koje u suštini već postoje u tom rangu.”

Kada se govori o skraćivanju lige, mahom se kao primer “za” navodi dominacija Crvene zvezde koja već duže vreme nema ravnopravnog takmaca u Srbiji. Činjenica je da će aktuelni šampion u novom formatu češće igrati protiv kvalitetnijih protivnika i samim tim biti naštimaniji za evropske duele. Ali kako će profitirati ostatak lige, kada uzmemo u obzir to da ove sezone od drugoplasiranog do poslednjeplasiranog tima u ligi svako svakom može da otkine bodove...

“Iz toga će svi profitirati. Jer će ostali klubovi postati kvalitetniji i približiće se šampionu. Crvena zvezda ima tim za Ligu šampiona, što je i pokazala. Zaista se njima i TSC-u moraju odati komplimenti za nastupe u Evropi. Ostali klubovi u svi tu negde, rekao bih ujednačeno loš kvalitet. Iskaču određeni pojedinci… Kada navedete nekolicinu igrača iz Vojvodine, zapitate se: ‘Pa, je li moguće da on igra u Srbiji’? Ali nedostaje vam još dvoje-troje takvih da se sve poklopi. To ima svaki klub. Uzmimo za primer Pančevo, fenomenalna navala, ali pozadi malo škripi. Skraćivanjem lige podići će se letvica kvaliteta i to će biti dobro za sve, naravno pre svega za srpski fudbal. Jer ne sme Vojvodini da se desi da ispadne od Maribora, mi smo kao država, kao klub i kao grad Novi Sad, veći od Maribora i Slovenije. Prosto moramo da ih prođemo. Da smo bili uspešniji u tim penalima, sada bismo drugačije pričali o sezoni. Možda bi sada bili u rangu TSC-a i obezbedili proleće u Evropi. Jednostavno postoje neki momenti koje morate da naučite da prevaziđete u budućnosti, a sa novom ligom, bili bi obavezani da svako kolo pronalazite ta rešenja”, navodi Zbiljić razloge za skračivanje elitnog ranga i dodaje:

“Ujednačenih 12 timova, to će da pršti! Zbog čega je plej-of Superlige interesantan? Zato što, svako svakoga može da pobedi. Tada već i Zvezdu stiže umor. Meni je žao što ih prošle sezone nismo pobedili na Karađorđu. Onih 0:0 su sraman rezultat, trebalo je da bude 3:0 za Vojvodinu, to je jasno svakome ko je gledao utakmicu. Zvezda je od sebe napravila bauk jer igraju Evropu, ali to će nestati prvi put kada ih pobedite. Zato se Zvezda i boji da izgubi od Vojvodine jer kada izgubi jednom – to će postati normalno. Ovako kada deset godina ne znаju za poraz, postaju komotni, malo se uplaše i naši igrači. Zbog toga ih već sada spremam na to da pobedimo Zvezdu dva puta na proleće. Obe igramo u Novom Sadu, hoću dve pobede! Bodovno za Zvezdu i za nas ti mečevi možda i neće preterano značiti, ali za imidž kluba i najavu sledeće šampionske sezone, moramo da ih pobedimo dva puta do kraja ove sezone.”

“NOVOGODIŠNJA ŽELJA? POVRATAK ČUMIĆA NA KARAĐORĐE”

Evropski uspeh za kojim Novosađani tragaju već duže vreme, ove sezone su postigli TSC i banjalučki Borac, pa čak otišli i korak dalje…

“I TSC i Borac su pokazali kako taj proces treba da izgleda. Tako se puni stadion, tako se puni budžet, tako postajete zanimljivi medijima. Ne treba praviti afere i svađe, pa da zbog toga dođu novinari na konferenciju. Treba da dođu jer smo nekoga pobedili i zato što smo prošli dalje u Evropi. TSC je organizaciono, finansijski i infrastrukturno klub za svaki primer. Što se tiče našeg bratskog Borca, želim im da odu što dalje u Evropi, ali i da rekonstruišu stadion i skinu atletsku stazu jer je teren isuviše daleko kada se gleda utakmica sa stadiona. Mislim da uz tu energiju koju dobijaju s tribina mogu da naprave čudo. I ovo što su uradili s trenutnim igračkim kadrom je magija!”

Vojvodina je godinama bila pepoznata kao klub, u kojem svaki uspeh kreće iz kvalitetnog rada omladinske škole. Međutim, u sadašnjoj konstalaciji tima Nenada Lalatovića, jedini od sve Vošine dece, šansu dobija Dragan Kokanović. Predsednik Lala uverava da će se u bliskoj budućnosti razvijanje mladih igrača ponovo naći u fokusu kluba.

“Pre svega, u saradnji sa šefom stručnog štaba koji razume mladost i koji ima karakter, snagu preduzme rizik i istoleriše određenog igrača. S druge strane, pre mog dolaska, Vojvodina je maltene bankrotirala. Tada su dozvoljavali maldim igračima da odlaze sa 15, 16, 17 godina. Kada sam došao na čelo kluba, generacije koje je trebalo da nose tim 2006, 2007, su sve već napustile klub i dvojica igrača, Milan Majstorović i Jovan Milošević, nisu hteli da produže ugovor. Ja nisam imao drugi izbor nego da ih prodam i da klub uzme neke pare, kada svakako neće da igraju za Vošu. Zašto? Nemam pojma. Mi smo iz tih generacija mogli da izvučemo vrlo malo kvalitetnih igrača. E sada generacije koje dolaze - 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012, one će biti vrlo interesantna tema nekih narednih razgovora. One su dobro selektovane, stručno se radi s njima. Sve se odvija sistemski, sa mnom nije lako raditi, ali je na duge staze uvek zagarantovan ogroman rezultat. Plan postoji, znamo na koje igrače računamo i kako da ih uvodimo u prvi tim. Samo treba i sreća da nas posluži jer ko je mogao da pretpostavi da dovedemo bivšeg igrača Olimpijakosa, koji posle dve utakmice pokida prednji ukršteni ligament. Na neke stvari ne možete da utičete.”

Budući da je sezona praznika iza ugla, pitali smo predsednika Zbiljića da li ima neku novogodišnju želju, koja je usko vezana s Vojvodinom?

"Da mogu da biram, odmah bih vratio Nikolu Čumića. Mislim da je ogroman vojvodinaš i neko ko je pokazao kako se voli klub i kako se igra za Vojvodinu, na kraju krajeva i kako se voli klub kada se iz njega ode. On je svakodnevno u komunikaciji s ljudima iz kluba, prati dešavanja. Želim mu svu sreću u Rusiji i kad se ostvari prilika da dođe nazad. Moja novogodišnja želja je da se Nikola Čumić vrati u Vojvodinu”, zaključio je Zbiljić prvi deo razgovora za Mozzart Sport, a uskoro ćete na našem portalu moći da čitate I deo razgovora u kojem su glavna tema bili ostali klubovi Sportskog društva Vojvodina.