Na Čairu sve u znaku broja pet: Karakter poništio grešku

”Krivo sedi, ali pravo besedi“. Priznajemo, sa priličnim čuđenjem gledali smo Nikolu Drinčića, trenera fudbalera Radničkog, dok je u pripremnom periodu pred početak sezone isticao da su ambicije njegovog tima da se bori za mesta koja vode u Evropu.

Sa gotovo jednakim nepoverenjem slušali smo Ivicu Tončeva, prvog čoveka kluba, dok nam je, doduše u nezvaničnim razgovorima, tvrdio da je siguran u kvalitetno odrađen prelazni rok i to da je Radnički ovog leta pogodio sa pojačanjima.

Sad, prerano je za bilo kakvo podvlačenje crte, nije još odigrana ni trećina osnovnog dela lige. Nišlijama tek predstoje najveća iskušenja – slede im gostovanje zahuktaloj Vojvodini, pa vezani dueli sa ekipama koje su trenutno na deobi prvog mesta, OFK Beogradom, Crvenom zvezdom i Mladošću, a čeka još i odloženi duel na strani sa Partizanom, koji će do tada verovatno posložiti svoje redove. Krenule su i prve povrede – i to baš bonus igrača - gomilaće se polako i kartoni, pa će na ispit doći širina rostera koja je postala diskutabilna nakon pasivnosti kluba u završnici letnje pijace.

Ali, prolazno vreme je takvo da Radnički na svom kontu nakon osam odigranih utakmica ima 15 bodova, koliko je, primera radi, prošle sezone sakupio tek u 18. kolu, a sezonu pre toga u 15. rundi. Dovoljno da se nasluti da se, ako ništa drugo, makar neće ponoviti scenario iz prethodne dve takmičarske godine, kada su se Nišlije grčevito borile za opstanak sve do poslednjeg sudijskog zvižduka u sezoni.

Još se sležu utisci nakon utakmice devetog kola Mozzart Bet Superlige između Radničkog i Spartaka koja je za domaći tim protekla u znaku broja pet. Viđeno je pet golova (3:2), Nišlije je umalo preskupo koštala prerano ispucana kvota od pet izmena, na kraju je ostvarena peta pobeda u sezoni za zacementirano peto mesto na tabeli.

Delovalo je da će još u trećem minutu Radnički steći brojčanu prednost na terenu, nakon što je sudija Stamenković pokazao crveni karton kapitenu Subotičana Nemanji Ćalasanu, pa preinačio svoju odluku nakon intervencije iz VAR sobe i odgledanog snimka, a ispalo je da su Nišlije te koje su poslednjih 25 minuta bile brojčano inferiorne.

Delovalo je da domaćin grabi ka sigurnoj pobedi kada je, nakon tek nešto više od deset minuta, vodio sa 2:0, imao taj rezultat i potpunu kontrolu igre i u početnoj fazi drugog poluvremena; a zapravo je Spartak je taj koji na kraju može da žali što nije stigao do sva tri, a kamoli jednog boda koji mu je iz ruku istisnuo Pavle Ivelja, pogotkom u 86. minutu.

Bilo je, uz Ivelju, još nekoliko junaka u domaćim redovima. Od Trivante Stjuarta, dvostrukog strelca, koga je, eto, vredelo čekati osam kola da konačno golgeterski proradi; preko Bazila Jamkama, koji je pružio još jednu autoritativnu partiju, uz izuzetnu igru u defanzivi stigao i da asistira za pobedonosni gol – vidno srećan ugovorom koji je letos dobio, sa kapitenskom trakom oko ruke, bližeći se jubilarnom, stotom nastupu u dresu Radničkog, za sada igra sezonu karijere – do Radivoja Bosića, koji je u 75. minutu obukao dres i rukavice Strahinje Manojlovića, hrabro stao na gol i, iako ga je savladao Vojo Ubiparip, sa nekoliko uhvaćenih lopti doprineo da sva tri boda ostanu na Čairu.

Nikola Drinčić (©Starsport)

Napravio je grešku Nikola Drinčić što je već do 66. minuta ispucao svih pet izmena. Takav rizik može se i razumeti ako je ekipa u rezultatskom zaostatku, ali je potpuno nepotreban ako se ima vođstvo, što je mladi stručnjak shvatio svega minut i po nakon poslednje izmene, kada se teže povredio golman Manojlović. Dve izmene Drinčić je izvršio na poluvremenu, u svlačionici su ostali povređeni Nišić i Stojanović, opterećen žutim kartonom, što je imalo rezona, ali je ubrzo trener na teren poslao Vanju Ilića, a onda, u paketu, Tanka i Ivelju.   

Ipak, bilo bi nepravedno ovu grešku koja, nekim čudom, nije bila fatalna, staviti u prvi plan, ispred svega dobrog što je Nikola Drinčić doneo Radničkom ove sezone. Ako je protiv Spartaka i imao zrno sreće, onda ga je svakako zaslužio, jer sreća prati hrabre, a hrabrost je možda i prva asocijacija na njegov dosadašnji trenerski pečat na Čairu.

Uneo je gotovo revolucinarne promene u sistem igre, koje se sve više “primaju“ i ekipa već dobija neke mehanizme, vidljive i protiv Jedinstva i sada protiv Subotičana. Radnički je za čitavu prošlu sezonu postigao jedan gol posle kornera (zapravo autogol Partizana), a u ovih osam kola već dva pogotka na takav način. Usadio je u tim pobednički karakter, svojstven sebi iz igračkih dana, pa se ekipa protiv Napretka vratila iz minusa, a protiv Železničara i Spartaka nije klonula posle ispuštene prednosti i do golova je stizala u poslednjim minutima. Na kraju, Drinčić može da kaže da je upravo njegova izmena (Ivelja/Stjuart), koja je u tom momentu mnoge začudila, zapravo presudila i donela pobedu kojom je Radnički ostao jedini tim u ligi sa stoprocentnim učinkom na domaćem terenu ove sezone, bio on nominalni (u Leskovcu) ili pravi, sada na renoviranom tepihu Čaira.

“Čestitam mojim igračima na velikom srcu. Jesmo napravili neke greške u defanzivi, ali igrali smo sjajnu utakmicu sve do prvog primljenog gola. Dešavaju se takve stvari u fudbalu da se golman povredi i da se potpuno okrene tok utakmice, ali i Spartak je sjajna ekipa koja je uspela da se vrati. No, mi smo na karakter izvukli pobedu i na tome još jednom čestitam momcima“, rekao je Drinčić posle meča za TV Arena Sport.

Na kraju, dobra vest stigla je iz Kliničkog centra, u koji je još tokom meča, sa bolnom grimasom, prevezen Strahinja Manojlović. U pitanju je jako uganuće zgloba na nozi. Nije naivno, ali nije ni onako strašno kako se učinilo u prvom trenutku i pauza ne bi trebalo da bude toliko duga. Ipak, teško je očekivati ga u sledećem kolu, kada Radnički, u subotu od 20 časova, u jednom od nekoliko derbija vrlo zanimljve 10. runde Mozzart Bet Superlige, gostuje Vojvodini u Novom Sadu.