©Guliver Image

Na kraju ulice, u prvom mraku čekam te: Zmaj je izašao iz katakombe i uzeo biskupski štap

Najnovije vesti

Fudbal

Najbolja juniorska odbojka se igra u Novom Sadu i Beogradu

Vreme čitanja: 4min | ned. 11.05.25. | 22:42

I kao da se iz najdubljih podruma Sent Jakob Parka probudio onaj stari čuvar grada, zaboravljeno čudovište iz legendi, i donelo prvu titulu šampiona Švajcarske posle osam godina

Novo poglavlje mitologije uklesano je u kamenu Bazelske katedrale i crveno-plavi štit grada koji je vekovima čuvao svoj biskupski štap – Baselstab. Onaj isti štap koji je nekada označavao duhovnu i svetovnu vlast, poslednjih godina bio je u rukama tuđih osvajača. Sada se, konačno, vratio kući. I kao da se iz najdubljih podruma Sent Jakoba probudio onaj stari čuvar grada – Bazilišk. Zaboravljeno čudovište iz legendi, pola zmaj, pola petao, čiji pogled ruš, a prisustvo štiti. Bio je uspavan osam godina, dok su se kroz grad vukle senke neuspeha i tišina poraza. Ali sada je ponovo otvorio oči da bi vratio ono što je bilo njegovo u najvećem delu 21. veka

U nedelju uveče sve je postalo jasno. Derbi 35. kola između Serveta i Jang Bojsa završen je bez golova. Bazel je, tri kola pre kraja, i matematički overio 21. titulu nacionalnog prvaka. Sent Jakob park je proključao, a nebo iznad Bazela konačno je zapevalo u plavo-crvenim tonovima. Na krovovima stare katedrale, gde su se nekad okupljali veliki reformatorski umovi, sada pevaju navijači najuspešnijem kluba u državi u prethodnih dvadesetak godina. I kao u vremenima Paracelsusa, kada se u ovom gradu tražio eliksir života, tako je i danas pronađen eliksir šampiona.

Izabrane vesti

Da bi se razumela veličina ovog trenutka, mora se krenuti unazad – u najmračnije poglavlje klupske istorije. Prošle godine, Bazel je dotakao samo dno. Klub koji je bio simbol švajcarskog fudbala, koji je od 2002. do 2017. osvojio 14 titula i u Evropi lomio favorite, završio je sezonu bez plasmana u Evropu – prvi put posle 25 godina! Jedan od najslavnijih timova kontinenta s početka milenijuma postao je predmet sažaljenja, nečija laka meta, senka samog sebe.

Kada je 2017. došlo do promene vlasničke strukture, a Bernard Burgener preuzeo većinski paket akcija, krenulo je ono što navijači i danas zovu "crna epoha". Umesto briljantnog skautinga i besprekornog sistema koji je proizvodio asove poput Salaha, Džake, Šaćirija i Akanđija, klub je prešao na improvizaciju i štednju. Loše odluke, sukobi u upravi, protesti navijača i astronomski dugovi doveli su do urušavanja temelja koje su decenijama gradili prethodnici.

Ono što se potom dogodilo, vredno je scenarija za dokumentarac. David Degen, bivši igrač i novo lice uprave, preuzeo je kormilo kluba i krenuo u temeljno raščišćavanje. Prodati su nepotrebni resursi, rezani su troškovi, vraćene su vrednosti. I, polako, iz haosa je počelo da niče novo poglavlje Bazela. Poglavlje u kojem se titula više nije podrazumevala – već se sanjala. A kada se nešto sanja tako duboko, onda i osvajanje ima ukus čuda.

U sezoni 2024/25, Bazel nije bio favorit. Jang Bojs je bio žilav, Servet ambiciozan, Lucern, Lugano, Lozana žilavi. Tim predvođen kombinacijom mladosti i iskustva počeo je da niže pobede. Nisu uvek igrači Bazela blistali, ali su bili gladni. Titulu su uzeli bez pompe. Tri kola pre kraja, više niko ne može da ih stigne.

I ništa ne simbolizuje taj povratak korenima bolje od Džerdana Šaćirija. Igrač koji je sa samo deset godina prvi put obukao crveno-plavi dres i započeo put ka fudbalskom Olimpu koji je dosegao u Liverpulu, vratio se kući nakon dvanaest godina, sa titulama, iskustvom i zrelošću – ne da bi uživao u poslednjim aplauzima, već da bi vratio stari sjaj klubu koji ga je stvorio. Njegovo prisustvo nije samo igračko pojačanje – to je emotivni most između zlatne prošlosti i ponovo rođene sadašnjosti.

U senci velikih povrataka, mitoloških simbola i istorijskih emocija, stoji čovek koji je sve to povezao – Fabio Selestini. Diskretan, tih, bez trenerskog glamura i medijske pompe, ali sa jasnom vizijom i autoritetom koji ne viče, već gradi. Nekadašnji reprezentativac Švajcarske i vezista koji je kalio karakter na terenima Serije A i francuske Lige 1, preuzeo je Bazel u trenutku kada se činilo da je klub opet pred potonućem.

Pod njegovim vođstvom, Bazel je dobio identitet. Ne onaj stari, koji se oslanjao prevashodno na talente, već novi, zasnovan na disciplini, balansiranosti i ogromnoj posvećenosti detaljima. Nije pokušavao da kopira prošlost – već da je poštuje i nadogradi. Uveo je red u svlačionicu, oživeo samopouzdanje ekipe i uspeo da od grupe nedovoljno sigurnih igrača stvori tim koji veruje, tim koji pobeđuje. Šaćiri je sezonu u prvenstvu Švajcarske dao 18 golova, Benije Traore 11 (doveden prošlog leta iz Šefild Junajteda za 4.500.000 evra), Kevin Karlos 9 (plaćen Iverdonu oko 3.000.00 evra, Albijan Ajeti i Filip Otele (pozajmljen od Al Vasla) po osam.

Za navijače Bazela, ovo nije samo nova zvezdica u grbu. Ovo je katarza. Iskupljenje za godine kada su gledali kako Jang Bojs dominira, kako klub propada dok stari direktori lansiraju E-sport timove i investiraju u indijske klubove. Ovo je pečat da je kraj jednog bolnog poglavlja – i početak nečeg novog, možda još većeg.