Na utakmicu s maskom za kiseonik: Bolivijci otišli još više, u oblake, na 4.150 metara

La Paz je već decenijama ozloglašeb. Na nadmorskoj visini od 3.640 metara doneo je Bolivijcima maltene svaki iole vredan fudbalski rezultat. Protivnicima je doneo samo probleme, glavobolje, otežano disanje. Tu, međ oblacima, teško se diše i duga je lista gostiju koji su kasnije isticali da su uslovi igre u La Pazu nehumani.

Međutim, Bolivija je sada otišla još više. Mnogo više. I večerašnji meč protiv Venecuele biće prvi reprezentativni koji će se igrati u Al Altu, na neverovatnih 4.150 metara!

“Igramo gde živimo”, slogan je kojim Bolivijci opravdavaju selidbu u drugi po veličini grad.

Protivnici će pak reći da ovo nije smelo da se dozvoli. I dugo se nije dozvoljavalo. Jer i u La Pazu je bilo neprijatno. Veoma neprijatno. Toliko da je Fifa 2007. zabranila da se međunarodne utakmice igraju na stadionima sa nadmoskom visinom većom od 2.750 metara. Pobunio se i tadašnji predsednik Bolviije Evo Morales, odluku je nazvao “fudbalskim aparthejdom” i Fifa je brzo popustila, pa su se uglavnom čuli glasovi gostiju.

Recimo, 2009. je Argentina pod vođstvom Dijega Armanda Maradone u La Pazu izgubila sa 1:6. Nejmar je posle remija bez golova iz 2017. godine zagrmeo na Instragramu uz fotografiju na kojoj se vide brazilski reprezentativci kako na kauču sede sa maskama za kiseonik.

“Nehumano je igrati u ovim uslovima. Teren, visina, lopta… Sve je loše”.

Sedam godina kasnije biće još gore, mada se o istinskom uticaju visine na fudbalere ozbiljno polemiše. Bolivijci, navikli na te uslove, uvek će reći kako drugi preteruju, mada će i Marko Ečeveri, može biti najbolji fudbaler u istoriji zemlje, priznati da razlike postoje. Iako i on sam kaže da je cela priča delom i mit i da sa današnjom tehnologijom svi mogu da vide kako da se aklimatizuju na najbrži način.

Legendarni Argentinac Mario Kempes svedočio je svojevremeno kako su 1973. Gaučosi imali dve ekipe za dvomeč s Bolivijom. Jedna je igrala u Argentini, druga se 15 dana pripremala za uslove u La Pazu. Danas pak…

“Imate studije koje vam sve govori, od toga šta da jedete, kad se pije voda, kad se odmara, kako se trenira. Problemi su danas mnog manji, jer su treneri spremniji”, kaže Ečeveri.

Ali..

“Oporavak je sporiji. Možeš ti da trčiš, to je sve isto. Problem je kad istrčiš 30 metara da centriraš, pa treba da se vratiš nazad… Treba ti vremena da opet udahneš”.

Naravno, sam teren nije dovoljan za pobedu, a Bolivija je izgubila pet od poslednjih šest utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Vezala je i tri poraza na Kopa Americi. Zato se čini da je selidba u Al Alto, gde je stadion manjeg kapaciteta od onog u La Pazu, očajnički potez.

Jer kako drugačije, ako ne kod kuće? Bolivija je za proteklih 28 godina na strani dobila samo jednu takmičarsku utakmicu.

Dakle, da pitamo Ečeveriju opet, mit beše? Ili ipak ima nečega. On sam se smeje…

“Brzina, vreme, putanja lopte… Sve je malo drugačije, to je istina. Lopta ide brže, ide kao po pravoj liniji, ne vijuga, a onda samo – propadne. Golmanima je teško”.

Venecuzeli će biti još teže. Bolivijci? Oni su navikli. Šestorica iz reprezentacije igraju za Olvejz Redi iz El Alta, još šestorica za Bolivar iz La Paza.

KVALIFIKACIJA ZA SP, JUŽNA AMERIKA

22.00: (2,00) Bolivija (3,40) Venecuela (3,90)

02.00: (1,30) Argentina (5,20) Čile (11,0)