Najbolji igrač 34. kola Mozzart Bet Superlige: Mladom lavu je porasla griva

Slobodan Urošević daje Partizanu i energiju i golove, Milan Rodić je godinama prepoznatljiv u Crvenoj zvezdi, prosečnog zaljubljenika u fudbal da pitate ko bi još mogao da konkuriše za status najboljeg levog beka na teritoriji Srbije teško da bi se na prvu loptu setio Nemanje Petrovića, međutim, ko pažljivo prati domaćeg takmičenje jasno mu je da u pojedinim segmentima kapiten TSC ne samo da parira, nego i nadmašuje adute večitih.

Dokazano i tokom gostovanja u Kragujevcu, protiv Radničkog jednog od boljih u ekipi Žarka Lazetića. Uverljivu partiju krunisao golom, postarao se da i defanzivno Topolčani izgledaju dovoljno dobro i prođu još jednu stanicu ka plasmanu u kvalifikacije za Ligu šampiona. Izdanje u Šumadiji donelo je Petroviću zvanje najboljeg pojedinca 34. kola Mozzart Bet Superlige. Drugi put u samo desetak dana.

Iskusni defanzivac, naglašenih ofanzivnih karakteristika, bio je presudan faktor i na TSC areni u direktnom okršaju sa Čukaričkim za „kotu dva“ kad je njevov gol odlučio pobednika. Sad je opet strelac, možda inspirisan činjenicom da je u međuvremenu, protiv „svog“ Partizana odigrao 100. meč za plave.

TSC kroji tim za Evropu: Glavno pitanje – ostaje li Luka Ilić? Ratkov ne ide pre kvalifikacija, možda će doći novi golman

Pominjanje Partizana predstavlja pokazatelj koliko je ovdašnja javnosti nestrpljiva i(li) spremna da sudi samo na osnovu početnih utisaka. Kad se pojavio među crno-belima leta 2015, a navijači se nadali zvučnijem imenu u pohodu na Ligu šampiona, tadašnji trener Zoran Milinković je takve predloge odbio rečima da ima poverenje u „dva mlada lava“ misleći na izdanke škole crno-belih, Nemanju Petrovića i Miroslava Bogosavca. Nijedan više nije u Humskoj, ali je ostala ta rečenica kao podsetnik da bi trebalo malo više obratiti pažnju na ono što se gaji u sopstvenom dvorištu.

Taj lav je u međuvremenu sazreo, dobio grivu, zasnovao porodicu, pa mu i taj životni put pomaže da na terenu deluje racionalnije nego s početka karijere. Protokom vremena smanjio je greške, uticaj raznih kultura – a boravio je u Portugalu i Izraelu – omogućio mu da igrački napreduje, a posle niza stepnika u ekipana uglavnom orijetisanim na defanzivu (Rad i Napredak) dočekao je trenera kod koga može da primeni ofanzivan stil. Vidi se to i po tome što je stigao do selekcije Superlige za kontrolni meč sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i pogocima u Lazarevcu, te ovim u plej-ofu protiv Čukaričkog i Radničkog.

Ako je zaslužio da mu se pevaju pesme u svlačionici („Petro’s on fire“) i Žarko Lazetić mu poveri kapitensku traku onda je to znak da mu je porasla griva i da u 31-godini igra zrelo. Kao pravi lav.